Piše: Goran Petrović

Nekoliko dana nakon ubistva Ive Pukanića pozvali su me urednici HTV s molbom da za potrebe jedne emisije upriličene tim povodom dam svoj komentar. Uz napomenu da nisam ekspert kriminalističke struke, tom prilikom sam rekao da je ono što mi prosto bode oči neverovatni amaterizam, odnosno diletantizam počinilaca ovog zločina, s obzirom na činjenicu da su gotovo svi nekakve „plaćene ubice i kriminalci odranije poznati policijama u regionu, a jedan je čak i bivši pripadnik JSO". Zato što se postupak onih koji se na mesto zločina koje je pod video-nadzorom dovezu na mopedu što pripada rođaku jednog od njih ne može okarakterisati čak ni kao amaterizam i diletantizam, već kao idiotizam. Osim ako to nije urađeno namerno!

Jer zašto je nekadašnji pripadnik JSO Željko Milovanović imao potrebu da se pomenutim skuterom, doduše s kacigom na glavi, doveze do samog parkinga gde se nalazio Pukanićev auto? Zašto taj skuter jednostavno nije ostavio, to jest parkirao na ulici van domašaja sigurnosnih kamera? Zašto kada i najgluplji kriminalac početnik zna da se u pljačku ili bilo koju drugu akciju ide ili ukradenim automobilom ili automobilom na koji su stavljene lažne tablice i koji se nakon toga, pogotovo ako je izvršeno ubistvo, poliva benzinom i pali kako bi se uništili tragovi? Osim toga, nejasno je i zašto je Milovanović na mesto zločina došao s kacigom na glavi kada je mogao da stavi kačket, periku, naočare, lažnu bradu i brkove koje je mnogo lakše i jednostavnije nakon toga uništiti nego kacigu koja ne samo da nije uništena već je ostavljena da bude pronađena u njegovom stanu u Doboju i tako postane jedan od krunskih dokaza protiv njega?

A tu smo već na polju druge nelogičnosti. Zašto se Milovanović posle ubistva krio u Doboju, a ne u Zagrebu ili nekom drugom gradu kada ga je policija nekoliko meseci pre toga već hapsila u tom stanu u Doboju povodom nekih drugih krivičnih dela? I na kraju, kako je moguće da plaćene ubice koje su mesecima pratile Pukanića i planirale njegovu likvidaciju nisu imale unapred pripremljen plan bekstva, što podrazumeva i lažne pasoše, već je nakon što su svi otkriveni i pošto su sve televizije brujale o njima, neko morao da im te pasoše donese u Hrvatsku? I zašto je taj neko to uradio tako što je kao poslednji idiot došao u Spačvanske šume u blizini srpsko-hrvatske granice koja se vanredno čuva i nadgleda umesto da nađe neko neupadljivo mesto u unutrašnjosti?

To su samo neke od nelogičnosti koje zbunjuju čak i obične građane, a na koje još niko nije dao odgovor. Umesto toga, Hrvatska policija, koja je samo par dana nakon ubistva otkrila i pohapsila izvršioce ovog zločina, ponovo nas je iznenadila svojom efikasnošću „otkrivši" i organizatora u liku Sretena Jocića. Stavljajući nam diskretno do znanja, doduše preko medija, da bi naručioci mogli biti i Stanko Subotić i Milo Đukanović. I sve to na osnovu informacija dobijenih od insajdera koji se naprasno naljutio na svoje ortake i rešio da progovori. Njegovu priču „potvrdilo" je i pismo koje je Jocić navodno poslao jednom od učesnika u ubistvu Robertu Mataniću, koji se nalazi u zatvoru, a u kojem od njega traži, ni manje ni više, nego da kako zna i ume pod hitno likvidira pomenutog insajdera! Pismo još nismo videli, ali pretpostavljam da počinje sa- „Dragi Roberte", a završava sa „Tvoj Joca" ili je možda na kraju, umesto potpisa, priloženo nekoliko kristala neidentifikovane bele supstance kao ugovoreni znak raspoznavanja.

Da se razumemo, Joca Amsterdam nije Hajdi ni prodavačica ljubičica, ali ni Pukanić nije bio devojčica sa žigicama, već kriminalac, odnosno najeksponiraniji član jedne hrvatske kriminalne mafijaške grupe koja je bila u sukobu s drugim grupama, koje su sve zajedno bile i jesu u veoma bliskim vezama ne samo s delovima hrvatske policije i države već i s međunarodnim kriminalnim grupama i nezaobilaznim Tvornicama duhana u Rovinju i Zagrebu.

A ako prihvatimo floskulu da je Joca „kralj kokaina" i činjenicu da ga shodno tome jure mnoge policije i službe bezbednosti širom sveta koje ga do sada očito nisu uhvatile i ako vam u poverenju kažem da je tokom svoje duge karijere drug Joca na ovaj ili onaj način bio u kontaktu i s mnogo većim i ozbiljnijim službama bezbednosti od Bugarske, onda neminovno moramo da zaključimo da on nije budala, već ozbiljan igrač. A potom ostaje da se zapitamo kako jedan tako veliki i ozbiljan igrač može da bude na čelu gomile idiota koja je ovako traljavo i diletantski ubila Pukanića. I na kraju, zašto bi on bio deo svega toga? Da se osveti Pukaniću? Ne deluje logično, jer iako su neki ljudi koje je poznavao Pukanić poznavali neke ljude koje zna Joca, njih dvojica se nisu poznavali niti su bilo šta radili zajedno.

Krajnje neuverljivo deluje i teza da je Joca to uradio na molbu ili zahtev Stanka Subotića ili Mila Đukanovića? Subotić je, naime, davno tužio Pukanića za klevetu i dobio i taj spor i novčanu odštetu, čime je na najbolji mogući način dokazao da je sve ono što je Pukanić pisao o njemu najobičnija laž, a Đukanović je ipak dugogodišnji predsednik i premijer jedne države, koji sebi nikako ne bi dozvolio takav luksuz da ubija po tuđim državama. Na kraju krajeva, Jocić je u Srbiji optužen da je naručio ubistvo Goksija Bombaša, pa je teško zamisliti da bi sada „kralj kokaina" spao toliko nisko da neko drugi naručuje ubistva od njega.

Ali, uprkos svim ovim činjenicama, mnogi domaći mediji su progutali hrvatsku sapunicu o Joci Amsterdamu kao organizatoru Pukanićevog ubistva koja je gotovo savršena po Hrvate. Toliko da to opet prosto bode oči i čini me veoma sumnjičavim. Jer se u njoj Hrvatska, koja je kandidat za EU, predstavlja kao ozbiljna država koja se uspešno bori protiv organizovanog kriminala. Čija policija brzo i efikasno otkriva i hapsi izvršioce teškog ubistva, a potom otkriva i hapsi organizatore. Na kraju locira i naručioce i svi su, gle čuda, Srbi. Pa, može li bolje i lepše! Ali i pored toga što sve izgleda sumnjivo, naši zvanični državni organi će morati mnogo ozbiljnije i kritičnije nego mediji da priđu celom slučaju i triput izvagaju i premere ne samo svaki dokaz iz Hrvatske već i svaku informaciju koju će dobiti pre nego što povuku bilo koji potez. Zato što je više nego očito da je ubistvo Pukanića pre rezultat međusobnih obračuna zaraćenih hrvatskih mafijaških klanova nego neke srpske zavere i osvete.

Uostalom, hrvatski državljanin Vlado Brkić, koji je svojevremeno zbog organizovanja šverca cigareta već bio hapšen u Sloveniji, Austriji i Holandiji i zbog toga od strane Interpola i mnogih zapadnih službi bezbednosti proglašen šefom balkanske duvanske mafije, koji je tesno povezan s Tvornicama duhana Rovinj i Zagreb, kao i kriminalnim klanom Osmani, čiji je brat bio zamenik direktora Sigurnosno-obaveštajne agencije Hrvatske, a žena navodno Pukanićeva ljubavnica, mogao bi biti mnogo verovatniji naručilac i organizator njegovog ubistva nego Joca, Cane i Milo! I to se mora imati na umu! 

Borba