Svetska ekonomska kriza pokazala se kao efikasan recept za spas poljskih brakova, jer prosečni gospodin i gospođa Kovalski radije razvod odlažu ili od njega odustaju pošto im se u vreme krize ne isplati.

Od prošle jeseni se sve češće iz poljskih sudnica povlače zahtevi za razvod, a glavni razlog je što se podela imovine, obično stana ili kuće koji su zbog krize izgubili i do 30 odsto na vrednosti, sada ne isplati.

"Naši klijenti se čude što se ne uzima u obzir vrednost imovine u trenutku kada razvod počinje, već tek kada sud izrekne presudu", kaže Gžegož Pavelec, iz jedne od velikih poljskih advokatskih kancelarija.

Jedne novine objavile su priču o Poljaku koji je, pošto je video da će prilikom podele imovine dobiti 35.000 evra manje, radije kupio buket cveća i pokorno pošao kod supruge da je pita mogu li da počnu ponovo.

Od razvoda u vreme krize odustaju i oni koji ne računaju gubitke u podeli imovine u desetinama hiljada evra, a internet portali preko kojih advokatske kancelarije daju besplatne savete, u poslednje vreme su zatrpani pitanjem da li se uopšte isplati razvod u vreme krize.

Poljaci često pitaju i da li će moći da umanje alimentaciju, ukoliko pređu na posao sa manjom zaradom.

Sociolozi i psiholozi objašnjavaju da kriza smanjuje broj razvoda ne samo zbog "gole" računice, već i zbog toga što ljudi u vreme krize teško podnose neizvesnosti, stres i traume koje i najbezbolniji razvod nosi.

"Kriza jača u nama osećaj ugroženosti. Želimo zato da izbegnemo dodatnu nesigurnost rastanka i organizovanja života iznova", kaže sociolog Irena Kotovska.

U Poljskoj je iz godine u godinu rastao broj razvoda, a povećava se i broj zahteva Poljskoj katoličkoj crkvi da se crkveni brak poništi.

U prošloj deceniji, u Poljskoj se od 38 miliona stanovnika, razvodilo oko 40.000 bračnih parova godišnje, a samo pretprošle godine 66.000 parova.

Broj razvoda u gradovima je tri puta veći nego u patrijarhalnim seoskim sredinama.

Beta