Pandemija gripa je epidemija virusa gripa koja se proširila u svetskim razmerama pri čemu je zaražen veliki broj ljudi.

Za razliku od redovnih sezonskih epidemija gripa, pandemijsko širenje virusa ne javlja se u redovnim vremenskim razmacima i teško ga je predvideti.

Najmasovnija pandemija u skorijoj prošlosti zabeležena je 1918. godine kada je virus "španske groznice" odneo 50 miliona života, a prema procenama nekih stručnjaka, konačan broj umrlih dostigao je 100 miliona.

Pandemija gripa javlja se kada se nova vrsta virusa prenese sa neke životinjske vrste, poput svinja, pataka i kokošaka, na čoveka.

Virusi gripa tipa A nekada mogu preći sa zaražene divlje ptice na živinu, što može dovesti do pandemije gripa kod ljudi.

Pandemije gripa kroz istoriju

Prvi podaci o pandemiji datiraju iz 1580. godine i od tada se javljaju na svakih 10 do 30 godina.

"Azijski grip" najpre se pojavio u maju 1889. godine u Uzbekistanu, veoma brzo se proširio ka zapadu i do decembra iste godine stigao do Severne Amerike. U Južnu Ameriku, ali i Indiju stigao je već u februaru naredne godine, a u Australiju mesec dana kasnije.

Oko milion osoba umrlo je u kratkom roku zbog izuzetno visokog stepena mortaliteta i brzog širenja virusa označenog H2N8.

Prvi slučaj "španske groznice" potvrđen je u martu 1918. godine u američkoj državi Kanzas. Do oktobra virusom je zaraženo između 2,5 i 5 odsto svetske populacije na svim kontinentima, a čak 20 odsto svetskog stanovništva imalo je neki oblik gripa.

Nezabeleženo visokog mortaliteta i stepena virulentnosti, to jest zaraze, virus je za 18 meseci gotovo nestao.

U prvih šest meseci od posledica bolesti izazvane virusom tipa H1N1 umrlo je 50 miliona osoba, od čega 17 miliona ljudi u Indiji, 675.000 u SAD, 200.000 u Velikoj Britaniji.

Pandemija "azijskog gripa" 1957. i 1958. godine izazvana je virusom H2N2. Samo u SAD umrlo je 70.000 obolelih, a u svetu dva miliona.

Deceniju kasnije "hongkonški grip" usmrtio je u SAD oko 34.000 osoba tokom 1968. i 1969. godine. Virus tipa A (H3N2) od kojeg je tada umrlo oko milion ljudi u svetu i danas je prisutan.

Najbolja zaštita – pranje ruku

Od posledica virusa gripa koji se javlja redovno svake sezone u svetu umre između 250.000 i 500.000 osoba. Više faktora utiče na smrtni ishod – starije osobe su najpodložnije, ali se nekada dešava da umru i odrasli dobrog opšteg zdravstvenog stanja i deca.

Nekada se dešava da virus gripa oslabi imunitet obolelog i time ga učini podložnijim bakterijskim infekcijama, takozvanim sekundarnim infekcijama, što može dovesti do smrti zbog nemugućnosti organizma da se u isto vreme bori i sa gripom i sa infekcijom.

Još nema podataka da li novi grip koji je do sada u Meksiku i SAD odneo 160 života može prerasti u pandemiju.

Virus gripa prenosi se kijanjem, kašljanjem i preko ruku. Dokazano je da je pranje ruku najbolji način da se zaštitimo od infekcije mikrobima, uključujući virus gripa.

Stručnjaci smatraju da nošenje maske preko nosa i usta pruža veoma slabu zaštitu.

Virus gripa može da se prenese izuzetno malim česticama pljuvačke od jednog do dva metra, ali se zatim mogu preneti do usta, očiju i nosa.

Ministar zdravlja Republike Srbije Tomica Milosavljević rekao je da je zdravstveni sistem Srbije spreman za postupanje ukoliko dođe do pojave svinjskog gripa u našoj zemlji, ali da nema razloga za paniku, jer se Srbija nalazi na trećem nivou uzbune zbog pretnje od pandemije na skali od 1 do 6.

RTS