30 0 komentara

1. 

   perfect stranger on 25 Marta, 2009 at 23:17

   Питам се да ли би аутор овога текста могао од некога да буде кандидован за добијање Одликовања “Међународна наградеа за храбро новинарство” (Courage Award), којом се награђује циљано извјештавање које не подлијеже покушајима застрашивања. Јер бавити се у овом тренутку и на овакав начин Добрицом Ћосићем, тим моћним човјеком, апсолутним протагонистом свих наших центара моћи, би се могло упоредити са Солжењициновим неустрашивим дјеловањем против совјетског тоталитарног режима. Штета што у Србији и Монтенегру нема више овако одважних новинара. Какав Буш, Клинтон, Солана, Берлускони и Милета – треба се одважити па по Добрици (пардон, Добриславу) ударити! Јер људи попут Добрице су прави моћници.

   Сазнадосмо доста народним масама непознатих, али суштинских, ствари о Добрици Моћном. Басара каже да је Добрица културни дахија београдски, Миладин Животић тврди да му је крштено име Добрислав (!), злобници тврде да је завршио само средњу пољопривредну школу (гле злочина!), а Мирко Ђорђевић да је није ни завршио (људи да л'је то могуће!), Илија Маљоковић каже да се код њега ишло на ћабу. Како бих и ја допринио блиставим резултатима овог одважног истражног новинарства, навешћу да моја комшиница, тета Милева, тврди да је Добрица с њом у својој шеснаестој години имао краткотрајну али интензивну везу, истина платонске природе (јер је тада био прилично стидљив).

   Ових дана се обиљежава десетогодишњица бомбардовања Нато алијансе, па нам аутор текста износи нека Добричина виђења тих трагичних догађаја. Дозволите ми да и ја понешто кажем. Да се примијетити да овај, као и већина осталих црногорских медија, није обратио никакву пажњу на обиљежавање десетогодишњице бомбардовања. То је заиста необично, и мислим да би се бар од уредништва ове електронске новине могло затражити објашњење за такво (не)чињење. Подсјетимо се, током бомбардовања Србије је погинуло 89-оро дјеце и више од 2.500 цивила, а материјална штета се креће између 30 и 100 милијарди долара. Што се Црне Горе тиче, Нато авијација је без икакве објаве и објашњења бомбардовала мост у самом центру варошице Мурино. Том приликом страдали су цивили који ни на који начин нијесу учествовали у ратним дејствима, међу њима и двије дјевојчице и један дјечак. Дакле – “колатерална штета”.

   Осим мишљења Добрице Ћосића, и овдје изнесених података, мислим да би било интересантно да се прочита и шта о бомбардовању Србије мисли и Ноам Чомски, професор лингвистике на Масачусетском институту за технологију (кога “Њујорк тајмс” представља као “највећег живог интелектуалца у Америци”):

   “Мотив НАТО-а за бомбардовање Србије 1999. године није била ‘патња косовских Албанаца’, већ је прави разлог био то што је Србија била последња брана Клинтоновој администрацији у спровођењу политичких и економских програма. То да мотив за натовско бомбардовање вероватно није била ‘патња косовских Албанаца’ већ је јасно из богате западне документације где се види да су злодела, у огромној већини, представљала предвиђену последицу, а не узрок бомбардовања. Међутим, чак и пре но што је документација објављена, морало је бити очигледно свима, сем оним најлојалнијима, да за Сједињене Државе и Велику Британију забринутост због хуманитарних питања тешко да је могла да буде прави мотив”.

   Послије Ћосића и Чомског, интересовало би нас како Ви, госп. Бањац, гледате на мотиве Нато бомбардовања, и уопште на операцију “Милосрдни Анђео”?. С поштовањем,

   Prijavite se da biste komentarisali
2. 

   Atanas on 26 Marta, 2009 at 09:06

   Večno vreme večnih. Odličan naslov.
   U Crnoj Gori je apsolutno primenjiv. A tek na našim, crnogorskim političarima i piscima, na njihovim životima i priključenijima.
   Nažalost gospodine Banjac kao i u svom prvom tekstu gledate samo preko plota i opažete Kalemara.
   Skrećete nam pažnju sa naših kalemara, sa naših očeva nacije koji doduše nijesu završili srednje poljoprivredne škole već za nijansu niže obrazovane intitucije, takozvane ŠUP-ove (Škole učenika u privredi), frizerske, kovačke i slične zanate ..

   Naši crnogorski ideolozi, prekaljeni društveno politički radnici iz samog Centra Jednoumlja zajedno sa svojim dojavljivačima šuškanja i šaputanja, vječite su medijske zvijezde Crne Gore. Oni koji su nekada budno dežurali po ustanovama Prijestonice spremni da u pola noći izbace s posla službenike koji nijesu bili članovi Partije danas na novim crnogorskim fakultetima uče studente i postdiplomce Demokratiji, Građanskom obrazovanju i Retorici. Kakav kuriozitet? Siguran sam da ga nema ni u Srbiji.
   Oni isti nepopravljivi ateisti koji su do juče idejama marksizma ismijavali crkvu, odvraćali narod od tradicije i vjere, danas su promoteri nove crkve, propovijedaju kult Nacije, pozivaju narod u promovisanju novih idola …. Dva nula za nas.
   Oni koji su izdavali naloge za pretres, vršili hapšenja, zaplenu i uništavanje nepodobnih knjiga, danas sjede u savjetima televizijskih kuća i žirijima za književne i umjetničke nagrade. Oni koji su dojavljivali i svjedočili protiv slobode govora danas s portirskim naklonom i kravatom drže uvodna slova na demokratskim forumima.
   Tri nula za nas.
   O ovim vrlo konkretnim ljudima u Crnoj Gori niko ne piše. Ne zato što nema Basare, već zato što nam ne nedostaje novih i novih tekstova o omraženoj Srbiji i večnom vremenu večnih aktera na njenoj političkoj i književnoj sceni.

   Vjerujte mi naši su kalemari „Večniji od večnosti” i ostaće tako dok god ih budemo spašavali pogledom preko plota.

   P. S.

   Za Dobricu Ćosića kažete da se

   „Okomio na Severnoatlantsku alijansu”

   iz po Vama banalnih motiva – dvije i po hiljade ubijenih, pet hiljada ranjenih, uništene, osiromašene, zatrovane zemlje …

   Što biste rekli za onog iz Crne Gore koji se okomio na prijem u Severnoatlansku alijansu zbog jednog jedinog života – da ga obezbijedi, zaštititi, učini što bezbrižnijim, nedodirljivijim, bogatijim i luksuznijim čak i po cijenu učešća u akcijama ubijanja i uništavanja drugih ?

   S poštovanjem Atanas Stupar

   Prijavite se da biste komentarisali
3. 

   Dragan Banjac on 26 Marta, 2009 at 09:49

   Ne razumem Vaš sarkazam s početka komentara. I neću Vam uzvratiti, ali ću, ipak, reći da se nagrade veoma često daju onima koji ih ne zaslužuju. Kad smo kod toga dobitnik sam novinarske nagrade “Stanislav Staša Marinković” (kao i kolega Dragoljub Duško Vuković, koji mi je i uručio-predao), i “Jug Grizelj” (koju delim sa redakcijom “Naše Borbe”), prvi sam s ovih ovamo prostora uneo tur u ratni Dubrovnik, Sarajevo, Mostar, Tuzlu, više od godinu dana izveštavao sa Kosova… Lako je zaključiti da mi u ovom poslu nije nedostajalo hrabrosti (drugi naziv za ludost, kažu mnogi), a čini mi se ni nekorektnosti. Toliko o nagradi za “ciljano izvještavanje”.
   NATO bombardovanje SCG sam preživeo u Beogradu. Mišljenje? Dve stvari: to je bilo krajnje… tražim izraz, nešto što bi zamenilo nekorektnost ili bezobrazluk tog prokletog zapada koji se odlučio da umesto rukovodstva kazni narod. I ne nalazim izraz za taj užas. Ali, što se tiče kažnjavanja naroda umesto predvodnika – ništa novo. Žrtve? da li komentarisati. Čoveče, naravno da mi je žao, ljudi najviše, ali i najmanjeg mosta… (Znači li Vam išta na tasu humanosti činjenica da sam 34 puta dao krv. Izračunajte to, po pola litra…)
   Drugo je pitanje, ili najvažnije, da li se to moglo izbeći, a moglo je, zašto je Milošević iznudio bombardovanje “svoje” zemlje i “svog” naroda, šta je(se), na kraju, tom iznudom dobi(l)o… Od mog (Vašeg takođe) stava važnija je istina o udaru na RTS, recimo. U Beogradu i vrapci već znaju da je “javljeno” da će se to desiti, svi “gore” (RTS, Država…) su znali i ljudi su ž r t v o v a n i!

   Prijavite se da biste komentarisali
4. 

   perfect stranger on 26 Marta, 2009 at 12:23

   Gospodine Banjac,

   dakle, ocjenjujete Nato bombardovanje SCG kao (najblaže rečeno) nekorektan i bezobrazan čin prokletog Zapada, koji se odlučio da umjesto rukovodstva kazni narod. Ostavimo zasad po strani raspravu o tome da li se agresija mogla izbjeći i da li je zaista Milošević iznudio bombardovanje. Pozabavimo se sljedećom problematikom: da li bi “kažnjavanje naroda” od strane Zapada, koje je prouzrokovalo na hiljade civilnih žrtava, moglo da bude na neki način pravno sankcionisano? Da li bi ljudi koji su, recimo, imali komandnu odgovornost pri takvom kažnjavanju naroda, mogli nekada nekome da odgovaraju za stravične posljedice takvog “kažnjavanja”? Da li pojedinci koji se bave novinarskom profesijom, prije svega s ovih područja, treba da se pozabave eventualnom odgovornošću ljudi koji su na takav način “kažnjavali narod”? Ili je bolje prećutati takve stvari i zadovoljiti se konstatacijama da je Zapad u toj prilici bio “nekorektan” i “bezobrazan” (blago rečeno). Jer – mnogo su jaki! Zamislite da se ja, recimo, nezadovoljan određenim potezima Bušove administracije koji su prouzrokovali humanitarnu katastrofu u Iraku, odlučim da bombardujem mostove svih većih američkih gradova. Pri tom prouzrokujući 100.000 poginulih američkih civila (što bi otprilike bilo srazmjerno žrtvama u Srbiji, uzimajući u obzir broj stanovnika u dvije zemlje). Da li bi me neko u takvoj situaciji mogao proglasiti za ratnog zločinca? Mislim da bi mogao, i to s pravom.

   Drugo pitanje za Vas, gosp. Banjac (oprostite mi na ovolikim pitanjima, ali mislim da su odgovori, uzimajući u obzir Vašu profesiju i iskustvo, od izuzetne važnosti), je sljedeće: kako ocjenjujete, i na koji način objašnjavate činjenicu da je ogromna većina medija u CG jednostavno “prećutala” i ignorisala desetogodišnjicu Nato bombardovanja? Da podsjetimo, mnogo je nevinih ljudi poginulo, mnogo djece, pa i u samoj Crnoj Gori. Da li je takvo ponašanje u skladu s novinarskim kodeksom, etikom i profesionalnošću? Da li se zaista može raditi o značajnom uticaju određenih zapadnih struktura na crnogorske medije, ili je nešto drugo u pitanju? Ovo su ujedno pitanja i za uredništvo ove elektronske novine.

   Prijavite se da biste komentarisali
5. 

   Vladimir Nedovic on 26 Marta, 2009 at 15:03

   “jednog kolektivističkog književnog klana”

   Filosofija palanke, koja u svojoj krajnjoj konsekvenci ima, kao sto predvidja Konstantinovic, i srpski nacizam. Dobrica je najbolji reprezent.

   A Kis o tome govori jos 1978. u Casu anatomije.

   U jednoj losoj knjizi pod naslovom Autobiografija o drugima, Borislav Mihajlovic Mihiz pominje Dobricu upravo kao nekoga iz komunistickog vrha ko ima sluha za romanticne nacionalisticke teznje Mihizovog kruga prijatelja. Vjerovatno nisu bili svjesni njegovog ‘zadatka’, a i ko im je kriv kad su cak i njima, velikim umjetnicima, nacionalna osjecanja bila iznad svega.

   Prijavite se da biste komentarisali
6. 

   Dragan Banjac on 26 Marta, 2009 at 15:47

   Gospodine Perfect, kažete “Ostavimo zasad po strani raspravu o tome da li se agresija mogla izbjeći i da li je zaista Milošević iznudio bombardovanje.” Pričitajte ponovo ovo što ste napisali. Ne vidim ni najmanji razlog da po strani ostavljam(o) ono što je, zapravo, najvažnije.
   Ako je tačno da su crnogorski mediji (nemam uvid) prećutali desetu godišnjicu bombardovanja onda to nije u redu. Ali i da su se oglasili, a samo udarali po NATO i zapadu, zanemarujući upravo ono što biste Vi da ostavite po strani, bolje je da su “mučali”.
   Što se tiče uticaja “određenih zapadnih struktura” na crnogorske medije budite mirni. Strukture su domaće. Inače je vreme da se Crnogorci, gde god bili, ratosiljaju veoma pogrešnog mišljenja (zaključka) o velikom značaju. Nismo mi baš toliko značajni tom svetu.

   Prijavite se da biste komentarisali
7. 

   perfect stranger on 26 Marta, 2009 at 16:09

   Господине Бањац, када сам рекао да засад оставимо расправу на ту тему, то никако није значило избјегавање теме. Претпостављао сам да се око тога нећемо сложити, па помислих да у међувремену отворимо нека друга питања. Наравно да се ради о кључној теми. Моје је мишљење да се бомбардовање могло избјећи једино у случају да се америчка администрација одлучила за изненадну промјену стратегије. Да је, претходно, умјесто такве стратегије била на снази политика подједнаких притисака на српску и албанску страну, вјероватно се до одређених резултата могло доћи, а можда и избјећи бомбардовање. Умјесто тога, постојао је план за насилно одузимање територије (на којој би се накнадно направила једна војна база); првобитно се приступало наоружавању и обучавању припадника ОВК (који су одмах почели са терористичким нападима на српске цивиле и полицију), а бомбардовање је само завршни дио тога плана. Моје увјерење у постојање такве америчке стратегије наравно не значи и аболицију за злочине који су почињени над албанским становништвом. Само Милошевићево чињење или нечињење у тим тренуцима није имало, дубоко сам увјерен, никаквог утицаја на одлуку о бомбардовању. И сами знате да су преговори у Рамбујеу били фарса, да је сама концепција тих преговора предвиђала императив да српска страна не прихвати споразум, како би се убрзо приступило бомбардовању. Понављам, овакво виђење ствари (које, сигурни будите, заступа данас велики број интелектуалаца и политичара у Европи и САД), никако не представља уклањање одговорности за политике тадашњег српског руководства, у датој ситуацији (примјер напада на зграду Телевизије, за који се унапријед знало, је заиста сраман), и прије свега у неким пређашњим ситуацијама. Дакле, “хуманитарна катастрофа” албанског становништва није била узрок бомбардовања.

   Може се десити да ја гријешим, да је оваква упрошћена анализа погрешна, односно да се Ви с њом не слажете. Питање које сам покушао да отворим у претходном коментару, а на које нијесте одговорили, тиче се посљедица бомбардовања. Односно, сматрате ли да су током бомбардовања Нато алијансе почињени ратни злочини (и сами сте рекли да је проклети Запад тада одлучио да кажњава народ, а не руководство), и ако јесу, да ли би неко морао за њих да одговара?

   На друго питање сте ми одговорили, и са задовољством констатујем да и Ви сматрате да није у реду што је већина црногорских медија прећутала обиљежавање десетогодишњице Нато агресије. С поштовањем,

   Prijavite se da biste komentarisali
8. 

   Milovan Vukov Jankovic on 26 Marta, 2009 at 17:03

   Basari je NAPUKLO OGLEDALO ono ideoloshko staro, puca mu i ovo naZiJonalistichko Cosicevo KvazimOOdovo i pravoslavno narodno veselje, koje je od pamti vijeka bilo u paramparchad.

   Nema ideologije, vjere, nacije,
   doshlo je vrijeme GLOBUSA, ili globalizacije, brzina interneta je smozdila GLOBUS ili PROSTOR, ovce izlaze iz torova, ovnovi crni mrkaju bijele ovce i obrnuto, na te filozofe palanke pada debeli sloj prashine, kao na one Dr-ove, Mr-ove i Sh-rove samoupravljanja, mi smo samo reshto ljudskoga roda, koje je prezivjelo vjerska, naZijonalistichka i ideoloshka KLANJA PO KUCAMA.

   Ako ovo reshto nazaklano i nepobijeno, od gore navedenih ZALA, shvati da moramo zivjet na GLOBUSU, piti istu vodu i udisat isti zrak i moja i njihova djeca, sva ova MILIMETARSKA DEMONKRATIJA ce trazit nove ZRTVE, i nova napukla OGLEDALA.
   MAJMUN GLEDA SEBE U ZRCALO.

   Prijavite se da biste komentarisali
9. 

   Atanas on 26 Marta, 2009 at 20:32

   Sjeća li se iko na blogu rečenica izrečenih u Rimskom Senatu :

   1. „Uostalom, smatram da Kartaginu treba razoriti.”

   2. „ Dokle ćeš Katalina zloupotrebljavati naše strpljenje”

   Mnogo tražim. Davno je bilo. Prije nove ere. Znam, nijesmo toliko stari da bi ih se sjećali. Ali nijesmo ni toliko neobrazovani da ne bi znali što znače.

   Ne pravimo se naivni. Krenimo korak naprijed i razgovarajmo o „Večnom vremenu večitih” u Crnoj Gori a ne u Kartagini ( Srbiji).
   Gospodo ne dozvolimo da nam zloupotrebljavaju strpljenje.
   Shvatimo da su naši „Vječiti” za nas opasniji od Dobroslava Dobrice Ćosića iz Velike Drenove. Kao prvo manje su pismeni od njega. Kao drugo mnogo više pretenciozni i prisutni na našoj javnoj sceni. Osim toga veliki su nacionalisti u malom narodu što je i karikaturalno i opasno.
   Naša svakodnevnost pritisnuta je njihovom jedinom ideologijom – ličnim interesom.
   Kod jednih se taj interes ogleda u potrebi da njihovo mediokritetstvo opstane u opticaju, kod drugih je interes novac koji su izvukli izvan opticaja.

   S poštovanjem Atanas Stupar

   Prijavite se da biste komentarisali
10. 

    Dragan Banjac on 27 Marta, 2009 at 01:04

    Господине Перфект, нисмо сагласни у погледу “једине” могућности којом би се избегло “преваспитавање из ваздуха на даљинац”. Али, да ли је реално очекивати да се обе стране једнако притисну када је наша испритискивала све што се потиснути/потиснути/протерати могло. Провео сам на Косову више од године, управо у време када се “каша” месила и не бих сада о томе, то сам својевремено разастирао преко стубаца “Наше Борбе”. Кажете да “Само Милошевићево чињење или нечињење у тим тренуцима није имало, дубоко сам увјерен, никаквог утицаја на одлуку о бомбардовању”. Да нисмо нас двојица имали можда те дугмиће, или грађани Србије и Црне Горе? Да ли знате шта је један од Милошевићевих бојовника, сада члан Тадићеве Владе казао у Дневнику РТС (“… у реду је што се Албанци протерују са Косова и на граници им се одузимају и уништавају лична документа…”, и да ли се сећате шта је једна протува у лику председника Државе изјавила у Рамбујеу. Ке сера сера! Какав је то државник који се јавно у камеру спрда са судбином своје земље, нема он, и нико на том месту право на тако нешто. Или: има, али онда да нам је јасно и да кажемо – с ким имамо посла. С протувама! Што се НАТО алијансе тиче вратите мало филм и присетите се ко се све са Соланом срдачно поздрављао и руковао на разним локацијама у Београду.
    Поново ишчитајте шта сам рекао о држању црногорских медија. Не верујем да нисте разумели, сумњам да сте намерно нешто прећутали. Био сам, чини ми се, јасан.
    Какав год да је злочин (а јесте) уследио од Северноатланстког војног савеза увек ћу за њега најмање три четвртине греха приписивати нашим барабама и дилетантима, посебно Бегу са Дедиња, родом из Лијеве Ријеке, тако беше!

    Prijavite se da biste komentarisali
11. 

    danilo stojanovic on 27 Marta, 2009 at 07:00

    “Sve prolazi, jedino D. o(p)staje. Varaju se svi koji misle da je ovo njegova poslednja. Ko zna možda uskoro podeli i Crnu Goru… Basara je badava krečio 1998. godine.” D.B.

    “Osim toga veliki su nacionalisti u malom narodu što je i karikaturalno i opasno. ” A.S.

    U citiranom pasusu je smisao veoma dobrog teksta D. Banjca. Cosic je paradigma srpskog nacinalizma koji je – u zajednici sa drugim nacionalizmima – zapalio Balkan. I koji to ponovo moze ucinjeti.

    g. G. Stupar je, neradeci, pogodio smisao tragedije Srbije u napadu NATO-a. Svojim “velikim nacionalizmom u malom narodu” (i srpski je mali narod g. Stupare) srpsko rukovodstvo, SPC i ” Srpska Akademije Nauka” (vodeci srpski mislioci – na celu sa Cosicem, Beckovicem, Crncevicem, itd) su zapravo zrtvovali svoj narod i izlozili ga ogromnoj patnji i unistenju.

    g. P.S. – vasi argumenti protiv NATO-a su tacni i jos vise primjenjivi na Srbiju (Jugoslaviju) u napadima na Bosnu i Hrvatsku – gdje je bilo daleko vise “kolateralnih zrtava” nego u napadu na Srbiju. Zasto ne dizete glas protiv tih zlocina?
    Zasto ne zatijevate da se godisnjica Srebrnice pominje u srpskoj stampi?

    Ono na sto – sasvim opravdano – ukazuje g. Banjac, jeste krivica srpskog politickog rukovodstva za napad NATO-a. Cak i da je sve planski ucinjeno (mozda i jeste) NATO ne bi smio da ucinjeti to sto je ucinio da Srbija (Milosevic) nije ucinjela sve da im da dovoljno razloga za napad. I da ih “opravda” u ocima svjetske javnosti.

    Uzgred, sto je cinjela velika Rusija da sacuva “svoj prvi front” protiv NATO-a? Zasto je cutala Kina (iako su joj bombardovali Ambasadu)?

    Slicna situacija se nedavno desila s Gruzijom. Glupost rukovodstva Gruzije omogucila je Rusiji da Gruziju brutalno kazni. Tako prolaze svi mali narodi kada se nadju izmedju interesa velikih sila. Da li je to moralno ispravno – naravno da nije. Ali nazalost “might is right”. U medjunarodnoj politici i odnosima vise nego igdje.

    A i “timing” je veoma vazan. Mudre vlade paze na svoj narod. I cekaju na povoljne trenutke u istoriji. Da nije kralj Nikola zrtvovao onoliko Crnogoraca zbog Skadra – kojeg na kraju nije dobio – mnogo bolje bi bilo za CG. I da nije – nepotrebno – usao u I Svjetski rat – postedio bi CG i svoj narod okupacija i sacuvao svoju vlast. Tragicne greske rukovodstva uvijek placa narod. Ali i “svaki narod ima vlast koju zasluzuje”.

    Prica o Cosicu je prica o nacionalizmu. Moderna istorija nije zabiljezila vece uzrocnike ratova od religije i nacionalizma. A mi ovdje imamo najgoru mogucu kombinaciju religije i nacionalizma tj. religioznog nacionalizma (ili fanatizma). Nista ne ukazuje da se stanje u Srbiji mijenja – naprotiv. Nedavno divljanje fasisticke omladine u Beogradu najavljuje nove opasnosti. Ne samo u Srbiji vec i u okruzenju. Najgore je kada pojedinci (i narodi) “nista ne zaboravljaju i nista ne nauce”.

    I tu je g. Banjac u pravu. I Srbija i CG su uvijek u opasnosti od “vecnog vremena vecnih”.

    Prijavite se da biste komentarisali
12. 

    Atanas on 27 Marta, 2009 at 08:53

    G ospodine Stojanoviću

    Vi kao apologeta dugovječnih vladara i mirnog, trpećeg, nepobunjenog iliti ropskog, naroda odbacujete demokratiju, progres, promjene, potrebe za pravdom i slobodom pa shodno tome i neophodnost žrtvovanja u suprostavljanju sili, obijesti, zlu…

    Kažete da Kralj Nikola nije trebao ući u Prvi Svjetski rat jer bi tako sačuvao svoju vlast !!
    Neobično razmišljanje gospodine Stojanoviću. Vladar koji je na vlasti u Crnoj Gori bio više od pola vijeka, tačnije pedeset i šest godina, trebao je po Vama , razmišljati o tome kako da sačuva svoju vlast i to usred Svjetskog rata.
    Kralj Nikola bio je na vlasti u Crnoj Gori 56 godina.
    Josip Broz Tito je bio na vlasti u Crnoj Gori 46 godina.
    Milo Đukanović je na vlasti u Crnoj Gori za sada samo 20 godina.

    Takva Crna Gora, takva država pod takvim autarsima, ne bi trebala da bude ideal nijednom slobodoumnom čovjeku. Nažalost jeste.
    Još ste spremni i licemjerno reći da svaki narod ima vlast koju zaslužuje.
    Naravno da će je imati dok god je takvih razmišljanja i priča o Crnoj Gori koje kao i Vaša počinju i završavaju obavezujućom rečenicom da Kartaginu (Srbiji) treba razoriti a o onome što se dešava kod nas u Crnoj Gori obavezno je ćutati i boriti se da ne dođe do smjene vladara, jer možemo izgubiti sluganski identitet koji smo stekli u ovih

    56 godina, plus 46 godina, plus 20 godina.
    Ukupno 122 godine naše “slobodarske” istorije. Jadan je narod koji se takvim kontinuitetom hvali.

    S poštovanjem Atanas Stupar

    Prijavite se da biste komentarisali
13. 

    perfect stranger on 27 Marta, 2009 at 09:13

    У реду господине Бањац, ја сам и претпостављао да се у вези ове теме нећемо у потпуности сложити. Не доводим у сумњу одређене ствари које сте овдје навели и ни у једном тренутку нијесам тврдио да сам сагласан с политикама тадашњег српског руководства. С друге стране, било би ми необично да на Вашој персоналној “скали одговорности” злочини које је у временима о којим говорите починила ОВК (коју су наоружавали они који ће накнадно бомбардовати, и чији су бивши војни заповједници данас политички лидери) заузимају тек незнатан дио (јер их овдје нијесте помињали). Понављам, патње албанског становништва нијесу биле узрок бомбардовања, и једини начин да се бомбардовање заустави је било доношење одговарајуће одлуке америчке администрације. Сами Милошевић није био толико неосјетљив на утицај запада, као што понеко наивно мисли.

    Господине Бањац, пођимо од претпоставке да је Ваша аргументација исправна, да све што сте написали одговара реалној ситуацији, и вратимо се питању на које још увијек нијесте одговорили. Без обзира што 3/4 одговорности за интервенцију Нато савеза Ви приписујете нашим тадашњим вастодршцима, Ви ту интервенцију ипак називате злочином. Дакле, иако се по Вашем мишљењу само 1/4 гријеха може приписати људима који су донијели одлуку за покретање тог злочина, одговорите нам да ли се за њих може отворити питање одговорности? Или и новинар, попут политичара, треба да заћути и окрене главу на другу страну, задовољавајући се причом о колатералној штети и хуманом интервенцијом коју заступа та моћна организација?

    Што се тиче Ваших додатних појашњења у вези необиљежавања десетогодишњице агресије у ЦГ, нећу даље коментарисати, већ ћу да наведем на који начин је годишњицу обиљежио Парламент Републике Чешке, земље чланице Европске Уније и Нато савеза:

    “Poslanički dom češkog parlamenta vanrednu sednicu danas je počeo minutom ćutnje za žrtve bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije u proleće 1999. godine (utorak, 24 mart 2009)”.

    Prijavite se da biste komentarisali
14. 

    Atanas on 27 Marta, 2009 at 09:58

    Pardon gospodine Stojanoviću,

    Preračunah se. Zaboravih na onih deset „post mortem” godina, kada je Crna Gora živjela pod parolom „I poslije Tita Tito”.
    U tih deset, politički važnih godina revitalizovala se i obnovila vladarska supstancija Crne Gore. Od 1980 do 1990 godine u komitetima i ideološkim komisijama Titograda, Beograda, Kumrovca .. školovali su se i iškolovali svi politički kapaciteti Crne Gore. I pozicione Crne Gore i opozicione Crne Gore. Zahvaljujući njima biće komunizma je uspješno zamijenjeno bićem crnogorstva. Sačuvan je kontinuitet vlasti i narodnog obožavanja vlasti.
    Meni se taj kontinuitet jednoumlja i sluganstva u kojemu već 130 godina živi Crna Gora i crnogorski narod nimalo ne dopada.
    Taj kontinuitet je ideološki resurs. U njemu leži tajna vladanja.
    Zato prestanimo da pronalazimo krivca u Kartagini (Srbiji) koju Vi i gospodin Banjac na ovom blogu tako strasno podastirete i razarate u svakom svojem nastupom.
    Takve priče bile su deplasirane i u Rimskom Senatu prije dvije hiljade godina a kamoli danas na ovom internet portalu.

    S poštovanjem atanas Stupar

    Prijavite se da biste komentarisali
15. 

    Veljko B Ilic on 27 Marta, 2009 at 10:58

    “Srbija je prekjuce odrzala komemoraciju svojim nevino stradalim civilima, odrzana je i posebna sjednica Vlade, mediji su obavili svoj dio posla, ali u cijeloj toj prici nije bilo mjesta za pobijene kosovske Albance, ciji su lesevi tajno dopremani hladnjacama i potapani u Dunav”, kaze Gojko Beric.

    Dobro nam je poznata srpska polovica istine. Da bi smo saznali i drugu polovicu istine, potrebno je saslusati i nase komsije Albance sa Kosova. U jucerasnjim “Vijestima” u rubrici Forum ima fin dopis gospodina Agron Bajrami, glavnog i odgovornog urednika “Koha Ditore”. Mozete to naci i procitati na:

    htt://www.vijesti.me/index.php?id=299948

    “Mnogima ni danas nije jasno zasto je Srbija bombardovana? Slusao sam i citao mnoge, ovde i tamo daleko, kvarne i pristrasne, mudre i blesave, bolesne i zdrave, svetske i lokalne analiticare, politicare, vojnike, popove, novinare, pisce, spijune i slicnu boraniju, kako govore i pisu o drugom, trecem cetvrtom, petom, sestom, i sedmom razlogu, a niko nije otkrio ni opravdao prvi”,pise u “Oslobodjenju” Gojko Beric. Ovdje se za sada nema sto dodavati postovani gospodine Dragane Banjac.

    Prijavite se da biste komentarisali
16. 

    Boro on 27 Marta, 2009 at 15:35

    Gospodin pod pseudonimom perfect stranger ne govori ništa o bombardovanju srpskih položaja u BiH. Drugim riječima, vidio je samo kraj filma a pokušava ga objasniti u cjelini.
    Poslije grozodejstava po Hrvatskoj, BiH, i zatim na Kosovu, bombardovanje je bilo neminovno. Rusi i Kinezi nijesu kukavice. Jednostavno su prihvatili tu (groznu) realnost.

    Prijavite se da biste komentarisali
17. 

    danilo stojanovic on 27 Marta, 2009 at 17:49

    “Vi kao apologeta dugovječnih vladara i mirnog, trpećeg, nepobunjenog iliti ropskog, naroda odbacujete demokratiju, progres, promjene, potrebe za pravdom i slobodom pa shodno tome i neophodnost žrtvovanja u suprostavljanju sili, obijesti, zlu…” A. Stupar

    Reci da su Crnogorci “ropski narod” i to od strane pripadnika naroda koji je 500 “trpio” tursku vladu zaista je, u najmanju ruku, interesantno. Ocito da nema veze sa zdravim razumom.

    Vasa (a i P.S.)opsesija sa latinskim citatima je takodje interesantna. Ali vi nijeste Rimljani.

    Medjutim, vase strastveno trabunjanje o “vjecinim” nepravdama nije ni najmanje interesantno – dosadno je.

    Nemam potrebe da se branim od vasih optuzbi. Nikada nijesam bio apologeta nijedne licnosti iz svijeta politike. Moje divljenje i postovanje ostavljam za prave naucnike, umjetnike i filosofe. I za velike ljude – bilo cije nacije (velike ili male).

    Ono sto vi i P.S. nikako necete da prihvatite jeste – odgovornost srpske politicke elite (i religiozno-politicke tj. ideoloske osnove) koja je dovela do velikog stradanja – svih naroda – pa i Srba na kraju. Vi g. Stupar ocigledno nemate snage da sagledate istinu. Nijeste jedini i to i jeste osnovni problem danasnje Srbije – gdje “vecito vreme vecnih” jos traje.

    A i mi ovdje zasluzujemo vladu koju imamo. I sve sto nam se desi bice nasa odgovornost. Kao sto je uvijek i bila.

    Prijavite se da biste komentarisali
18. 

    perfect stranger on 27 Marta, 2009 at 19:01

    @ Danilo Stojanović

    Gospodine Stojanoviću, sa zadovoljstvom primjećujem da nalazite da su tačni moji argumenti u vezi Nato alijanse, a sa zabrinutošću da opet iz mojih komentara izvodite pogrešne zaključke. Pitate me zašto ne dižem glas protiv nekih drugih zločina. Otkad znam za sebe osuđivao sam sve zločine u prethodnim ratovima, bez obzira na etničku pripadnost žrtava. Tu prije svega mislim na one najužasnije, kao što su pokolj u Srebrenici i etničko čišćenje krajiških Srba. Ali ovih dana se ne obilježava masakr u Srebrenici niti egzodus krajiških Srba, već bombardovanje Nato saveza iz 1999. godine, koje je prouzrokovalo više hiljada civilnih žrtava. Potpuno ste omanuli, ono što Vi meni (koliko razumijem) zamjerate – selektivnost u obilježavanju najstrašnijih zločina iz prethodnih ratova – je upravo ono što ja zastupam, tj. zamjeram većinskim segmentima u ovdašnjem društvu i medijima. (A koliko mi je poznato, godišnjica srebreničkog masakra je itekako bila prisutna u srbijanskim medijima).

    @ Veljko B. Ilić

    Gospodine Iliću, i u tom članku Gojka Berića koji navodite, koji se Vama očigledno dopao (a meni ne), možete pronaći sljedeći pasus: “Nesporno je da su patnje kosovskih Albanaca bile samo povod za vojnu intervenciju Zapada…”, koji se poklapa s mojim viđenjem stvari koje sam ovdje iznio. Razmišljajte podrobnije o ovim temama, ne čitajte samo Agrona Bajramija i Gojka Berića, i bićete u situaciji realnije da sagledavate stvari i pojave u životu i svijetu. Ovo je samo jedan prijateljski savjet.

    @ Boro

    Gospodine Boro, “gospodin pod pseudonimom perfect stranger” nije u ovoj prilici govorio o bombardovanju srpskih položaja u BiH, jer, ponavljam, ovih dana se ne obilježava godišnjica tih ratnih operacija. Ako Vas interesuje moje mišljenje, smatram da bi zapadne zemlje (prije svega SAD) umjesto tih vojnih operacija mnogo više učinile u sprečavanju pokolja i ratnih zločina da su imale drugačiji i uravnoteženiji pristup jugoslovenskom problemu. Umjesto takvog uravnoteženijeg pristupa, neke zapadne zemlje su svojim licemjernim ponašanjem često podsticale ratne zločine na svim stranama, a u određenim slučajevima i aktivno učestvovale, kao što je slučaj etničkog čišćenja stanovništva Krajine. Evo šta o tom slučaju misli Noam Čomski, «najveći živi intelektualac Amerike»:

    “Пентагон је ангажовао организацију МПРИ 1995. године да обучи Хрватску војску пре но што је ова извршила инвазију на етнички српски регион Крајине, што је довело до расељавања 200.000 избеглица и што је представљало један од најгорих инцидената етничког чишћења у балканским ратовима. Изгон из Крајине који су подржале Сједињене Државе (општа је процена да је том приликом прогнано око 250.000 људи, од којих су многи убијени) по свој је прилици био најгори случај етничког чишћења у Европи од Другог светског рата. Судбина тог изгона у званичној историографији умногоме подсећа на судбину фотографија Лава Троцког у стаљинистичкој Русији, из једноставног и сасвим довољног разлога: није сагласна са траженим имиџом америчке племенитости у суочавању са српским злом”.

    Prijavite se da biste komentarisali
19. 

    perfect stranger on 27 Marta, 2009 at 19:14

    Eh, moj dobri gosp. Stojanoviću, opet Vi bolje od mene znate šta sam htio da kažem, šta prihvatam a šta ne… Kad me tako dobro poznajete, zašto jednostavno ne uzmete moj identitet? Tako biste se našlii u situaciji realnije da sagledavate stvari i pojave. (Uostalom, otkud znate da ja nijesam Rimljanin?).

    Šalu na stranu. Na kraju, jedno primjećivanje. Bacanje dvije atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki, koje je prouzrokovalo par stotina hiljada ljudskih žrtava, neki segmenti društva smatraju za jedan od najstrašnijih ratnih zločina u istoriji, dok drugi misle da se radilo o «nužnom zlu» koje je primoralo na predaju japansku militarističku državu, i samim tim spriječilo još veća razaranja. Bez obzira na postojanje ovako oprečnih mišljenja, svake godine se, ne samo u Japanu već širom svijeta, odaje pošta žrtvama nuklearnog bombardovanja. To je, zapravo, civilizacijska dužnost svakog građanina. Moje skromno mišljenje je bilo, i pored očekivanih različitih pogleda na jugoslovenske ratove i ulogu Nato saveza u njima, da su na desetogodišnjicu Nato agresije, bar određeni segmenti našeg društva mogli odati poštu nevinim žrtvama (kad već većina medija to nije učinilo). Jer tih 2.500 civila nije krivo. Ta djeca, 89-oro mališana, ni za šta nijesu kriva. Do takvog odavanja pošte kod nas nije došlo (za razliku od, recimo, češkog primjera), što me na žalost ne iznenađuje. U tom smislu se «gospodin pod pseudonimom perfect stranger» slaže s «gospodinom pod pseudonimom Atanas Stupar» – da li se moglo nešto drugačije očekivati od tipičnih produkata jednog nesrećnog društva u čijem je biću i nastupima nezaobilazna fraza (evo latinskog citata Stojanoviću, samo za Vašu dušu): «Ceterum censeo, Carthaginem esse delendam».

    Prijavite se da biste komentarisali
20. 

    Dragan Banjac on 27 Marta, 2009 at 23:33

    Ne razumem, kršni i razboriti Crnogorci (ne tražite u ovom ni truna sarkazma, nećete ga pronaći) zašto ne učite na srpskim (narodnim) greškama i greškama vlastodržaca kao što je to, istina, sa zadocnjenjem naučio, pre svega, gospodin Đukanović i “tevabija” oko njega, kako mu je okruženje jednom prilikom na Crnogorskoj TV krstio jedan od najvećih Crnogoraca novijeg doba, gospodin Jovo Kapičić.
    Da ne bude zabune (polemiku ne mogu i ne želim da zaustavim) nisam od njegovih fanova, od onih koji su mu aplaudirali za neke poteze, ali to ne znači da treba da zatvaram oči pred onim dobrima. Na kraju je doneo Crnogorcima – CRNU GORU i sada svi treba da radite na uređenju te divne male zemlje. Možda je moglo i trebalo više i brže, ali vidite gde se i u kakvom stanju nalazi Srbija.
    Neko je zbrajao godine vladanja tri crnogorska vladara, zapravo dva su iz vašeg kamena, a jedan iz Kumrovca. Kralja Nikole 56 godina i Titovih deset godina manje je davna prošlost, gledajte šta možete učiniti sa Đukanovićem u narednim godinama. Nema sumnje da je moguće znatno uticati na njegovo dalje delanje, da ono bude najviše na polzu crnogorskih građana. da budem iskren dosta komično izgleda da se Crnogorci (bilo koje opcije) i dalje uporno zalažu za odbranu pogubne srpske politike koja je donela užas ne samo okruženju nego i građanima Srbije.
    Dovoljno bi vam bilo samo nekoliko dana, recimo u vreme “poroslave” prve godišnjice bombardovanja s nulom vidite aveti na Trgu Republike, ili, recimo, u Centru Sava i majstore podvale među kojima je dosta crnogorskog roda. Zbunjuje me i nasedanje na te podvale, koliko ovde toliko i dole (procenat je, svakako, zabrinjavajući), tu spada i ona koju je, nakon toliko ruskih recimo, upriličio i Poslanički dom češkog parlamenta pre nekoliko dana.
    Uostalom, dragi Crnogorci imali ste solidnu (najbolju) priliku da se, s mojim prijateljem Slavkom Perovićem i LSCG ratosiljate vašeg potonjeg decenijaša. Niste. Prepustili ste ga su na milost i nemilost, opredeljujući se za (da li tradicionalno) priklanjanje moćnoj većini. Uostalom i drugu Titu nije bilo jasno zašto su Crnogorci “tako nepouzdan narod”. (Za ovaj citat uvek imam živog svedoka.)
    Na kraju, Srbija nije trabalo da bude bombardovana, ali se to MOGLO i MORALO sprečiti. da ne ponavljam ko je to mogao i trebalo da učini. Nevrovatno, vidimo samo tuđe greške i grehe, svoje teško. Zanimljivo je da sadašnje srpsko rukovodstvo, recimo, želi Kosovo i Metohiju, ali ne i Albance. Vlada je desetogodišnjicu iskoristila više za svoju promociju nego za brigu o stradalnicima. Šta će biti – biće, reče Glavonja u tesnom odelu…

    Prijavite se da biste komentarisali
21. 

    perfect stranger on 28 Marta, 2009 at 00:28

    Господине Бањац, припитајте Вашег пријатеља Славка Перовића какво мишљење има о Вашем оцјењивању Ђукановићеве политике, тј. о његовим, како кажете, добрим потезима, прије свега КАКВУ је Црну Гору премијер ДОНИО Црногорцима и осталима. Обавијестите нас о садржају одговора Славка Перовића, мислим да ће бити занимљиво.

    Господине Бањац, ако у мом залагању за потребу обиљежавања годишњице неких трагичних догађаја, и постављању питања кривичне одговорности за одређене злочине, Ви видите комичну одбрану погубне српске политике, онда ја са жалошћу морам да констатујем да је умјесто једне конструктивне расправе на овом блогу на дјелу уобичајена игра “глувих телефона”. То јест, игнорисање аргумената саговорника и подметање. Тога сам се нагледао на овим просторима и, да будем искрен, мало сам се уморио од такве праксе код дискутаната.

    Ако сам добро разумио Вашу аргуметацију, смрт неке дјечице треба да оде у заборав зато што су се некакве авети окупиле на Тргу Републике? Каква је то аргументација, какав је то морал? Посланички дом чешког парламента одаје пошту жртвама бомбардовања и, по Вама, некоме подваљује. Коме подваљује? У чему се састоји та подвала? Да ли и Јапанци некоме подваљују када обиљежавају годишњицу Хирошиме и Нагасакија? Да ли само српске жртве треба да падну у заборав? На шта личи таква аргументација? У каквом свијету живимо?

    Кажете “Србија није требало да буде бомбардована”, а упорно избјегавате да одговорите на питање да ли неко, и ко, треба да одговара за злочине почињене током бомбардовања? Господине Бањац, уколико сматрате да би Ваш блог могао да представља погодно тло за рађање дискусије која би могла да буде од вишеструке користи, и из које би разне стране могле штошта научити, мислим да не би требало да прибјегавате игри “глувих телефона”, попут неких других коментатора. И не заборавите да нас обавијестите како Вам је одговорио Славко Перовић. С поштовањем,

    Prijavite se da biste komentarisali
22. 

    labud dabanovic on 28 Marta, 2009 at 04:12

    Gospodine Banjac
    Vaše pisanje ima logiku pa se da zaključit i objektivnost u njemu.Vi znate,a to se vidi i vašim ponašanjem,da Crnogorce nikad nije trebalo učiti pameti,čojstvu i junaštvu.To su im uz ognjište,od malih nogu,stariji ulivali upamet.A lelekali su samo kad im čeljade umre ili pogine.Danas je drukče jer više nije potreba Crnogorcima prosipanje krvi da bi opstali i državu očuvali.Pa su se dali na uživanje-da śeme (seme-sjeme) svuđ prosipaju.Od kad su to śeme počeli prosipat-đe bilo,počelo su se rađat slčni onima iz turskog doba (opanci i šatori) -da taj proiyvod mrzi državu i onog ko ih je pravijo.Ako se ovi crnogorski budu uvrgli u oni davni turski proizvod neće prestajat lelekat bar za ‘jednu šaku vjekova’.Ma neka i leleču-takvi su im geni.Mene smetaju što njihovom kuknjavom,krive narod u Crnu Goru,a sami neznaju kojem narodu pripadaju a oće opet da su pa metniji od naroda.Oće da su viši Crnogorci od Crnogoraca ili viši Srbi od Srba-zavisno đe je više šićara.'U FUKARE OČI OD SPLAČINE’

    Prijavite se da biste komentarisali
23. 

    danilo stojanovic on 28 Marta, 2009 at 06:48

    “Quod tibi fieri non, alteri ne feceris” (Sto neces da tebi bude , ne cini drugome”).

    g. Perfect Stranger – lako je iz knjige citata vaditi ono sto nama odgovara, a odbacivati ono sto nam se ne svidja. Vase ucestalo citiranje latinskih citata jeste nekakav simptom. Jer mi imamo na nasem jeziku puno slicnih citata pa nema potrebe da diskutujemo na latinskom. Osim toga vi pogresno upotrebljavate citate (ili bolje reci zloupotrebljavate ih).

    «Ceterum censeo, Carthaginem esse delendam».

    Hvala na posveti, ali pogresno (kao i uvjek) primjenjeno.

    Ja mislim da je ovo bojni poklic i izborni slogan srpskih stranaka u CG , koje jedino misle – kao i 1918 – da uniste nezavisnost CG.

    Jos nijesam cuo da neki Crnogorac zeli propast Srbije – ali stalno od predstavnika srpskih stranaka cujem sve najgore o CG. I kako ce nas, cim dodju na vlast, vratiti tamo odakle jedva utekosmo poslije 80 godina. I ako mogu Mila Djukanovica da za nesto hvalim i postujem, je to sto je ucinjeo zaista mnogo da dodjemo, ponovo, do svoje nezavisne drzave.

    No, meni je zaista zanimljiv motiv vase reakcije, koja jeste neuobcajena po svom intenzitetu.
    G. Banjac je napisao clanak o srpskom nacionalizmu koji, u vidu Cosica, i dan danas truje Srbiju i srpski narod. I koji ponovo moze da pokrene stravicne dogadjaje iz 90-ih godina. Umjesto da ucestvujete u raspravi na tu temu vi ste se dohvatili – i drzite se “ko pijan plota” – teme NATO bombradovanja. I umjesto da to nesrecno bombradovanje stavite u kontekst svih dogadjanja koji su doveli do toga – vi s apekta neke “kosmicke pravde” zahtijevate da se NATO i cijeli svijet pokloni nevinim zrtvama Srbije. I treba se pokloniti – ali ne samo njima, vec svim nevinim zrtvama – bilo kojeg rata.

    Vasa – neosnovana – reakcija na blog g. Banjca dovodi me do zakljucka da ste namjerno ubacili temu bombardovanja Srbije (koje, uzgred, niko ovdje na blogu ne opravdava) kako se ne bi razgovaralo o Cosicu – ili jos bolje, i opravdanije, o Amfilohiju i domacim “cosicima”- vec da bi raspravljali o “svjetskoj krivici prema Srbima”.

    Dakle da zakljucim, s gledista kosmicke pravde – vi ste u pravu. S aspekta uloge koju je srpski nacionalizam imao u ovim posljednjim balkanskim tragedijama, srpski nacionalisti bi trebali da budu posljednji da o tome govore. Neka oni koji su nevini – brane nevine. Ili “ko nije kriv neka prvi baci kamen”

    Ponovo izrazavam podrsku veoma dobrom blogu g. Banjca. Nazlost ova tema je “vjecna” na nasim prostorima i nadzivjece Cosica. Ili “i poslije Cosica Cosic”

    Ovo jeste vazna tema jer na ovim podrucjima ginu nevini ljudi zbog laznih mitova, ideologija, religija, istorija – i nacionalizma.

    Zaista ne zelim da CG bude zasnovana na tim temeljima. Ponekad je lakse “osvojiti slobodu” nego je zadrzati. Na nama je velika odgovornost da ne trujemo nasu djecu s “grijehovima roditelja”. Zato vas molim da ubuduce razgovaramo o pravim temama. Onima od kojih ce zavisiti buducnost nase drzave. I nasih susjeda. I svijeta.

    Ovo je prva “globalna kriza” koja jasno ukazuje da “no man is an island” (nijedan covijek nije ostrvo) i da ne pitamo “za kim zvona zvone” – jer zvone zbog svih nas.

    S postovanjem,

    Prijavite se da biste komentarisali
24. 

    Atanas on 28 Marta, 2009 at 08:55

    Doviđenja druže Banjac

    Povlačim se. Zatvaram uši pred Vašom najnovijom rečeniciom.

    „Jedan od najvećih Crnogoraca novijeg doba, je gospodin Jovo Kapičić” –

    Predaleko ste otišli u promovisanju istorijskih i civilizacijskih devijantnosti.

    Zato doviđenja ……

    Atanas Stupar

    Prijavite se da biste komentarisali
25. 

    Intet Glemt on 28 Marta, 2009 at 09:12

    “Mehanizam proizvodjenja jeresi olakšava svaku totalitarnu upravu jer joj omogućava kontrolu nad žaristima moguce pobune i otpora. ”

    Ovim ste, moguće nesvjesno, dali najbolju definiciju crnogorske opozicije.

    Prijavite se da biste komentarisali
26. 

    zoki on 28 Marta, 2009 at 11:33

    Donio je Crnogorcima – CRNU GORU i sada svi treba da radite na uređenju te divne male zemlje.Pa sve se oko toga radi vi pisete o Cosicu a nesmijete napisati sto se trenutno radi u Srbiji jer kao nezavisan novinar i novinar borbe koju sam ja rado citao treba da pisete o aktuelnim stvarima kao sto je vladavina Miskovica koji vlada iz sjenke uz pomoc evropskih mocnika jednostavno da pisete o sadasnjim politicarima u srbiji i CG jer svi mi u Crnoj Gori zeljeli bi smo da radimo na uredjenju te divne male zemlje kakom vi kazete ali je to privatna zemlja nekoliko kriminalaca a kao sto znati u privatni posjed ostali namaju prava.Ocekujemo da pisete o tim stvarima o sadasnjosti akada poeminjete evropu i NATO da istrazujete sto pametni ljudi pisu o njima i da nam prenesete .Sto kaze Harold Pinter dobitnik Nobelove nagrade ,o Evropi fino pisei brat MR Bina mister Atkinson i naziva je fasistickom tvorevinom sto ona i jeste od momenta kada se u Francuskoj odrzao referendum o ustavu i narod rekao ne posle se to isto desilo jos u nekoliko zemalja ali evropski politicari mijenjaju referendumsko pitanje i opet im ne uspijeva (Irska)ak0o hocemo demokratiju onda treba podrzati volju vecine a ne kao sto je to slucaj u evropi da vladaju poltroncici id moze neko da bude dio evrope a da kod njega ne vaze zakoni koji vlasdaju u evropi kao UK u kojoj ne vazi Sengen dogovor ili euro valuta a oni se lazno
    zalazu za jedinstvenu evropu ,o tome treba da pisete i da nas upozorite da ne bi smo pravili greske kao kod Cosica Milosevica Djukanovica.Sto se tice NATO-a dovoljno je procitati izvjestaj ovew organizacije o ratu protiv Jugoslavije -Srbije i Crne Gore koji je na nekoliko 100-tina stranica ali se na kraju fino kaze -ovaj rat Nato-a protiv Jugoslavije je bio ilegalan ali moralno opravdan, sto u prevodu kaze Kriminalan ali posten i vi mi odgovorite koji kriminal je posten ,i mislim do ovo sve dovoljno govori o NATO_u jer ne zaboravite prvo su oni napali Srbiju i CG pa je Slobo zelio da ih fremira ali msila boga ne moli.Zeleo bih da napisete nmesto o krimanalu u Srbiji i CG ko vodi iz sjenke ove drzave i naovim stranicama da obradjujemo samo sadasnje teme kako bi smo otvorili oci mnogima. a da Cosica ostavimo da istorija prica o njemu.A mi moramo da se pozabavimo raznim Miskovicima ili Micunovicima ali dovoljno je i da nam prepricate 2 serije koje se trnutno prikazuju na RTS1 petkom i nedeljom sto sve govori o nasim politicarima.koji vode ove zemlje u propast u ljigave poltronsker tvorevine koje nemaju ni casti ni ponosa i ako se ovako nastavi svi cemo morati da nosimo one pink hulahopke iz Skpustine Srpske.

    Prijavite se da biste komentarisali
27. 

    Veljko B Ilic on 28 Marta, 2009 at 12:11

    Trebali smo da se vise osvrnemo na onu “grupicu izlapelih staraca” u i oko one Akademije “zla” sto se nalazi u Francuskoj broj sedam. Tamo je u toj Aakademiji Cosic, i onaj ‘vrtoglavi’ Matija iz Veljeg Dubokog. Oni su uz pomoc SPC, uz pomoc onog Matijinog Moracanina Rista Cirovog drzali sve srpske konce, klupka i kaleme u Srbiji i oko nje. Glavni komandat u mantiji za Crnu Goru bio je Amfilohije. Od njega je sve pocinjalo, kod njega se sve zavrsavalo. On je uz pomoc savjetnika iz Francuske-7, komandovao i vodio sve operacije.

    Prodjose ta vremena. Risto je i Matija jos tu, samo se sada slabije cuju. Nema nekih velikih mitinga, nema guslanja, nema blagosiljanje ratnih zlocinaca. Oni se jos nijesu odrekli onih njihovih vjecitih ideja. Oni ostaju vjecito upamceni po zlu sto su donijeli narodima na ovom brdovitom Balkanu.

    Prijavite se da biste komentarisali
28. 

    perfect stranger on 28 Marta, 2009 at 14:08

    Druže Stojanoviću,

    Moja reakcija na blog Dragana Banjca nije neosnovana, kako Vi tvrdite, već odgovarajuća. Pročitajte pažljivije komentare koje sam ostavio, nek Vam jezik ne bude brži od pameti, pa ćete i sami doći do ispravnog zaključka (kao što se dešavalo u nekim ranijim situacijama, uzmite recimo primjer “bijelih vjeverica iz Ohaja”). Od Vas tražim samo malo više koncentracije i logičkog rasuđivanja. (Uostalom, izjavili ste da pretežno volite da pratite tekstove intelektualaca, pisaca, itd; u tom smislu Vas ohrabrujem da sa povećanom pažnjom pratite komentare Atanasa Stupara, umjesto olakog lijepljenja etiketa kao što je “trabunjanje”; možda nešto novo i naučite – moj prijateljski savjet).

    Povod za pisanje ovoga bloga gospodin Banjac je našao u objavljivanju nove Ćosićeve knjige, “dnevničkih beleški iz 1999. godine, s težištem na period bombardovanja”. Ponavljam po deseti put, ovih dana se obilježava 10 godina od pogibije 2.500 civila. Do takvog obilježavanja godičnjice stradanja nije došlo u većini crnogorskih medija. Obavještavam zainteresovane da neću učestvovati u daljnjem toku rasprave dok bar određeni diskutanti (za razliku od medija) ne odaju poštu pobijenim civilima, prije svega dječici. Djeca su zaslužila takav čin, a i njihovi roditelji. Optužite me za patetiku, neće mi smetati. Patetika i treba da se ispolji u ovakvim situacijama. Ukoliko do opisanog čina ne dođe, konstatovaću da ova rasprava izlazi iz ambijenta civilizovanog i humanog ponašanja, i u njoj više neću učestvovati (na radost mnogih). A vi nastavite da se bavite završenim školama Dobrice Dobrislava Ćosića, njegovom prostranom vilom na Dedinju, i ko zna čime još. Sve najbolje.

    Prijavite se da biste komentarisali
29. 

    Dragan Banjac on 28 Marta, 2009 at 21:29

    Dragi svi, čemu ljutnja? Ne treba se jiditi što bi rekli Dalmatinci. Razumem (imam opravdanje) one koji ne razumeju, dakako razumem (nalazim opravdanja) i za one koji shvataju ali se čine nevešti. I još nešto: imate vi apsolutno sva prava da mene i krivo razumete ako vam je to po volji (interes), jer – takva je ovo igra, za milog boga, ali nije korektno da se redovno hvatate za nešto što nije poenta, srž onog o čemu govorim. Neko me (Perfekt) nutka da “pripitam” (simpatično) svog prijatelja Slavka Perovića za mišljenje o (pazite sad) mojoj oceni Đukanovićeve politike. Ne pada mi na pamet iz najmanje dva razloga. Prvo, znam šta misli gospodin Perović (potpisujem preko 90 odsto) i drugo, nisam govorio o celini nego o nekim potezima. Druga je stvar što bih intimno više voleo da je Slavko bio taj koji je d o n e o državnost. Ali nije i ne bi bilo loše pogledati (možda se nađe na google) komentar koji sam potpisao (Adio, liberali) nakon gašenja Pokreta. Nov sam u ovoj raboti, nisam joj još vičan, ali ne mislite valjda da ću za vaš ćef pitati Slavka šta misli o nečemu i to vam servirati. Nije pošteno ni u vezi Jove Kapičića. Decenijama ga poznajem i verujte da je život posvetio Crnoj Gori i njenoj nezavisnosti. Mislio sam da je to, istrajnost na tom planu (i na mnogim drugim planovima) dovoljno da ga visoko ocenim. Moguće je da je Vi Atanase, neko drugi, mnogi drugi znaju neke njegove rđave strane ali meni je u trenutku kada sam ga pomenuo na umu bilo saznanje da je ceo život sanjao današnju Crnu Goru. Molim da se pažnja sumeri samo na “pečat”, zaglavlje, odnosno na nezavisnost. Nikad mi to nije smetalo, poštovao sam tu želju, a znam desetine beogradskih Crnogoraca koji su bili “liberali” kada im je to odgovaralo, čim bi potreba za tim prestala postajali su oni golubovi – prevrtaši. I nije lepo da ste me ovako brzo i lako škartirali. Vratite se da se “igramo”. Mogao bih i ja (drugar bi to prihvatio) da se prebacim u drugi deo PCNEN-a, gde možete komentarisati do mile volje, ali bez mene. Ne bacajte lako “oružje”, nije crnogorski. Što se mene tiče od mene se može očekivati i šlampavost, ali uvek – iskrenost. Malo li je!

    Prijavite se da biste komentarisali
30. 

    Veljko B Ilic on 29 Marta, 2009 at 05:26

    Procitah u danasnjim “Vijestima”u rubrici kultura o najvevecem nasem (srpskom) piscu, misliocu, sinu napacenog nasega (srpskog) naroda, laznog Disidenta i bivseg predsjednika, jednog jedinog neponovljivog Dobrice Cosica.

    Tomislav Markovic pise: “Sabor Crkvenih Kmera”
    Beogradska promocija najnovije knjige Dobrice Cosica sakupila je zivopisnu ekipu. Promocija je odrzanaa u maloj sali Kolarca na desetogodisnjicu bombardovanja. Dalje se navodi, zakonita djeca Oca Nacije su divljala u agresivnom transu. Sta se dogadjalo na Kolarcu, i koje bio prisutan, mozete naci na adresi:

    http://www.vijesti.me/index.php?id=300256

    Prijavite se da biste komentarisali