Zadivljujuća teorija evolucije, predočena u knjizi "Postanak vrsta", ni posle stoleća i po nije nimalo uzdrmana

Da je kojim slučajem zadocnio na brod "Bigl" koji je iz engleske luke Plimut 27. decembra 1831. isplovio posle višemesečnih odlaganja na put oko sveta, dvadesetdvogodišnji Čarls Darvin ne bi možda nikad osmislio zadivljujuću teoriju evolucije koja ni posle stoleća i po nije nimalo uzdrmana. (Kreacionisti nisu, verovatno, saglasni sa potonjim iskazom u prethodnoj rečenici.) Ali to su samo nagađanja u stilu "šta bi bilo, kad bi bilo" kojima ćemo se naposletku pozabaviti.

Učenje koje je obrazložio pre 150 godina u svojoj nezaboravnoj knjizi "Postanak vrsta", umnoženoj u 1.250 otisaka i rasprodatoj već prvog dana, i dan-danas je okosnica ili osnovica savremene biologije koja je tada iz samog korena promenila ljudsko poimanje života. Biolozi su veoma brzo prigrlili zamisao postepenog razvitka (evolucija), iako su desetlećima odbacivali prirodno odabiranje (selekcija). Sve do sredine minulog veka uveliko su zanemarivali suštinski deo prirodnog odabiranja – seksualno odabiranje – a i u naše vreme se spore kako se odražavalo na pojedine grupe.

U čemu je najveći prirodnjak u istoriji čovečanstva toliko isprednjačio?

Za razliku od današnjih naučnika koji se utrkuju u pisanju članaka i namicanju novca, on je strpljivo i predano češljao svoje misli sve dok nije iščeprkao suštastveni uvid da vrste prelaze jedna u drugu kroz neumitno prirodno odabiranje. I da ono samo po sebi nema ni cilja, ni svrhe!

Da je kojim slučajem danas živ (umro je 19. aprila 1882), dva veka posle svog rođenja, bio bi uzbuđen, uzrujan i malčice užasnut što je teorija evolucije u naučnom smislu ispravna i životna, iako bi se sneveselio istrajavanjem pojedinih osporavanja. Ukoliko bi mu se ukazala prilika da pogleda 150 godina unatrag, video bi začuđujuća otkrića – uključujući pradavne kosti pernatih dinosaurusa, riba koje hodaju i kitova koji gmižu – ubedljivih dokaza da su od jednih nastajali drugi organizmi.

Ali kada je sklopio stranice svojeg životnog dela, "Postanak vrsta", tek nekoliko iskopanih nalaza potkrepljivalo je da je dalekovido bio u pravu. Retki tragači za fosilima nisu u to vreme mogli da koriste terenska vozila, satelitske telefone i električnu energiju. A ni prenošenje gena s pokolenja na pokolenje nije im bilo poznato. Čak ni za spoznaje umnog i učenog austrijskog sveštenika Gregora Mendela – koji je propovedao nasleđivanje odlika – nije znao, mada su živeli u isto vreme.

Od mendelovskog nasledstva do ljudskog genoma (zbirka svih gena) odjekuje veličanstvena oda u slavu teorije evolucije, jer je prirodnjak Čarls Darvin, čiji 200. rođendan proslavlja ceo svet, prirodopis preobratio u ozbiljnu nauku.

Nepoznate činjenice

Neoprane noge: u 12. godini priznao je u jednom pismu da je samo jednom mesečno prao noge u školi, zato što nije imao čime.

Težak otac: lekar Robert je poslao Čarlsa u Edinburg da izučava medicinu, ali se sin malo zanimao za očevo zanimanje. Zato je pre polaska na krstarenje svetom govorio da je mladić neuspešan i da sramoti sebe i porodicu.

Morska bolest: Čarls je patio od morske bolesti, stoga je najviše vremena – kada je brod bio ukotvljen – provodio na kopnu. I to mu je verovatno pripomoglo da sakupi više uzoraka nego što se očekivalo.

Nećkanje s brakom: kao mladić sastavio je listu razloga "za" brak i "protiv" njega. Drugo je podrazumevalo gubljenje vremena i odricanje od čitanja uveče, a prvo je uključivalo drugarstvo ("U svakom slučaju bolje nego pas"). Na kraju je zaključio: "Oženiti se Q.E.D"(skraćenica od latinske izreke "Dokazano je što je trebalo").

Oklevanje: odložio je više od dve decenije objavljivanje svoje teorije jer je strepeo kako će knjiga biti primljena.

Umalo preteknut: krajem pedesetih godina 19. veka shvatio je da će britanski prirodnjak Alfred Rasel Volas izaći sa sličnom evolucionom teorijom, zato je požurio da objavi "Postanak vrsta".

Gubitak dece: sa suprugom Emom imao je desetoro dece, ali troje je rano umrlo – dvoje kao odojčad, a treće u desetoj godini.

Hrišćanin, pa agnostik: Veći deo života proveo je kao hrišćanin, a na kraju je sebe opisao kao agnostika.

Rođen 12. februara 1809. u mestu Šrusberi.

Petogodišnje putovanje započeo 27. decembra 1831.

"Postanak vrsta" objavio 24. novembra 1859.

Umro 19. aprila 1882; počiva u Vestminsterskoj opatiji.

Politika