Da li je Nikola Tesla zakinut više od ma kojeg naučnika i izumitelja, jer nijednom nije ovenčan Nobelovom nagradom?

Retko koji istraživač je imao toliko velikih otkrića i uvida, a da su slatke plodove ubrali drugi. Najgorči ukus ostao mu je, svakako, kada su mudre glave u Stokholmu priznanjem okitile Guljelma Markonija za izumevanje radija (prva radio-veza u svetu), iako je to "lički Prometej" deceniju ranije osmislio (u to vreme Italijan je išao u srednju školu). Nepravda je ispravljena, ali nije u celosti: Vrhovni sud SAD presudio je 1943. da je on "otac radija", a Nobelov komitet je ostao nem (priznanje Markoniju oglašeno 1909. godine)!

U domaćim glasilima nekoliko puta je raspredano je li ikad bio predložen, a pominjane su dve godine u kojima je, kako se navodi, obrazloženje za najuglednije naučno odličje poslato Kraljevskoj akademiji Švedske: prvi put 1915, a drugi put 1937. Mada je cenjeni "Njujork tajms" pohitao da na naslovnoj stranici svoje čitaoce izvesti da će Nikola Tesla i Tomas Edison, dva ljuta takmaca, podeliti nobelovsku slavu i ček na ravne časti 1915. godine, što se ispostavilo netačnim (slavodobitnici su bili otac i sin, Viljem Henri Brag i Lorens Henri Brag).

U arhivi Kraljevske akademije nema podataka da je srpski genije predložen, ali u fasciklama nedostaju dva glasa (33 i 34). Šta se u tim koricama nalazilo?

Zaljubljenik u lik i delo "tvorca elektriciteta", Amerikanac dr Mark Sajfer, u izvanrednoj knjizi "Čarobnjak" (izdavač "Stilos" iz Novog Sada) opisuje da je Nikolu Teslu tek 1937. nominovao profesor Feliks Erenhaft iz Beča, koji je prethodno kandidovao Alberta Ajnštajna, ali je to odbačeno kao zakasnelo, uz obrazloženje da su pronalasci genijalni i preteča elektrotehnike.

Hrvatski akademik i fizičar Vladimir Par otišao je, prema pisanju ovdašnjeg časopisa za nove dimenzije nauke "Kroz PROSTOR-VREME" u upravo izašlom četvrtom broju, nekoliko koraka dalje u svojem izvornom naučnom članku "Tesla – vizionar 21. stoleća" ustanovivši da je Nikola Tesla isprednjačio uvidima i izumima u deset slučajeva kada su Nobelove nagrade uručene drugima! I za svako zadivljujuće dostignuće ponaosob obelodanjuje kada je nastalo, upoređujući ga s godinama dodele nobelovskog lovora.

U najkraćem, naš zemljak je prethodio otkriću elektrona, radio-veze, rendgenskih zraka, elektronskog mikroskopa, akceleratora čestica i linearnog akceleratora, kosmičkih zraka, indukovane radioaktivnosti, lasera, jonizovane plazme i tranzistora (ili logički sklop AND). A šta biste kazali za još nekoliko vrhunskih postignuća: vakuumska cev, fluoroscentna svetiljka, sateliti u geostacinarnoj orbiti, teledirigovano upravljanje (krstareća raketa), kriogena tečnost, čestično oružje, letelica s vertikalnim uzletanjem, svetska komunikaciona mreža (Internet) i tako redom?

Može li se naći ikoji mislilac, naučnik, stvaralac i izumitelj koji je više oštećen od čoveka što je svojim genijalnim zamislima i vizionarskim predskazanjima nesebično darivao i zadužio čovečanstvo? Za utehu je da je Nikola Tesla zasvagda uvršćen među 12 najblistavijih umova po kojima su prozvane fizičke jedinice u međunarodnom sistemu mera (SI). Jedinica za gustinu magnetnog polja (fluks) zove se – tesla.

Od savremenika nazivan "uglednim fizičarem i izumiteljem", Nikola Tesla vlastitim otkrićima u elektrotehnici, elektronici, energetici i mašinstvu oličava stožer druge tehnološke revolucije u 20. veku.

Stanko Stojiljković

Politika