Državna delegacija Crne Gore predvođena potpredsednikom Skupštine Rifatom Rastoderom zatražila je u Prištini da Crnogorci na Kosovu dobiju status zajednice. Priština u potrazi za rešenjem.

Piše: Anamari Repić

Uslov predsednika Vujanovića da će prihvatanje prvog ambasadora Kosova u Crnoj Gori zavisiti od priznanja crnogorske manjine i povratka raseljenih i dalje je na snazi, poručila je visoka državna delegacija Crne Gore vlastima u Prištini.

Predstavnici crnogorskih vlasti, kosovske Vlade te civilnog društva učestovali su na skupu Položaj Crnogoraca na Kosovu, održanom u Medija centru nadomak Prištine.

Savetnica crnogorskog predsednika Filipa Vujanovića, Sonja Šundrić potvrdila je na skupu da je i dalje aktuelna nedavna Vujanovićeva izjava o uslovljavanju otvaranja ambasade Kosova u Crnoj Gori. Naime, predsednik Vujanović je uslovio prihvatanje prvog ambasadora Kosova u Crnoj Gori priznanjem crnogorske manjine na Kosovu i obezbeđivanjem uslova za povratak nealbanskog stanovništva iz Crne Gore na Kosovo. Vujanović je to rekao nakon što je predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je da će Kosovo početkom 2009. otvoriti ambasadu u Podgorici.

Potpredsednik Skupštine Crne Gore Rifat Rastoder izjavio je da je cilj prve zvanične posete crnogorske delegacije Kosovu da u susretu sa najvišim zvaničnicima počne rešavanje brojnih pitanja od zajedničkog interesa, ali da je prioritet položaj Crnogoraca.

"Ne bi trebalo biti sumnje da su među najznačajnijim a možda i najdelikatnijim pitanjima upravo ovo pitanje ustavno-pravnog i stvarnog položaja crnogorske zajednice na Kosovu kao i stvaranje uslova za povratak raseljenih sa Kosova, to jest stvaranje uslova za dugoročni mir, stabilnost u regionu odnosno punu efektivnu evropeizaciju života u nasim dvijema državama", rekao je Rastoder.

U organizaciji Udruženja Crnogoraca Kosova, na skupu je razmatrano pitanje kako da Crnogorci dobiju status zajednice. Predsednik Udruzenja Slobodan Vujičić je istakao da Crnogorci žele da učestvuju u izgradnji države Kosovo, ali da je najpre potrebno da im se vrati ustavno pravo koje su nekada imali.

"Vreme je da prestanete da nas poistovećujete sa srpskom ili bilo kojom drugom zajednicom, jer na taj način učestvujete u asimiliranju jedne zajednice u drugu zajednicu što je protivno Ustavu Kosova. Vreme je da shvatite da mi imamo naše ime i prezime i da ne pristajemo da živimo pod tuđim imenom", rekao je on.

"Vlada Republike Kosova ima dužnost i obavezu da nas zaštiti od asimilacijskih pretenzija. Najveću odgovornost za sve što se dešava i što će se dešavati u buduće je upravo u rukama Vlade Kosova i većinskog albanskog stanovništva", dodao je. Vujičić je naglasio i da bi povratak crnogorskog naroda u Ustav Kosova omogućilo i brži povratak raseljenih kosovskih Crnogoraca.

Kosovski ministar za administraciju lokalne uprave Sadri Ferati je kazao da nema nikakvih ustavno-pravnih smetnji da se crnogorska zajednica organizuje i integriše u kosovsko društvo.

"O ovom pitanju će se razgovarati na najvišim nivoima i crnogorska zajednica će za sve svoje zahteve naći podršku i spremnost institucija Republike Kosova kao i sve druge zajednice. Zato su i integracija i povratak i sva druga pitanja otvorene teme i one će se rešavati u okvirima mogućnosti kosovskih institucija", rekao je Ferati, zahvalivši se crnogorskoj državi na svakoj podršci.

Na Kosovu je prema popisu stanovništva iz 1981. godine, koji je poslednji popis koga Priština priznaje, živelo oko 27 hiljada Crnogoraca. Danas u Crnoj Gori živi nešto više od 16 hiljada raseljenih lica s Kosova, od koji se oko 5 hiljada izjašnjava kao Crnogorci.

U Ustavu piše da je Kosovo država svih njegovih građana, ali u delu u kome se objašnjava sastav Skupštine Kosova prema etničkoj zastupljenosti Crnogorci se ne spominju. Takođe u delu koji se odnosi na zvanične jezike crnogorski nije naveden. Politički analitičar Azem Vlasi je ocenio da su kosovske vlasti spremne da reše taj problem, s obzirom da su prihvatile da grade multietničku državu

"Prema manjinskim zajednicama treba biti korektan, velikodušan, šta god da se daje manjim etničkim zajednicama nikad ne može biti na uštrb većinskom narodu", rekao je Vlasi. Vlasi je čovek koga su mediji pominjali kao mogućeg ambasadora u Podgorici ali n nije želeo o tome da govori. Crna Gora je zajedno sa Makedonijom u oktobru prošle godine priznala Kosovo.

U trenutku boravka crnogorske delegacije u Prištini, kosovsku javnost najviše interesuje da li će se zastavi Kosova dodati sedma zvezda za Crnogorce. Zastava Kosova ima šest zvezda za svaku priznatu zajednicu – albansku, srpsku, bošnjačku, tursku, RAE (romska, aškalijska i egipćanska) i goransku. 

e-Novine