Svetska zdravstvena organizacija proglasila je nedovoljno kretanje za najveći rizik za ljudsko zdravlje, pogubniji od alkohola i duvana.

Stručnjaci najavljuju i pojavu novih, modifikovanih bolesti kod savremenog čoveka, kao direktne posledice nedovoljnog kretanja. Mnogo sedenja i malo kretanja, slika je savremenog načina života. A pokret je prirodni, najdelotvorniji stimulans za normalno funkcionmisanje organizma. Nedovoljno kretanje ubrzava degenerativne promene, slabi prirodnu otpornost organizma, vodi u bolest.

Lečenje čak i teških fizičkih povreda ili oporavak od brojnih bolesti, uspešniji su uz primenu pokreta kao leka, odnosno osmišljenog i doziranog vežbanje, svedoče pacijenti.

"1994. godine sam imala saobraćajnu nesreću u kojoj sam povredila kuk, to je bilo iščašenje kuka i prelom glave butne kosti. Vežbanje mi je veoma pomoglo, da ubrzam svoj oporavak. Oporavila sam se za manje od godinu dana, što je praktično kao čudo."

"Ja sam zaista bila jedan dramatičan slučaj. Pre 13 godina, posle porođaja, posle trudnoće, imala sam jako izraženu osteoporozu, takoreći osteomalaciju, sa prelomima na kičmi. Nisam pristala na invalidsku penziju, odlučila sam se za vežbanje i to me zaista spasilo."

Kod dece i mladih najbrže se uočavaju posledice nedovoljnog kretanja. Zdravo dete bi svakoga dana moralo da napravi preko 20.000 kultivisanih pokreta.

Višesatno sedenje ispred televizora ili uz video igrice, oduzima mu stimulans za normalan razvoj. Rezultat su problemi sa kičmom, metabolizmom, degenerativne promene na mišićima i kostima, pa mladi danas obolevaju i od dijabetesa tipa II i od osteoporoze

"Imamo vrlo često situaciju da mladić od 20 godina ne može da uradi program za vežbanje od 60 godina u rekreativnoj formi. To nam ukazuje da će se formirati nove bolesti, modifikovane bolesti i da je ozbiljnost formiranja invalidnosti, kao jednog fenomena savremenog načina života, neizbežan. Ne postoji lek koji može zameniti pokret", upozorava doktor fizičke kulture Vesko Drašković.

Nedovoljno kretanje slabi funkciju srca i krvnih sudova, remeti nivo hormona, remeti enzimski status

"Jedan organizam ima zaštitu metaboličku do 40. godine, ona je prirodna, znači organizam ima rezerve. Da bi mogli da imate hormon i enzim u organizmu neophodno je da odvežbate. Zašto – jer pokret je sad stimulacija da se luče neophodni hormoni i enzimi u ciklusu od 24 sata. Nedostatak toga ide ka osteoporozi, ka dijabetesu i ka komplikovanim, složenim metaboličkim problemima", objašnjava Drašković.

Samo 30 minuta svakodnevne šetnje, pored toga što jača srce i kosti, bitno doprinosi boljoj regulaciji nivoa šećera u krvi, uravnotežuje krvni pritisak ali jača i koncentraciju i mentalno zdravlje.

B92