"Gospođo, vi imate samo problem s prostatom i ništa više!" To reče jedna od televizijskih proročica i uđe u – legendu.

 

Nije "loš" bio ni savet za zdravlje koji je dobila jedna gledateljka, pošto se požalila da njena majka ima tešku kataraktu.

Prorok joj je kao iz topa uzvratio: "Znam, ništa ne brinite. Samo neka pije dosta jogurta i katarakta će nestati. Ako ne prođe, neka kupi moju knjigu i sigurno će ozdraviti."

U svakom slučaju dobra vest za većinu mislećeg sveta jeste da su vračare, vidovnjaci i proroci, ako između ova tri "zanimanja" postoji bilo kakva razlika, s velikih televizija, koje imaju nacionalnu pokrivenost, konačno sišle u lokalne okvire i TV stanice, pa do klijentele stižu samo posredstvom kablovskih distributera i satelita.

I Interneta, naravno. Koga zanima, neka se tamo raspita, a raspituju sesudeći po plaćenim terminima na lokalnim televizijama.

Odluke i preporuke Saveta Republičke radiodifuzne agencije o izbacivanju iz programa emisija o proricanju sudbine i tumačenju horoskopa učinile su svoje "budući da postoje osnovane indicije da se ova vrsta programa zasniva na zloupotrebi lakovernosti gledalaca i na određenoj vrsti finansijske zloupotrebe zbog neobaveštenosti gledalaca".

Baš kao i baksuzni 13. član Zakona o javnom redu i miru koji "proriče" da će se onaj ko se bavi vračanjem, proricanjem sudbine, tumačenjem snova ili sličnim obmanjivanjem na način koji ugrožava spokojstvo građana ili remeti javni red i mir kazniti novčanom kaznom ili kaznom zatvora do 30 dana.

Vratimo se, ipak, onima koji veruju u vračare s kablovskih i satelitskih televizija. Uglavnom, sve se vrti oko telefona koji otkucava trošak, jer veze sa proročicama i čitačima sudbine najčešće uspostavljaju posredstvom mobilnih ili specijalnih fiksnih brojeva koji počinju sa 0900…

Jedna komercijalna televizija iz Bijeljine samo iznajmljuje termin čuvenoj proročici, a ona u svojoj emisiji izvlači od pristiglih pisama ono koje će da pročita, priča o pevačima koje obožava i čije spotove onda emituje, govori o svom frizeru, ali sve zainteresovane poziva da joj se lično obrate ako imaju neki problem.

Tako valjda emisija zvuči manje proročki, a susret sa onima koji imaju problem zakazuje se daleko od kamere.

Trošak za unapred znanu budućnost iznosi od 500 dinara (pet poruka na mobilnom što je neki standard za horoskobdžije) pa naviše, do sto evra – ako se prorok bavi baš posebnim slučajem.

Sudeći po istraživanju dr Lidije Radulović, docenta na Odeljenju za etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu, naš narod odavno veruje da postoje ljudi koji svojom vidovitošću mogu prostorno preći vremenske granice.

Najpoznatiji vidovnjak u 19. veku bio je Mato Glušac iz Korita kod Gackog, kome je čak i Njegoš dozvoljavao da "gata, vrača i proriče".

Kasnije se pominje i Dokija iz sela Voluje koja se "od ranog detinjstva zanosila, a kasnije kao vračara na svim većim praznicima u stanju transa proricala budućnost".

U etnografskoj građi zabeleženi su opisi vidovitosti ljudi koje je narod zvao prozorljivci, tajnovici, proricatelji… Najpoznatiji su svakako bili Miloš i Mitar Tarabić iz Kremana.

Njihova proročanstva su, potvrđuje dr Radulović, bila izuzetno precizna, što se opisa i sleda događaja tiče, ali im je nedostajala vremenska dimenzija.

Iz starih zapisa saznaje se da oni zapravo nisu bili proroci jer i sam Mitar rekao nekada: "Ja, kume, nisam gatar. Samo znam da pričam što mi je kazano!"

Popriličan je spisak onih koji su se pročuli u prošlosti po proricanju sudbine "poznatim tehnikama" – pasulj, karte, talog od kafe, ugljevlje ili samo pronicljivo posmatranje klijenata.

Priča se da je Marko Gatar iz Glasinca unapred znao razlog dolaska, ali i sumu novca u džepu klijenta, pominje se i Suljo Aganović iz Foče, potom neki Janko Faletar koji je svojom vidovitošću razrešio jedno ubistvo.

Slepa Vlahinja Ilinka (umrla 1868) u selu Sipu kod Kladova primala je znatiželjne ne samo iz Srbije, već i iz Turske, Rumunije, Ugarske "i svojim radom stekla lepu kuću, nosila na vratu nisku dukata i odevala se svilenim haljinama".

Istraživanja dr Lidije Radulović pokazuju da ni intelektualci krajem 19. i početkom 20. veka nisu bili imuni na izazove koje je pružao spiritualizam,

Predavač s Filozofskog fakulteta ne raspolaže tačnim brojem osoba koje danas imaju vidovnjačku praksu, jer većina radi ilegalno, ali na osnovu neke nepotpune "lične karte" gotovo svi se izjašnjavaju kao pravoslavci i imaju srednje ili niže obrazovanje.

Za sve je karakteristično da su se pre profesionalnog vidovnjaštva njime bavili kao hobijem, ali su pohitali u Republiku Srpsku čim je najavljena mogućnost da im se zakonom zabrani rad, primećuje dr Lidija Radulović.

Neobično zvuči, ali na pitanje kako su postale proročice neke žene su rekle da su darovite na baku, da im je to urođeno, a ona što ima svoju televiziju u trenucima iskrenosti priznala je da je jednom neoprezno pala sa drveta baš na glavu, a čim se pridigla prikazao joj se sveti Nikola i posle toga mogla je da "čita" i prošlost i budućnost.

Politika