Knjiga urugvajskog pisca, novinara i analitičara, Biblija latinoameričke levice koju su zabranjivali vojni režimi, dospela je na drugo mesto liste bestselera u SAD

Piše: Zorana Šuvaković

"Otvorene vene Latinske Amerike", knjiga Eduarda Galeana, urugvajskog pisca, novinara i analitičara, pisana još 1971. godine, uvršćena u klasike za analizu latinoameričkih diktatura, širom kontinenta zabranjivana u vreme pučističkih vojničkih čizmi, opet je vaskrsla u Južnoj Americi. U Severnoj je tek otkrivaju, zahvaljujući dovitljivom Ugu Čavesu, koji se prisetio da Galeana pokloni Baraku Obami u znak novog doba u odnosima među susedima iz dva različita sveta.

Barak Obama, i sam pisac kome merodavna književna kritika upućuje najviše literarne komplimente, važi za veoma načitanog predsednika (za razliku od njegovog prethodnika). Ali, kako je i sam priznao, nije znao o čemu se radi kada je najgrublji retorički protivnik Amerike pred njega izašao sa Galeanovom knjigom. Mislio je da je to neko Čavesovo delo, pa je zažalio što i on nije doneo svoje „Snove moga oca" da mu uzvrati milo za drago.

Na stranu sada to što Eduardo Galeano spada u desetak najuticajnijih savremenih mislilaca Latinske Amerike i što je objavio niz eseja baš povodom Obamine pobede u nekim od najuglednijih svetskih listova na španskom jeziku (iz Sijudad Meksika, Madrida, Buenos Ajresa…). Čak je više puta intervjuisan i u nekim od liberalnijih američkih medija.

U Americi se inače mnogo više zna za Evropu i Aziju nego za južne susede, njihovu književnost, analize, poduhvate, ili umetnost… Mnogi su predsednici i do sada obećavali da će pokloniti više pažnje „zapostavljenom zadnjem dvorištu", a na Obami je sada da održi obećanje.

Nije ovo prvi put da se predsednik Venecuele načas pretvorio u Opru Vinfri, najpoznatiju TV voditeljku čiji književni izbor Amerika po pravilu dočekuje sa ogromnim poverenjem. Sa njujorške govornice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru 2006. godine preporučio je Amerikancima da pročitaju Noama Čomskog: „Hegemonija ili opstanak: Američko traganje za globalnom dominacijom". I američki izdavači su se iznenadili kako je domaća publika odmah poslušala tog „nepristojnog galamdžiju" sa juga. Knjiga Čomskog, profesora lingvistike sa Em-Aj-Tija, koga sistematski ignorišu „mejnstrim" mediji, odmah se popela na prvo mesto bestselera na listi „Amazona". A prethodno joj je, kao i svakoj drugoj knjizi kojoj se ne pokloni dužna pažnja moćnih medijskih kuća, mesto bilo zatureno u nekom prašnjavom zapećku. „Otvorene vene" ušle su u američki krvotok na sličan način. Pravo je čudo kad se jedna knjiga pisana 1971, prevedena kasnije na engleski, a u drugom izdanju izašla 1996, nađe na drugom mestu bestselera „Amazona". Artikal za kojim vlada najnovija jagma pri tome potiče iz malene zemlje Urugvaja, nema ga na Internetu, sem na nekim zabačenim sajtovima, ali je povezan sa dve aktuelne ikone Novoga sveta i globalnog prestrojavanja: Ugom Čavesom i Barakom Obamom. To je simbolika koja danas odzvanja i južnim i severnim delom kontinenta.

Galeano u stvari piše o „pet vekova pljačke kontinenta", kako glasi podnaslov „Otvorenih vena Latinske Amerike". Ona optužuje imperijalizam, SAD i evropske sile, da kupe i odnose sve što se iz ovog bogatog regiona može poneti: pamuk, kaučuk, kafu, kakao, voće, čak je i sirovina za žvakaće gume uzeta iz manufakture drevnih prekolumbijanskih Maja.

Za generacije latinoameričkih liberalnih romantičara, školovanih u uslovima surove represije vojnih hunti koje su štitile interese oligarhije, ona je neka vrsta „Biblije levičarenja" , obavezna literatura svih socijalnih studija i društvenih instituta. U Americi su je konzervativni analitičari ocenili kao jednostrani, uprošćen, marksistički pogled na latinoameričko siromaštvo. Kada je knjiga izašla 1971, „Publišers vikli" nazvala je Galeana „ostrašćenim i nadobudnim učenjakom". Galeano je međutim morao da pobegne iz rodnog Urugvaja, posle vojnog puča 1973. U susednoj Argentini vojnici su zaveli čistku tri godine kasnije, a pod udar su došli svi osumnjičeni za neistomišljeništvo. Stradao je, naravno, i Galeano.

Pre jedne decenije konzervativni literarni krugovi pokrenuli su u Americi kampanju protiv Galeana, a svoja viđenja publikovali su u niskotiražnom „Vodiču za savršenog latinoameričkog idiota".

Sam Galeano (68), koji je ovog meseca povodom svoje nove knjige putovao po Meksiku, rekao je tom prilikom da „današnji svet nije demokratski, već da je obeležen dubokim fašizmom, šovinizmom i militarizmom". Nekoliko hiljada studenata pozdravilo ga je aplauzom u Sijudad Meksiku i onda kada je izrazio svoje zadovoljstvo što je u Americi za predsednika izabran „gotovo crn" kandidat. To bi moglo da pomogne da se smanji rasizam.

A Obama? Da li će stići da pročita novi američki bestseler, koji je na jugu već trideset osam godina Biblija levičara? Njegov štab „ne zna da li je i ta knjiga u planu"… U svakom slučaju, Čaves mu je rekao u šali: „Hajde da pravimo posao, pa da naizmenično jedan drugom preporučujemo knjige." U ovo vreme recesije, kad mnogo veći biznisi propadaju, a zaboravljena knjiga sa 54.000. mesta preko noći stiže na drugo, i beleži rekordnu prodaju, to i nije tako loša ideja. „Politika" će u nekoliko sledećih brojeva objaviti delove iz ove knjige Eduarda Galeana i iz njegovih intervjua i eseja.

Politika