Da li su gradjani Crne Gore zaista nespremni da se angazuju na mijenjanju lose drustvene situacije? Da li je kompromis politickih neistomisljenika dio rjesenja crnogorskog gordijevog cvora?
Piše: Srđa Pavlović
Tekst koji slijedi je trebao da se pojavi prije nekoliko nedjelja na stranicama nedjeljnika Monitor. Pritisnuti dnevnim obavezama, urednici su zaboravili na ovaj tekst, pa se umjesto u Monitor-u, pojavio u stampi 16. decembra 2008 godine na stranicama Pescanik-a. Vezija koju objavljujem u svom blogu je, u poredjenju sa onom objavljenom na Pescanik-u, neznatno duza i sadrzi mali broj korekcija/dopuna.
————————————————————–
Previranja na crnogorskoj politickoj sceni i uloga koju i tome imaju opozicioni Pokret za Promjene i nezavisni mediji, kao i nastupajuca prekompozicija opozicionih partija takozvanog pro-srpskog bloka, namecu potrebu za analizom dvije teze koje su u posljednje vrijeme u sirokoj upotrebi u Crnoj Gori. Prva teza je ona o nespremnosti stanovnika Crne Gore da se angazuju na mijenjanju veoma lose ekonomske, politicke, i drustvene situacije. Druga je teza o nesposobnosti opozicije, i o prevazidjenoj ideoloskoj podlozi opozicionog napora u Crnoj Gori.
Za pocetak je vazno naglasiti da nijedno drustvo nije sklono naglim promjenama. Crnogorsko drustvo se po tome ne razlikuje od bilo kojeg drugog. Istorijska pozornica je prekrivena lesevima koji su nastali kao posljedica naglih, revolucionarnih promjena. Stavise, takve promjene su kao po pravilu vodile u autoritarnost; diktaturu (proleterijata, slobodnog trzista, ili onu licnu); ekonomsku recesiju i depresiju; logore za nepozeljne grupe; ratove; pljacku; kolone izbjeglica; zlocine i poricanje zlocina; politicku izolaciju i kreiranje mitologizovanih nacionalnih heroja, ali i nacionalnih izdajnika; kuturno jednoumlje i represiju; direktnu ili indirektnu kontrolu medijskog prostora od strane vladajuce grupe, kao i opstu radikalizaciju politickog prostora. Ni po ovim elementima se crnogorsko drustvo ne razlikuje od mnogih drugih drustava.
Crna Gora nije nikada bila pretjerano bogata zemlja. Danas je to i opljackana zemlja. Njeni gradjani jos uvijek trpe ekonomske, politicke i socijalne posljedice naglih promjena koje su se desile ranih 1990-tih godina, i koje su na vlast dovele tadasnje najbolje i najposlusnije ucenike Slobodana Milosevica. Dugo cekano obnavljanje nezavisnosti 2006 godine je promijenilo situaciju u Crnoj Gori tek toliko da se pokaze kako je tada, u stvari, ozvanicena latifundija lidera DPS i njegovih najblizih. Iako me cuvari majskih tekovina mogu optuziti za nacionalnu izdaju, moje poredjenje nezavisne Crne Gore sa feudalnim posjedom ne znaci da sam ja protivnik crnogorske nezavisnosti. Radi se, prosto, o opisu situacije na terenu, kako je ja vidim. Sto se tice crnogorske nezavisnosti, moram reci da sam podrzavao tu ideju i onda kada je vecina sadasnjih Crnogoraca od 24 karata ucila o blagodetima nacionalnog jedinstva dva oka u glavi od Novaka Kilibarde, Moma Kapora, Dobrice Cosica i Vojislava Seselja, a sadasnji lideri "uspijesne balkanske price" isli po svoje misljenje na Dedinje i pijuckali viski na vozdovom kanabeu.
Crna Gora danas placa danak tadasnjoj omiljenoj floskuli crnogorskih nezavisnih intelektualaca: prvo drzava, pa demokratija. Nivo tadasnje nezavisnosti od vladajuce kleptokratijie je bio ocigledan na mnogo nivoa. Cak se formirala nevladina organizacija za koordinisanje suverneisticke kampanje. Ova NVO je bile finansirana od strane struktura na vlasti. Danasnji nizak nivo etnicke i vjerske tolerancije, autoritarnost DPS-a, kriminalizovane strukture vlasti na koje nam administracija u Briselu stalno ukazuje, endemska korupcija, krsenje ljudskih prava, politizovana sudska vlast i policija, unistavanje prirodnih resursa kroz bezocnu pljacku koja se pokriva providnim velom retorike tranzicije, kao i nespremnost vladajuce kleptokratije da se suoci s prosloscu i zapocne procese unutar-crnogorskog pomirenja i istinskog pomirenja sa susjedima su samo neke od stetnih posljedica vjerovanja u gorepomenutu floskulu. Razumljivo je da je sada tesko priznati ozbiljnost kompromisa koji je tada napravljen.
Svi ovi problem su, izmedju ostalog, manifestacija brutalnosti crnogorksog prelaska iz necega sto se nazivalo socijalizam u sferu monopolskog kapitalizma. U drzavi koja tek treba da nauci abecedu (ili azbuku) demokratijie, i u kojoj uniformisani sef policije u jednom od vecih crnogorskih gradova, u drustvu "bezbjenosno initeresantnih osoba", vodi predizbornu kampanju DPS-a od vrata do vrata, glasacka kutija sluzi iskljucivo za legitimisanje hibridnog rezima proto-demokratskog tipa. Naravno, prica ne moze i ne treba da se svede na okrivljavanje naroda (tu smo pricu culi ranije) i vladajuce kleptokratije. Time bi se nepravedno oslobodile odgovornosti opozicione partije i njihovi lideri. Oni tek treba da ponude gradjanima upotrebljiv model izlaska iz krize koji, vjerujem, mora da bude baziran na kompromisu i pozicioniran izvan okvira etnickog, nacionalnog, i vjerskog.
Tacno je da gradjani, u najvecoj mjeri, zasluzuju upravo onakvu vlast kakvu imaju. Vazno je, ipak, prepoznati cinjenicu da su stanovnici Crne Gore dovedeni u polozaj apsolutne ekonomske zavisnosti od vladajuce kleptokratiije. Ova struktura je u svoje tranzicione taljige upregla cijeli aparat drzave. Osim toga, zarad sigurnog opstanka na vlasti, cini se da su kreirali i kompletan para-drzavni aparat. Kupovanje licnih karata i placanje racuna za struju i vodu gradjanima pred izbore je samo jedan od nacina pritiskanja i strasenja vec osiromasenog stanovnistva. Stoga, zelja za promjenama (koja zaista postoji) se lako ugusi pod teretom minimalnih plata, kao i licne, odnoso, fizicke nesigurnosti. Poznato je da se izgradjivanje demokratije sprjecava u tri faze. Prvo se stanovnistvo preplasi (ratom, secesijom, nacionalizmom….), pa se onda osiromasi (siva ekonomija, netransparentna privatizacija…), a potom se obeshrabri (..ovi ce vladati dovijeka….izbori ne pomazu jer se nista nece porimijeniti……). Lokalna kleptokratija je na dobrom putu da kompletira i trecu fazu unistavanja crnogorskog demokratskog pokusaja.
Jasno je da je opozicioni politicki diskurs u savremenoj Crnoj Gori nedovoljno definisan i da jos uvijek balansira izmedju nacionalnog i gradjanskog izraza. Nevladine organizacije i nezavisni mediji treba da imaju znacajniju ulogu u profilisanju gradjanskog politickog diskursa i u procesu marginalizacije nacionalnog. Ipak, povremeno se pokaze da je nacionalni diskurs (prica o brojnim opasnostima koje vrebaju mladu crnogorsku drzavu, ili o zastiti diskriminisanog srpskog naroda u Crnoj Gori) ozbiljan balast na ledjima (i dusama) ovih segmenata crnogorskopg drustva.
Treba prepoznati cinjenicu da se na ovom polju, ipak, desila odredjena kvalitativna promjena, pa se mogu nazrijeti konture buduce opozicione saradnje i kompromisa u Crnoj Gori. Pokret za Promjene je inicirao komunikaciju medju politickim neistomisljenicima i pruzio ruku preko partijskog i ideoloskog sanca. Istovremeno, SNP se lagano transformise iz nacionalistickog kvazimoda u potencijalnog partnera za dijalog. Steta je sto znatan broj crnogorksih intelektualaca koji sebe nazivaju nezavisnim , ovakve pokusaje saradnje namah odbacuju kao paktiranje sa smtrnim neprijateljima. Time pokazuju zabrinjavajuce shvatanje demokratije, dijaloga suprotstavljenih misljenja, i politickog komprimisa kaomosnovnog modela djelovanja, i ostaju tvrdo ankerisani u pricu o nacionalnom. Interesantno je zapaziti da svi oni sada optuzuju PzP za izdaju i da se cak trude da kanalisu trenutna desavanja u toj partiji. Pri tom zaboravljaju da su samo prije dvije godine oni sami, kao i vecina stanovnika Crne Gore, napravili znacajne komprimise za koje su smatrakli da su neophodni kako bi se ostvario "visi cilj." Valja podsjetiti da je izgradnja demokratije proces koji zahtijeva vrijeme, komproimise, i spremnost da se tolerisu odredjene pogresne odluke, a da se iz vida ne izgubi konacni cilj: izgradnja demokratske i tolerantne Crne Gore. Uporedjivati ovaj opozicioni napor ka kompromisu sa pricom o klasnoj solidsrnosti s pocetka dvadesetog vijeka, kako to cine neki politikci komentatori, je sasvim neutemeljeno. Ono je, stavise, stetno za crnogorski demokratski pokusaj, ma kako naivan i traljav on nama mogao izgledati. Ove djecije bolesti demokoratskog razvoja se lako mogu prebroditi ako se u proces direktno ukljuce svi oni koji su sada jedino spremni da komentarisu sa sigurne distance. Cilj ovakvog poredjenja na klasnoj liniji jeste da se savremeni crnogorski napor ka uspostavljanju dijaloga neistomisljenika, napor ka promjenama i dekonstrukciji autoritarnog rezima oboji crvenom farbom i da se tako, implicitno, predstavi kao ideoloski neprihvatljiv model.
Vazno je reci da ovaj neophodni iskorak izvan okvira nacionalnog koji je napravio PzP, nema ideolosku potku. Radi se o prepoznavanju pogubnih efekata nacionalnog diskursa koji je tokom devedesetih godina rezultirao desetinama hiljada mrtvih i stotinama hiljada raseljenih lica. Radi se o pokusaju da se u crnogorsko politicko polje uvedu koncepti kakvi su finansijska odgovornost, zastita prirodnih resursa od unistavanja, transparentnost, tolerantnost prema drugacijem misljenju, postovanje pravne regulative u drzavi, i, nadasve, neophodnost postizanja komprimosa izmedju suprotstavljenih politickih tabora. Upravo ovi koncepti predstavljaju srz "zapadnih vrijednost" kojima, ako je suditi po retorici, teze i vlast i nezavisni intelektualci. Ako se zaista svi zalazemo za uspostavljanje i postovanje ovih principa, onda se postavlja se logicno pitanje razloga za zestoku kritiku aktivnosti PzP-a i pokusaja da se spolja kanalise unutarpartijsko prestrukturisanje.
Na kraju, treba pomenuti i pricu o nemogucnosti pojave crnogorskog Obame. Ovo, vjerujem, ima znacaj za sve one koji sebe smatraju demokratama i zalazu se za konsenzus u Crnoj Gori. Cemu sluzi ovako obeshrabrujuca prica? Ona nije, ubijedjen sam, samo odraz takozvanog "depresivnog optimizma Crnogoraca." Ova prica je, vjerujem, integralni dio partijsko-obavjestajne masinerije vladajuce kleptokratije, koja sluzu sa zastrasivanje i obeshrabrivanje gradjana. Ova oporica s eoslanja na staru tezu o DPS-u kao jedinom garantu stabilnosti mlade crnogorske drzave. Sve druge opcije, koje podrazumijevaju promjenu vlasti, se predstavljaju kao rizicne, a neke i kao otvorena nacionalna izdaja. Jasno je da ova prica sve vraca na nacionalni pra-pocetak i ucesnike angazuje na prezvakavanju starih dilema koje su odavno izgubile svaki znacaj, osim kao materijal za akademsko istrazivanje.
Barak Obama je glas nove vecine u Americi. Uspostavljanje ove nove vecine je jedini model za izlazak iz ozbiljne krize u kojoj se ova zemlja nalazi. On, takodje, olicava istorijski kompromis koji je do sada bio neprihvatljiv za konzervativnu Ameriku. Obama je u Americi, i sirom sivjeta, dozivljen kao metafora promjena, i kao znak da su promjene nuzne, te da zahvaljujuci njemu nista nece biti kao prije. On je prica o pomirenju i konsenzusu. Iznad svega, on je orica o promjeni vlasti i o novoj vecini kojom se iznova gradi od ranije izgubljen unutrasnji konsenzus. Barak Husein Obama je za mnoge ljude inkarnacija tog konsenzusa. On je potvrda da je dijalog sa politickim neistomisljenicima uslov napretka svakog drustva. Ovi elementi bi trebali da budi vazni za Crnu Goru.
Sta bi u Crnoj Gori bilo adekvatno politickom iskoraku koji je ucinio novoizabrani americki prdsjednik? Da li je to mozda pokusaj da se uspostavi neka forma saradnje izmedju partija koje predstavljaju politicka vidjenja i ekonomske zahtjeve Crnogoraca, Srba, Bosnjaka, Albanaca, Hrvata i Roma? Da li je to mozda pokusaj da se napravi koalicijia svih demokratskih snaga koje zele istinske promjene i koje se zalazu za borbu protiv razornih monopola krupnog kapitala?
Cini se da ovakvi napori ne nailaze na puno razumijevanje u onim krugovima koji bi, po prirodi stvari i retorici koju slusamo decenijama, trebali da ih objerucke prihvate i podrze. Na prvoj uzbrdici u dijalogu politickih neistomisljenika, prica o jednoj Crnoj Gori svih njenih gradjana se unaprijed osudjuje na neuspijeh i karakterise kao paktiranje sa drzavnim neprijateljima. Medijska marginalizacija glasova koji predlazu razgovor i saradnju preko starog i prevazidjenog zelenasko-bjelaskog politickog rova ne ide u prilog demokratizaciji Crne Gore. Ovim se diskurs, po ko zna koji put, vraca u okvire binarne opozicije nacionalnog. Time se svaka prica o promjenama potire i sve se snaznije ankerise u politcko dvoriste DPS-a. Ovo je zabrinjavajuci trend koji problematizuje kategoriju nezavisnih intelektualaca u Crnoj Gori, a moze da se protumaci i kao nedostatak vjere u nephodnost promjena, pa cak i kao prikrivena nespremnost da se zapocne pravljenje siroke koalicije o kojoj svi oni koji sebe smatraju nezavisnim intelektualcima, kao i mnogi predstavnici nevladinog sektora, uporno govore. Vvakva koalicija treba da bude rezultat kompromisa koji, izgleda, niko od njih nije spreman da napravi.
Prica o Obami je vazna za Crnu Goru i po tome sto vlast njome, makar i na kratko, marginalizuje poredjenje koje je sasvim ocigledno. Radi se o utemeljenom poredjenju savremene Crne Gore i njene vladajuce kleptokratije sa Rusijom Vladimira Putina.
Gospodine Pavlovicu,
clanak je i suvise opsiran za nas kojima je vrijeme za internetom limitirano zbog obaveza.
Bas kao i ranije ne slazem se u sljedecem.
Nijeste prezentirali objektivnu sliku Crne Gore. Nije tacno da je apsolutno sve crno i negativno. Moracete demantovati neke komentare u stranoj stampi o Crnoj Gori koju predstavljaju u daleko boljem svijetlu nego li vi. Nemojte se uhvatiti samo za to, ali je turisticka privreda u CG bila medju najbrze rastucima u svijetu. Postignuti su znacajni pomaci u infrastrukturi i jo s ponesto. Nije li CG vise no ikad pod stranim monitoringom. Kritika ima, ali i pohvala. Oprostite ali mozemo citati i nasu i stranu stampu. Stavite nasu drzavu u kontekst okolnih zamalja kao relevantnog miljea i recite gdje je. Ovo su argumenti u prilog balansiranog komentarisanja, a ne u prilog odbrane vlasti.
Alternativa sloganu prvo drzava pa demokratija jeste prvo demokratija pa drzava. Demokratija se nije mogla ostvariti sa DPS-om. Dakle, da je opozicija dosla na vlast, bila bi sacinjena uglavnom od srpskih stranaka. Oni u ogromnoj vecini, PZP i par minornih stranaka bi imali zadatak da uvedu demokratiju (vladavinu naroda), a onda da raspisu referendum i na vrlo objektivan, nepristrasan nacin ostvare suverenost Crne Gore. Oprostite ali ovo zvuci kao vic. Znamo da je i PZP neginjao za zajednicku drzavu, da ne govorimo o njihovim partnerima. O njihovim demokratskim i liberalnim kapacitetima, tadasnjim i sadasnjim bi mogli diskutovati.
Vi ste pomalo vjesto pomenuli samo SNP, istina kao najtoleratniju od srpskog dijela stranaka. Nijesu li oni u manjini? Komentarisite srpsku listu kao relevantnijeg cinioca. Dakle vama je na jednoj strani srpski konglomerat stranaka i smanjujuci PZP kao nada za demokratiju u Crnoj Gori, kao svjesni i napredni dio politickog bica Crne Gore, oni koji ce uvesti demokratiju evropskog tipa. Mozda kad im jednom ispliva na listu prioriteta ispred Kosova, Karadzica, etnickih prebrojavanja, ugrozenosti srpstva, jezika, … Crnogorske intelektualce, sludjene, naivne, ispranih mozgova od strane aktuelne vlasti ste otpisali. Stavite vise dimanzija i boja u sliku gospodine Pavlovicu. Ovo je pristrasno etiketiranje vise no objektivna analiza.
Demokratija moze doci samo difuzno, a ne od jedne stranke, bloka, nacije i sl. Za to je potrebno nazalost ali ocigledno jos vremena za sazrijevanje svijesti. I ovdje bi mogli definisati sto pod demokratijom podrazumjevamo. Ja bi preciznije rekao pravna drzava na osnovu EU legislative, iskorijenjivanje korupcije, smijenjivost vlasti, …
Posto mi je komentar zvucao malo grubo, a to mi nije bila namjera, da kazem da se u ostalom slazem sa uvazenim profesorom Pavlovicem, a pogotovo adekvatno poredjenje sa rezimom Vladimira Putina, rezimom koji je apsolutno nespojiv sa proklamovanim prihvatanjem vrijednosti EU od strane vlasti u CG.
Treba nam crnogorski Obama sa svjezim i originalnim idejama, bez predrasuda, naklonjen obrazovanijim ljudima u odabiru vlasti, covjek sa pozitivnom harizmom
Gospodine Pavlovicu,
izmjene su neophodne, a koliko ce sve to biti sustinskog karaktera i donijeti novi kvalitet pitanje je slucajnog rasporeda snaga, jer se radi o nekontrolisanom balkanskom prostoru.
Da ne ispadne odlicno kao u slucaju Darren Hayes-a, ali nedovoljno…
http://www.youtube.com/watch?v=-lBJNqJaJ-8
A treba da zvuci ovako…
http://www.youtube.com/watch?v=lIrPxe0ZLLw
“Za pocetak je vazno naglasiti da nijedno drustvo nije sklono naglim promjenama. Crnogorsko drustvo se po tome ne razlikuje od bilo kojeg drugog.”
Ово је тачно. Треба нагласити, међутим, да оно у чему се црногорско друштво разликује од осталих (а прије свега од блиских друштава у региону) јесте недостатак било каквих промјена суштинског карактера у посљедњих двадесетак година (а да не говоримо о комунистичком периоду), па и оних постепених, које су карактерисале нека друга друштва. Присуствовали смо само неуморној дјелатности преоблачења кошуља увијек исте гарнитуре људи, која нема идеологије, већ је, водећи рачуна искључиво о сопственим интересима, од комунистичких, преко екстремно-националистичких, дошла до неолибералних позиција (а све то уз одговарајућу дозу демагогије и популизма). Овакав трансформизам црногорске олигархије је углавном пратила подршка лицемјерне политике неких од водећих западних држава. Актуелна глобална економска криза наговјештава да ће иста гарнитура, у покушају сопственог опстанка, морати да се одлучи за повратак екстремној националној политици, или социјалдемократији – још увијек нијесу одлучили.
Ове чињенице Црну Гору чине случајем sui generis, и мислим да, бар на европском континенту, тешко можемо наићи на сличне примјере. Мора се истаћи да одређену одговорност ипак сносе грађани ове државе, од којих је добар дио пасивно прихватао да буде на овај начин намагарчен током свих ових година.
Dok je TAKULJIN ostavljen na tavuljin, od strane “DOMACINA” i dok je pun,
da svaki ministar, njihovi podanici, svaki gradonachelnik i njegovi podanici, mogu pokrijevat troshkove za LICHNE INTERESE, niko nije lud da priziva OBAMU.
Kad u TAKULJIN ili BUDJELAR, nestane novca i pochne REVIZIJA utroshenoga, DOMACINA ce rastrgnut oni najblizi iz chijih su ruku nasushni hljeb sa maslom jeli, pochet ce da laju i grizu DOMACINA do koske.
Ovaj finasiski & ekonomski CUNAMI,
ce izpraznit TAKULJIN NA TAVULJIN, i mnogima ce pamet iz shupka stici do glave, pa ce trazit drugi dimnjak koji se pushi i peche “simite”, jer nuzda zakon mijenja, a nash PUTIN, nema ni nafte ni gasa,
nema mu spasa,
kad i ako se pojavi OBAMA,
bice i BOG s´nama,
jer je zedna zemlja pravde i boljitka, za poslodavce, zaposhljene i socijalno ugrozene,
da svi dishu jednijem duhom, za bolje shjutra, da i nas ozeble sunce ogrije, ovoga puta od zapada, jer je narod od I-STOKA , mnogo STRADA.
Profesor Srdja Pavlovic komentarise: “Tacno je da gradjani, u najvecoj mjeri, zasluzuju upravo onakvu vlast kakvu imaju.” Dalje navodi on: Nespremnost stanovnika Crne Gore da se angazuju na mijenjanju lose ekonomske, politicke i drustvene situacije. Posto je dokazivao da bi trebalo da imamo crnogorskog Obamu, nas profesor donosi zakljucak da nas obraduje: “Na kraju treba pomenuti pricu o nemogucnosti pojave crnogorskog Obame”.
Mi gradjani Crne Gore smo losi i nevaljali, zato sto nam je vlast losa! Vi profesore Pavlovicu omalovazavate gradjane ove drzave, i naravno, jedinu nasu vladu, jer drugu nemozemo dobiti uskoro, zasluzujuci PZP i ostalim ‘SS’ partijama. Po vasemu, amerikanci su losi, zato sto im je Bush los. Kad dodje Obama, tada ce da se sve poboljsa, i americki losi narod, bice jedan od najboljih.
Stanovnici nespremni da mijenjaju svoj los ekonomsko-politicki polozaj. Misli nas profesor, sa mijenjanjem vlade, odmah se poboljsava i ekonomski polozaj stanovnistva.
Zasto nemamo crnogorskog Obame? Zato sto nemamo dijaloga sa politickim neistomisljenicima. Kad smo kod dijaloga, sjetih se komentara Aleksandra Baljak. On kaze: “Ja sam za dijalog i tacka! Spremni smo za dijalog kao zapeta puska. Pridjite nam na puskomet, da se ne dovikujemo! Sto se mene tice, mozemo o svemu da razgovaramo, po uslovom da me uopste ne prekidate. Ja sam za dijalog ravnopravnih, oko za oko, zub za zub”. Gospodin Baljak nastavlja dalje: “Moj politicki protivnik je veliko djubre, gnjida i necovjek! To sam za njega rekao, a novinari su izvrnuli smisao mojih rijeci, pa ispalo da tog uvazenog gospodina vrijedjam.” Eto, ukratko zbog cega necemo imati Obamu.
I na kraju profesor Pavlovic kaze: “Dijalog sa politickim neistomisljenicima je uslov za napredak svakoga drustva.” Potpuno se slazemo sa Vama.
Ajd da i ja iznesem svoju kašu začinjenu demokratijom.
Narod je odavno rekao:'Ne fali dan/jutro prije večere’.Pa po tome ovaj Američki Obama može biti i OBMANA,pogotovo ako mu bude demokratija služila da prikriva posebne želje za svoju užu pripadnost.Znam jedno sigurno da iz ove naše opozicije,sa predznakom vjere i nacionalnosti,mogu se samo pojavit OBMANE,ka i do sada.Đžaba mijenjanje imena kad ćud ostaje ista.Djelo čini ime i čovjeka.Koliko je čovjek suzbijo unutrašnji strah toliko je i junak.Tako istom koliko čovjek suzbije onaj nasleđeni ljucki egoizam i zvjerstvo toliko je demokrata.Te unutrašnje pobjede čine čovjeka u pravom smislu čovjekom.Jedino takvi mogu da unapređuju/doprinose demokratiji a ostali je samo koriste da dođu do vlasti i zadovolje svoj i nacionalni egoizam i osvete-a za današnji vakat to su gluposti.A ovaj ‘kratki tekst’ gos. Pavlovića,neka mi izvine što me podsjeća na ona stogodišnja viđena ‘brda knjiga’ koja su služila da se vjekovna stvarnost-CRNOGORSTVO prikrije/zatrpa.Ovu vlast,ja mislim,ne može demokratizovat opozicija i čiji lideri dreče u skupštini na sve i ono očevidno bolje razlike u pošljednjih 20g. pogotovo kad u to,ti lideri,ne ubrojavaju svoje greške i nazadnost u kojima su,zajedno s ovom vlašću,činjeli nazadno po Crnu Goru.Pa mi izlazi da opozicija njihovu ‘demokracku dreku’ koristi da bi došli na vlast i vrnuli nacionalnu prošlost koja je danas za demokrate-nacionalna glupost.I vlast i opoziciju,građani Crne Gore bolje poznaju ovih 20g. nego ja i dostina blogera i komentatora ođen,pa ih ne treba učiti.Svi znamo da je svuđe u svijet,za narod,vlast-nužno zlo.I fala Bogu što je kod nas pobjeđivalo manje zlo.Čak i prije dvije godine,kad je na evropsku vagu stavljena tacna da naginje višem zlu,naše manje zlo je pobjedilo.Čemu onda zamjeravat ovoj višini u Crnoj Gori i nazivati ih glupaviim i sluganskim zato što se drži manjeg zla.Ja mislim da su te gluposti i sluganstvo više izraženi kod poražene manjine,u kojoj autor teksta traži Obamu.
Stavili na vagu vlast i opoziciju i sto puti vagali,sto puta će vlast ispasti naprednija od opozicije.Jedina nada je Evropa da se vlast demokratizuje a i vlast tome teži/trudi se,čim je dala aplikaciju.
Moram istaći sopstveno zadovoljstvo činjenicom da konačno svi komentatori dijele mišljenje da je krajnje vrijeme (poslije gotovo 20 godina), da dođe do smjene vlasti. Iako iz tekstova pojedinih komentatora ova novina i nije očigledna, jasno je da oni ne uspijevaju uvijek jasno da iskažu svoja razmišljanja, i siguran sam da su već sada u potpunosti svjesni potrebe za mijenjanjem dvodecenijske monotonije. U ovom smislu dajem bezrezervnu podršku ovim komentatorima da istraju u datom procesu, svjestan činjenice da kroz slično osvješćivanje mora proći i većina građana ove države. Stoga – samo naprijed, dragi moji komentatori – imate moju podršku!
Za uspjeh ove naše inicijative bilo bi poželjno da komentatori, pa i čitaoci ovog sajta, obavijeste svoje prijatelje, rođake i poznanike o neophodnosti ovog procesa. I ubijede ih da na narednim izborima glasaju za bilo koga, ali da nipošto svoj glas ne daju, kao i obično, Transformersima. Da ne popuste i ne prodavaju lične karte ili se daju ubijediti da bi im jedan poklonjeni pršut mogao biti od dugoročne koristi. To bi Transformersima omogućilo da pođu na zasluženi odmor, možda na Karipska ostrva ili Azurnu obalu (pretpostavljamo da su ovih godina sasvim dovoljno zaradili da bi sebi mogli priuštiti višegodišnji predah), i da se propisno izrelaksiraju. A istovremeno bi se time omogućilo nekim drugim ljudima da pokušaju bolje obavljati posao od prethodnika i tako poboljšaju standard i opštu situaciju građana. Pa ako ne bi uspješno obavljali posao, postojala bi uvijek mogućnost za povratak Transformersa. Radi se, uostalom, o jadnostavnim principima na kojima počivaju sva moderna demokratska društva.
Dragi moji blogeri, komentatori i čitaoci, u nadi da će gorepomenuti proces što prije biti pokrenut, šaljem vam srdačne pozdrave!
Uvazeni gospodine Ilicu,
Dijalog na bilo koju temu podrazumijeva da ucesnici razumiju jedni druge. Nijesam siguran da ste vi razumjeli moj tekst. Da bi se mogao odvijati smilsen dijalog medju nama o tekstu koji sam objavio, potrebno je da ucesnici u dijalogu shvataju znacenje onog sto sam napisao. Da ste procitali i razumjeli moj tekst ne bi bilo moguce da donesete besmislen zakljucak da ja smatram crnogorske gradjane losim i da vrijedjam narod. S druge strane, ako ste vi uvjereni da sam ja upravo to uradio, bilo kakav dijalog medju nam je sasvim izlisan.
u tekstu pominjete nezavisne medije.
koji su po vama to mediji na koje se moze racunati tokom procesa smjene vlasti?
ovo pitam i zbog nedavne pavloviceve izjave kako pojedini vlasnici medija pokusavaju da kontrolisu rad pzp-a.
Mediji u Crnoj Gori zasluzuju poseban osvrt. Nezavisnost medisjkog izraza i djelovanja su uslovljeni mnogim faktorima. Vlasnicka struktura (direktna i indirektna) crnogorksih medija je jedan od tih faktora.
Veoma intersantna analiza i žao mi je što je “Monitor” zagubio ili zaboravio zbog mnogo važnijih tekstova ili dogadjaja. Ili zbog priče o paktiranju nezavisnih intelektualaca sa vječito vladajućom nomenklaturom , a sve uz slogan “država pa demokratija”.
Slogan koji je uz debele apanaže šrilila navodna NVO “Pokreta za nezavisnu Crnu Goru.” Za obnovu državnosti bio je i autor ovih redova ali sa stavom da temelje takve države ne mogu postaviti oni koji su bili Miloševićevi najbolji učenici i izvršitelji u rušenju Duborvnika, Vukovara, Sarajeva, u genocidu Srebrenice , oni koji su se finasirali krvavim ratnim profitom, potom pljačkom gradjana preko Dafina i Jezda, potom švercom cigareta u vrijeme ” ničim izazvanim sankcijama medjunarodne zajednice ,”potom beskrupluoznom pljačkom državne nam imovine a sve to kroz” transparentu privatizaciju.”
Ako se nešto može nazvati izdajom državnih interesa , nacionalnom izdajom, uništenjem esnecijane supstance jednog naroda onda je to proces navodne privatizacije koju je sprovela ova nesmjenjiva vlast i njeni biznismeni – većinom sa kriminalnim dosijeom.
Globalna ekonomska kriza samo je razgolitila sva nepočinstava koje je ova kleptokratska vlast zajedno sa gore pomenutim kriminalcima počinila nad sosptvenom državom i njenim gradjanima. Sada , u agoniji, budzašto nastoje prodati ono malo što nam je ostalo od zajedničke nam imovine.
Eventulano formiranje jedinstvene opozicije- PZP , Socijalističke narodne partije i Srpske narodne stranke nakon poslednjih promjena u programu ove stranke, put je ka rušenju ove kleptokratske vlasti.
Oni koji podršku tom projektu doživljavaju kao državnu izdaju neka se zapitaju da li je državan izdaja ovo što nam radi vladajuća nomnenklatura – rasprodaja Crne Gore ” do poslednjeg krša” ili to što opozicija nastoji iza sebe ostaviti nacionalnu i izgraditi gradjansku osnovu za svoje djelovanje.
Skeptici , oni koji su protiv stvarnja ove koalicija neka se prisjete naglog prelaska DPS-a iz nacionalističkih u “gradjanske ” uiforme.
Neka se sjete gdje je bila ova vlast do 97 godine , da li su njeni čelnici bili na čelu Crne Gore i savezu sa Miloševićem u vrijeme genocida u Srebrenici, da dalje ne nabrajam , i u čemu je razlika izmedju nijih i nazovi srpskih nacionalista.
Možda u tome što su nakon unutranjeg sukoba oko skidanja “kajmaka” u švrecu cigareta , Primusovci navodno napustili Miloševićev projekat zbog ” ljubavi prema Crnoj Gori”. To je zapravo bio prelomi trenutak – trenutak kada su se “Djukanovićevci” maskirali u branioce Crne Gore , kada su u pljačkom i krvlju umazane ruke kao masku uzeli projekat nezavisne Crne Gore. I krenuli u stvaranje države bez demokratije. A sve uz silnu euforiju nezavisnih intelektualaca , uz formiranje nezavisnih medija, uz potpisivanja pakta o nenapadanju.
Sada kada su kleptoktrate maskirane u političare, biznismene, i slični za samo dvije godine od obnove državnosti, dovele u pitanje opstanak ove nam Crne , priča o paktiranju dijela opozicije sa “državnim neprijateljima “ne pije vodu.
Ono što se jasno vidi je da nema te “antidržavne” opozicije koja će brže srušiti Crnu Goru i njenu tek obnovljenu državnost od njenih” nezaježljivih obnovitelja.
Crna Gora je za dvije godine postala logor neslobode, pljačke, vladavine kriminala i korupcije. Da li medjunarodna zajednica zarad sopstevnih interesa pohvali nekada prvu crnogorsku familiju čija je prva privatna imovina vaskolika Crna Gora -reći ću da.
Jer, upravo ta zajednica je podržavala i Miloševića i podržava sve one vlasti na Balkanu kojima zbog bogatog kriminalnog nasledja iz prošlosti , može upravljati kako hoće . Oni su samo ucijenjene glave svojom prošlošću -pioni na šahovskoj tabli moćnika.
A ako se sjećate – a nadam se da se sjećate, projekat ujedinjenja opozicije započeo je Liberalni savez prvo preko Narodne sloge nad kojom je DPS -UDBA napravila najveću izbornu pljačku od svih u poslednjih 20 godina opljačakanih izbora.
Nakon toga LS CG pravi koaliciju sa ostalim opozicionim strankama 2002 godine u cilju prevazilaženja podjela na kojima vlada jedan ista ekipa već 20 godina.
Uz svesrednu pomoć “neovisnih intelektualaca i neovisnih medija” ovaj potez je progalašen izdajom Djukanovićeve Crne i njegove familije. Naslovi poput onog u “Monitoru” “Poleće soko i nisko pade”uz fotografiju Slavka Perovića bili su samo dio medijskog linča te koalicije.
I da ne širim priču dalje- svim sredstvima se služila mafiokratska vlast da onesposobi djelovanje koalicija u opštinama gdje je na vlasti bila koalicija Liberala i ” državnih srpskih neprijatelja.”
I na kraju , o Obami u Crnoj Gori.
Po prirodi sam idelalista pa pojavu ” Obame” u Crnoj Gori gledam kao simboliku za budjenje svijesti kod pokradene , osiromašene , obezličene mase gradjana … Mase kojoj mjerilo glasanja više neće biti vreća brašna već spoznaja da su vladari svih naših života uništili budučnost ne samo njihove djece već i niza budućih generacija.
I za kraj poruka gradjanima Crne Gore krzo riječi velikog borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga.
–Promjene nijesu neizbježne, nego dolaze kroz kontinuiranu borbu. Moramo ispraviti kičmu i činiti sve za svoju slobodu. Mogu vas jahati samo ako su vam ledja povijena.”
RE: Eventulano formiranje jedinstvene opozicije- PZP , Socijalističke narodne partije i Srpske narodne stranke nakon poslednjih promjena u programu ove stranke, put je ka rušenju ove kleptokratske vlasti.
Jes, Andrija i Medo kad se ujedine ima da oburdaju Mila dok si rekao keks! Posebno naon poslednjih promjena u SNS-u kojima se sprema teren za juriš na Mila tako što najmlađeg doktora matematičkih nauka iz Crne Gore mijenjaju sa jednim od tvoraca onog ratnohuškačkog dnevnika TVCG s početka 90-ih! E ako je ujedinjavanje sa Emilom Labudovićem razlog da se bude optimista u borbi protiv kleptokratske vlasti ja ću da glasam za kelptokrate prvi put!
“Drzava pa demokratija” je slogan koji cesto imam prilike da procitam. Koliko sam razumio, radi se o kritici pristupa koji je prednost davao nezavisnosti Crne Gore, koja je trebala da bude ostvarena kao prva, pa tek da se nakon toga trebalo raditi na demokratizaciji Crne Gore. Kao princip, ovaj slogan mi nije blizak. Cemu drzava, ako nije demokratska? S druge strane, da li bi demokratizacija bila brza da je Crna Gora ostala u zajednici sa Srbijom? Sumnjam. Period u zajednici sa Srbijom nije ohrabrivao ni nadu da bi demokratizacija bila brza da je Crna Gora ostala zajedno sa Srbijom. S druge strane, postojala je odredjena nada da bi demokratizacija mogla biti brza u nezavisnoj Crnoj Gori. Tako, da slogan “prvo drzava pa demokratija” jeste imao odredjenu logiku. Narocito za naivne.
Demokratija ne pada s neba, niti moze doci sama od sebe tako sto ce neka drzava postati nezavisna. Za demokratiju se treba izboriti, pri cemu borba protiv vlasti nije jedini, a vjerujem nije ni najbolji nacin. Po meni je vaznije raditi na demokratizaciji drustva, na edukaciji i promjeni nacina razmisljanja ljudi, gradjenju tolerancije za drugacije misljenje. Za to treba imati ne samo strpljenja, vec i spremnost za licne zrtve, da se borba za demokratiju stavi ispred licnih interesa i borbe za vlast. Jedan od kljucnih problema demokratije u Crnoj Gori jeste da su velikoj vecini Crnogoraca, ukljucujuci “borce za demokratiju”, licni intresi i borba za vlast (ili da budu blizu vlasti) mnogo vaznija stvar u zivotu nego sto je demokratija. Sve dok je tako, a bojim se da ce to potrajati, tesko da Crna Gora moze postati prava demokratska drzava.
srdja,
niste mi odgovorili na pitanje koji su po vama nezavisni mediji na koje se moze racunati u procesu skidanja vlasti.
vjerovatno ste svjesni da prica o obami kao metafori promjena nije mogucva bez odgovora na ovo pitanje.
no, posto ste rekli da ovo zasluzuje poseban osvrt, nadam se da cete u nekom sledecm tekstu konkretizovati svoj stav o ovom pitanju.
a prvenstveno me zanimalo u kontekstu izjave koce pavlovica o kontrolisanju pzp-a od strane vlasnika medija – da li to vlasnik vijesti, monitora, intelektualaca… itd miodrag perovic pokusava preko batricevica & co da ostvari kontrolu nad pzp-om, ili da povrati kontrolu? nadam se da je pitanje precizno.
sonja,
samo da pohvalim vase tekstove koje s vremena na vrijeme mozemo citati na pcnen-u, i koji zajedno sa tekstovima filipa kovacevica i aleksandra aleksica daju nadu da je promjena vlasti moguca i da ima intelektualaca koji mogu slobodno da iskazu svoj stav.
i jedno pitanje: sto mislite o optuzbi zorana zizica od skoro na javnom servisu da citavo vrijeme iza snp-a stoji svetozar marovic? vjerujem da vam nije promakla i da ste vidjeli da nije demantovana.
i ukoliko je to tacno, kakve su sanse za bilo kakve dogovore opozicije?
takodje, kolike su sanse da se vlast srusi ako sns konstantno vuce poteze koji odgovaraju dps-u? a uz to smo svi vjerovatno svjesni da vecina naroda ne bi glasala za koaliciju u kojoj bi bila sns.
moje misljenje je da kompletna opozicija svakako treba usko da saradjuje, ali da se ne formiraju predizborne koalicije, vec da se u slucaju da dps i rezimske stranke ostvare manjinski rezultat oformi neka vrsta tehnicke vlade koja ne bi radila na ispunjavanju partijskih programa, vec bi u roku od recimo godinu dana imala samo jednu tacku na dnevnom redu – uvodjenje reda u medijski i policijski aparat. nakon toga vjerujem da bi mogli da se raspisu normalni izbori.
Kad bi dosha OBAMA, u CGu, bili BOG bio sa NAMA ???
Evo shto pricha Ivan KARA-MAZOV,
kad je ISUS dosha u Sevilju, dje su INKVIZITORI lozili vatre i pekli po stotinak “greshnika” u njegovo ime.
Poshto je poteklo miro po plochniku, i slijepome vratio vid, jednoj djevojci vratio zivot koja je bila pred sahranom na vratima crkve, INKVIZITOR se uvjeri u njegov povratak poslije 1600 stotina godina, i naredi dzelatima i shegrtima da SMJESTE ISUSA U KAZAMAT..
Tri greshke si napravio,
kaze INKVIZITOR ISUSU,
kad te zli duh nagovara, da od kamena pravish hljeb i hranish gladne, moga si pridobit mase, jer narod voli da jede hljeb iz tudje chvrste ruke.
Druga greshka, shto nijesi skochio sa ove visine, da te BOG OTAC SPASI,
jer narod voli CHUDA PRIRODE.
Treca greshka, shto nijesi koristio vishe mach i oganj zivi, da budesh AUTORITET,
nego si NARODU DAO SLOBODU,
da bira, oce li biti greshnik ili pravednik, ili pokajnik, za to narod nije sposoban.
I INKVIZITOR naredi ISUSU da se shto prije izgubi i vrne kog BOGA OCA, da se njima ne mijesha u posao.
Ovi nashi domaci INKVIZITORI,
ako se pojavi OBAMA u CGi, mislim da nece imat milost shpanskog INKVIZITORA, nego ce se sami pobrinut da ga otpreme na nebo kod BOGA OCA svojeruchno, da nebi VASKRSNUO PONOVO, ako ne pristane na KOMPROMIS sa BUDVOM i mocnicima.
16 stotina godina,
ni ja nijesam bezgreshan, nego rab polupismeni, greshniji od svih greshnika, koji napojishe krvlju zemlju po kojoj hodaju njihova i nasha djeca,, sve zbog tijelesnog i materijalnog izazova, bezdushnost je osvojila planetu zemlju, a ljubav za bliznjega je izgubljena u nekom selu u Rusiju, ili u Sibiru djesu su Cesari i Komunisti slali najumnije sinove na techaj.
Gospodo, bicu kratak da vam nebih dosadjivao i udaljavao se od teme. Svima vama koji zelite promjene, zelim da vam postavim jednostavno pitanje: Predpostavimo vase partije koje su do sada bile u opoziciji, dobile su izbore. Kako cete formirati Vladu? Ko ce vam/nam biti Predsjednik? Ko ce vam/nam biti Premijer? Ko ce biti Ministar spoljnih poslova? Ko ce biti Ministar unutrasnjih poslova? Koga cete postaviti da razgovara sa Evropom? Uopste, mozeteli nam reci, koji je to vas tim, i kakav mu je sastav? Valjda to treba da javno kazete glasacima prije izbora. Posto imate dosta intelektualaca, koji su Eksperti i koji imaju hrabrosti i znanja, mogu nas obradovati, da nam saopste kakva ce ta nova vlada biti. Svi smo se slozili da u toj vladi nece biti Crnogorski Obama.
Poštovani WAWY
O pitanjima koje ste mi postavili moraću napisati jednu ” opširinuju elaboraciju” , nadam se uskoro na PCNEN-u.
Hvala Vam što st u meni prepoznali slobodnu ličnost a za što sam platila izuzetno visko cijenu na način što je ugrožena moja egzitencija. Ali , misao ili vrisak koji sam izvire iz mene, ne da se kontrlisati . I ne želim ga kontrlolisati. Ako makar samo jedna jedinka shvati da je ” zov slobode” jači od okova vladajuće diktature , meni je dovoljno.
U danima koji slijede pružiću vam , iz mog ugla gedanja, odgovor na postavljena pitanja
Pozdrav za sve ljude slobodne misli
Sonja Radošević
wawy
“Pritisnuti dnevnim obavezama, urednici su zaboravili na ovaj tekst, pa se umjesto u Monitor-u, pojavio u stampi 16. decembra 2008 godine na stranicama Pescanik-a.”
Nazalost, vec zaglavlje vaseg teksta ukazuje na simptomaticne i problematicne CG pojave koje su po meni usko vezane za obije teze od kojih ste krenuli (ukoliko pretpostavimo da je Monitor trenutno naklonjeniji opoziciji):
“Prva teza je ona o nespremnosti stanovnika Crne Gore da se angazuju na mijenjanju veoma lose ekonomske, politicke, i drustvene situacije. Druga je teza o nesposobnosti opozicije, i o prevazidjenoj ideoloskoj podlozi opozicionog napora u Crnoj Gori.”
“Cini se da ovakvi napori ne nailaze na puno razumijevanje u onim krugovima koji bi, po prirodi stvari i retorici koju slusamo decenijama, trebali da ih objerucke prihvate i podrze. Na prvoj uzbrdici u dijalogu politickih neistomisljenika, prica o jednoj Crnoj Gori svih njenih gradjana se unaprijed osudjuje na neuspijeh i karakterise kao paktiranje sa drzavnim neprijateljima.”
Gospodine Pavlovicu, ja prvi cu izraziti sumnju u mogucnost saradnje sa pojedinim nepopravljivim nacionalistima, a necu vasu takvu ambiciju ocijeniti kao rad protiv drzave. Dozvolite da postoje i drugaciji stavovi, bez obzira na demagogiju koja stize iz drzavnih medija. Naime, ja ne vidim kako je moguce kritikovati vladajuci klan po liniji ucestvovanja u ratovima i pljackama u Hrvatskoj i Bosni, poslusnistva Milosevica ili deportacije Muslimana Karadzicu, ako je neko spreman sjesti za sto ili praviti koaliciju sa ljudima koji su tu istu politiku jos zdusnije podrzavali, ljudima koji su bili sljedbenici Vojislava Seselja i koji sebe nazivaju cetnickim vojvodama. Ja ne vidim kakav je to pomak u demokratskom smislu, kakav to kompromis moze biti sem truli. Jer sve sto mi govori to je da se nema s kim drugim pricati, pa ste primorani da i sa ultra nacionalistima pravite dogovor. Ali, bojim se da je i to na neki nacin pakt sa djavolom.
Argument koji bih razumio u ovom smislu bio bi da vrijedi napraviti siroki front (ali se jasno ograditi od politika pojedinih clanica) jer bi skidanjem DPS-a sa vlasti narod konacno shvatio da je vlast ipak smjenjiva (vasa tacka br. 3), da oni nisu omnipotentni, da glasacki listic ipak ima neku vrijednost. Vracanje povjerenja u te osnovne demokratske mehanizme prihvatio bih kao razlog, ali kompromis radi kompromisa, ne uvijek.
No postoji milion i jedan razlog zbog kojeg je Crnogorski Obama daleko od nase realnosti. Mozda, doduse, on vec postoji kao potencijal, cuci u nekome, ali ga malogradjansko drustvo na svakom koraku gusi (pa ovaj pobjegne, ako nigdje drugo a ono u Beograd, prvom prilikom). Gledaju mu carape i cipele, snimaju gdje i sa kim sjedi, koju kafu pije, sta slusa, ko su mu kumovi i rodjaci u zadnjih pet koljena. Nasuprot tome, americki narod je, kad shvatio da je promjena neophodna (a vi tvrdite da i u Crnoj Gori narod to zeli), uzeo stvari u svoje ruke, radio danonocno, bio aktivan, nije se libio, plasio ili sramio da povjeruje u san, u skoro nemoguce.
Ali zato je i Obama, svjestan da sam ne moze rijesiti probleme i da je narodu potrebno da se osjeti dijelom citavog procesa, govorio uvijek ‘mi’ umjesto ‘niko niko kao ja’, sto bi bio adekvatniji prikaz nastupa nasih politicara. Okupio je ljude koji su pametniji od njega, i slusao ih je, umjesto da se dokazuje i nadgornjava.
Itd.
Uzgred, htio bih se pridruziti wawy-ju u pohvalama Sonje i Filipa, kao i upitati perfect strangera da li mi moze pozajmiti autorska prava na izraz ‘Transformers’, da bih eventualno srocio nesto za PCNEN o mutantima na vlasti.
ГоÑподине Ðедовићу, иако Ñе не Ñлажем Ñа дијелом вашег коментара (онога у којем Ñе бавите оцјењивањем одређених опозиционих Ñтруктура и њихове прошлоÑти, пактирања Ñа ђаволом – и Ñами знате да Ñе Ñличне оцјене могу чути и на другој Ñтрани, везане за опозициону Ñтруктуру коју ви преферирате; па и онога за којег бих рекао да је контрадикторан – прижељкивање широког фронта, али уз иÑтовремено ограђивање од политика највећих чланица – не звучи баш логично и коректно, зар не?), Ñа задовољÑтвом вам позајмљујем ауторÑка права на израз “ТранÑформерє, а ви одлучите да ли ћете Ñе у вашем текÑту бавити и додјељивањем појединих улога (као што Ñу Оптимум, Мегатрон, итд.) нашим влаÑтодршцима.
Kako ja shvatam ovaj text i uopšte vidim situaciju, ona je sledeća:
-PzP napadaju oni isti koji su ga do juče hvalili, a prekjuče još žešće napadali i pisali uvodnike poput „Atom mrav“
-PzP je bezgrešan ili skoro bezgrešan. Kada su neki drugi(LSCG), mnogo prije pokušali ovo što sad pokušava PzP, isti lideri PzP su reagovali kao sadšnji oponenti PzP-a. Falsifikat originala.
-„Nezavisni intelektualci“ su uglavnom u jednom krugu. Krug se malo osuo, dio je prešao u nezavisne intelektualce vlasti i njihove nezavisne analitičare. Dio je ostao. U svom krugu, ne primaju nikog novog. Može se misliti „nezavisno“ u opsegu kojeg oni odrede. Neke teme , ličnosti i dogadjaji se u toj „nezavisnosti“ ne smiju pominjati. „Nezavisni“ su složno, svu svoju moć svojevremeno podredili radjanju aždaje, koja sad guta i prži svoju zemlju a Dr. Džekil je nemoćan.
-„Nezavisni“ novinari iz tog kruga su postale udarne pesnice „javnog servisa“, glavni i odgovorni urednici kako javnog servisa tako drugih uticajnih medija koji servisiraju vlast. Oni koji su ostali, da se bore protiv svog eksperimentalog pacijenta, opet, ne primaju nikog novog u svoj krug. Da primaju, npr, gospodja Sonja Radošević bi imala posao, a ne bila bez posla. Ne uklapa se izgleda u „krug“. Ili svjesno ne želi da se uklopi. A zna pisat-nije da ne zna. A zna teme-nije da ne zna.
-U crnogorskog Obamu ne vjerujem. Da će ova opozicija smijeniti vlast-ni to ne vjerujem. Uzdam se u borbu klanova unutar same vlasti. „Poklat će se kad-tad“-zbog novca, interesa i moći. Skoro je bilo „dranja“ medju njima zbog „vraći pare“.
-U Evropsku uniju takodje više ne vjerujem. Bolje oni vide sve nego ja. I što se radi i kako se radi kod nas. Nijesam ja toliko pametan. Vide a podržavaju. Pragmatični interesi? Možda. U to se ne razumijem-nijesam političar ali od te pragmatike ja naj….
-Podrška nezavisnom sindikatu(ako je to ovaj novi sindikat), partiji penzionera(ako ta partija bude stvarno penzionerska i dobro organizovana, mada će je u tom slučaju vlast razbiti kao objektivnu opasnost), nevladinim organizacijama poput MANS-a i možda nekim novim stvarno nezavisnim intelektualcima je put za makar djelimičnu kontrolu ove nekontrolisane, silničke i kleptokratske vlasti.
-Internet, Extra TV i druge kablovske televizije kao omča oko vrata vlasti za moguće osvješćenje dijela puka, na koje oni za sada ne mogu uticati.
Tekst S. Pavlovica je veoma interesantan, tako da sam ga procitao jos jednom. O nekim njegovim stavovima bi se, doduse, moglo raspravljati. Na primjer, nijesam siguran da je poredjenje s Obamom bas umjesno (osim kao metafora). Jer, u ovom trenutku je besmislemo porediti demokratiju u SAD i u Crnoj Gori. Odnosno, to bi imalo smisla da bi se pokazalo koliko je Crna Gora daleko od demokratije. S druge strane, sasvim je umjesno porediti sadasnju Crnu Goru s Rusijom V. Putina. Mislim da ne treba objasnjavati razloge. Ne moze se ocekivati da ce Crna Gora, ili Rusija postati demokratske samim rusenjem komunizma. Demokratija je dug i mukotrpan proces koji ima svoje faze koje se ne mogu preskakati, iako se, moguce, mogu uciniti bezbolnijim i kracim.
Imam utisak da vecina komentara ovdje polazi od toga da je najvaznije srusiti vlast DPS-a i da ce to znaciti povratak demokratije u Crnu Goru. Prilicno sam siguran da nece. Ako dodje druga garnitura umjesto DPS-a, s sadasnjim stanjem demokratske svijesti u Crnoj Gori, bojim se da bi to licilo na ono da “sjase Kurta da bi uzjahao Murta”. Zalosno je da Zipp misli da je najbolja sansa za promjenu vlasti da to izvedu “mangupi u redovima DPS-a”. Jos zalosnije je sto je, vjerovatno, u pravu. Takav stav dosta govori i o opoziciji, ne samo o vlasti (nijesam cak siguran o kome vise!).
Crna Gora nece postati demokratska rusenjem vlasti DPS-a. Stav da treba prvo srusiti DPS da bi onda gradili demokratiju se moze porediti sa sloganom “prvo rusenje DPS-a pa onda demokratija”, da parafraziram onaj drugi, vec pomenuti slogan. Ipak, i ovaj slogan, kao i onaj parafrazirani, ima svoju logiku. Ovaj svakako ubjedljiviju. Mislim da je veoma vazno srusiti trenutni monopol vlasti, kako bi se stvorila mogucnost da vlast bude smjenjiva na izborima. A to, u praksi, nikad nije bilo moguce u Crnoj Gori. Po tome je Crna Gora vjerovatno izuzetak na Balkanu.
Po meni, najvaznija stvar za demokratizaciju Crne Gore jeste raditi na demokratskoj svijesti naroda i mijenanju ukorijenjenih nedemokratskih navika i nacina ponasanja, kao sto je nedostatak tolerancije za drugacije misljenje i ustezanje da se slobodno kaze ono sto se misli (odnosno, prilagodjavanje onog sto se kaze, zavisno od sagovornika). To se, naravno, moze i treba raditi nezavisno ili paralelno od borbe za vlast, odnosno rusenja sadasnje vlasti. U tom smislu bih posebno potencirao neke NVO, kao sto je MANS, kao i akciju oko spasavanja Tare koju je predvodila NVO Most. Takve NVO svojim akcijama znatno vise doprinose demokratizaciji Crne Gore nego, vjerovatno, sva crnogorska opozicija zajedno.
Posebna tema bi bila zasto je u Crnoj Gori toliko malo ljudi kojima su uvijek vazniji licni interesi od zajednickog dobra. Iako to mozda nije u direktnoj vezi s demokratijom, takvo stanje svijesti je nanijelo i nanosi veliku stetu Crnoj Gori, a i njenoj demokratizaciji. Nazalost, nijesam optimista da ce u tom dijelu biti bolje. Bilo koja vlast da dodje.
Kaze nas Savo: “Da do crnogorsko-crnogorskog dijaloga nikada nece doci. Nijesmo ludi da pricamo samim sa sobom.” Posto ne umijem polemisati, navescu neke Aforizme Sava Martinovica:
“Optimisti zive u nadi, a pesimisti u bijedi.
Birokratija kod nas nema sto vise da trazi, sve je dobila. Bolest je uzela maha, a ljekar pare.
Nasa kockarnica vam garantuje da ce te iz nje izaci bogatiji, za jedno iskustvo. Boricu se za svoje ideale do poslednjeg principa. Skrenusmo na pravi put. Da nijesmo dovde dogurali, daleko bi stigli. Nasa stvarnost je plod necije pokvarene maste.” Srecni vam praznici !
Crnogorski Obama
Clanak je zaista predug i bremenit problemima i pitanjima. Zato cu se ograniciti na komentar nekoliko stavova autora koje mi se cine pogresnim ili kontroverznim. To je i moje izvinjenje za dugacak komentar.
“Prva teza je ona o nespremnosti stanovnika Crne Gore da se angazuju na mijenjanju veoma lose ekonomske, politicke, i drustvene situacije. Druga je teza o nesposobnosti opozicije, i o prevazidjenoj ideoloskoj podlozi opozicionog napora u Crnoj Gori.” (SP)
1. Gradjani su spremniji (nego sto to i sami misle) za promijenu.
2. Opozicija – kakva je sada – jeste nesposobna.
“Nijedno drustvo nije sklono naglim promjenama.” (SP)
Tacno je da je evolucija bolje rjesenje od revolucije. Problem, je sto za evoluciju treba dosta vremena. A mi smo nestrpljiv narod. I ne bas spreman da uci. Posebno ne istoriju. (No za to i nijesmo, objektivno, toliko krivi jer imamo isuvise mnogo laznih istorija – i jos vise laznih mitova). Zato nam se ova “losa stvarnost” stalno ponavlja.
Osim toga –ova duboka medjunardna kriza – moze lako i brzo da promijeni situaciju u CG. Vlast se vara ako misli da ce narod slusati dovijeka iste price. Ako dodje do ekonomskog kraha drzave – pasti ce i vlada. Plasim se ne bas s demokratskim sredstvima. A politicki vakum je najopasnije stanje za svaku drzavu. Jer demokratija je “nestabilno jedinjenje” – koje se lako moze pretvoriti – ili u haos – ili u diktaturu.
“Crna Gora danas placa danak tadasnjoj omiljenoj floskuli crnogorskih nezavisnih intelektualaca: prvo drzava, pa demokratija… Razumljivo je da je sada tesko priznati ozbiljnost kompromisa koji je tada napravljen.” (SP)
“Prvo demokratija pa drzava “je, takodje (vasa omiljena) – floskula. I to potpuno pogresna. Jer ima razlicitih formi demokratije – ali nema demokratije bez drzave. Samo u kontekstu drzave mozemo da govorimo o demokratiji. O kojoj demokratiji onda vi govorite – o nekom naucnom, teoretskom, pojmu? O globalnoj demokratiji (izmedju drzava)? Ili …?
Da li vi g. Pavlovicu mozete li da zamislite “razvoj demokratije” u Kostunicinoj velikosrpskoj SCG – koji bi “spontano” – i bez svadja – doveo od nezavisnosti CG?
Posmatrajte samo otpor Vojvodini, danas, da bude autonomna pokrajina. I to poslije Kostunice – u demokratskoj Srbiji B.Tadica. Da ne pominjemo Kosovo.
Kompromis se morao napraviti. CG je morala postati prvo slobodna (od Srbije) i nezavisna. Tek onda se moze prici osvajanju “unutrasnje slobode”- i demokratije.
Ali sada vise nema razloga za kompromise. Bar ne onako ozbiljnih kao prije dvije godine.
“Svi ovi problemi su, izmedju ostalog, manifestacija brutalnosti crnogorksog prelaska iz necega sto se nazivalo socijalizam u sferu monopolskog kapitalizma….Naravno, prica ne moze i ne treba da se svede na okrivljavanje naroda (tu smo pricu culi ranije) i vladajuce kleptokratije. Time bi se nepravedno oslobodile odgovornosti opozicione partije i njihovi lideri. Oni tek treba da ponude gradjanima upotrebljiv model izlaska iz krize koji, vjerujem, mora da bude baziran na kompromisu i pozicioniran izvan okvira etnickog, nacionalnog, i vjerskog. “ (SP)
“Ne moze se rjesavati problem na istom nivou na kojem je i napravljen”(Ajnstajn). Ne moze se rjesavati pitanje (nacionalnih) drzava sa pozicijia nacionalizma (bilo koje vrste). Ili trulim kompromisom sa njim.
Rjesenje je u “gradjanskoj CG” kao sto su USA (i clanice EU) “gradjanska drzava” (tu i jeste osnovna slabost ovih teza o “crnogorskom Obami).
Ovo nije diskusija o liberalnom i manje liberalnom (polu-drzavnom) kapitalizmu. Ovdje se ne radi o kompromisu demokrata i republikanaca – koji su veoma bliki – a osim toga i jedni i drugi su veliki patrioti. Ovdje su,nazalost jos uvijek, osnovna pitanja: drzave, vjere i nacije.
Da li bi bila moguca u USA stranka koja ima 20-30% glasova, a koja je uperena protiv USA kao nezavisne drzave? I da li bi se mogao uopste i zamisliti neki “Obama” u takvoj situaciji?
“Pokret za Promjene je inicirao komunikaciju medju politickim neistomisljenicima i pruzio ruku preko partijskog i ideoloskog sanca. Istovremeno, SNP se lagano transformise iz nacionalistickog kvazimoda u potencijalnog partnera za dijalog. Steta je sto znatan broj crnogorksih intelektualaca koji sebe nazivaju nezavisnim , ovakve pokusaje saradnje namah odbacuju kao paktiranje sa smtrnim neprijateljima.” (SP)
PZP nije izdao CG – PZP je izdao sebe. Lijepo je pricati o tolerantosti i ukljucivanju svih gradjana u opozicioni pokret – tj. “najsiru koaliciju”. Vjerujem da je Medojevic iskren u tim zeljama. Svaki normalan gradjanin treba da bude, za tolerantnost i “pomirenje”. Pitanje je da li je za to zainteresovana druga strana (srpska)? Nesto ne vidim da se odricu svojih zelja da uniste crnogorsku nezavisnost. A ako je to tako, onda je, nazalost, Medojevic ipak– “crnogorski Cemberlen”.
“Za tango su potrebna dva plesaca”. Ja se slazem u potpunosti da se rijesenje moze naci samo “izvan okvira nacionalnog”. I ja mislim da se ogromna vecina “crnogoraca” slaze s tim. Jer “crnogorci” nikada nijesu bili “fundamentalisticki nacionalisti”. Iz jednog veoma vaznog razloga – niesmo imali nacionalistcku, fundamentalisticku, “drzavnu”, crkvu da nas hrani i poji laznim mitovima o “izabranom”, “nebeskom” narodu.
U CG, jos uvijek, postoji vjerska i nacionalna tolerancija. Ali sto cinjeti sa “srbima”? (Mandic nije uspio ni da izbaci pridjev “srpski” iz imena nove partije – iako je to predlagao). Da li su “srpski nacionalisti” (jer ima Srba koji nijesu toliko optereceni “srpstvom”) spremni za toleranciju i pomirenje? Makar da shvate da je ovo i njihova drzava. I da smo svi zajedno u njoj – u dobru, i zlu. A od svih nas – i Srba, i Crnogoraca, i Bosnjaka, i Albanaca, i Hrvata, i ostalih – zavisi u kakvoj cemo drzavi zivjeti. A, po meni, to je minimum, za, uopste, neki razgovor o pomirenju i zajednickoj borbi za promijenu vlasti. Zasto bi im neko vjerovao da se bore za interese drzave – koju javno ne priznaju? I koju zele da ponovo udave u nekoj buducoj 1918 godini?
Medojevic (PZP) je, ne jednom, pokazao da nema “sluha” za “realnost”. Kazete da PZP ima “visi cilj” – to bih, uslovno, mogao i da prihvatim. Ali kako to da – do tako uzvisenog cilja – PZP koraca tako nespretnim i lose odabranim koracima (sredstvima). I kako to da uvijek “padne” na nacionalnom pitanju?
Osim toga vi ni ne pominjete najveci “kamen smutnje” u CG – nerijeseno pitanje crkve. Kazem najveci – ne zbog religioznosti pravoslavnih gradjana CG – vec ne-religioznosti SPC. Tj. njenog otvorenog mijesanja u politiku i iniciranja i izazivanja vjerskih i nacionalistickih razdora i sukoba. (Kako je mogao PZP uci s njima u igre oko Kosova?)
Vlast, ili nema snage da ovo pitanje rijesi na ustavni nacin, ili joj odgovara ova situacija, jer podstice veliko-srpski nacionalizam koji je tako uspjesno odrzava na vlasti?
Kako rijesiti taj “Gordijev cvor” crnogorske politike. Po menu, ujedinjenjem obije crkve u novu autokefalnu Pravoslavnu crkvu u CG. Tako bi trebala da se i zove – “Pravoslavna Crkva u CG” (ne ni srpska, ni crnogorska – da se ne bi svadjali oko imena). Da vas podsjetim, i americka pravoslavna crkva se slicno zove – “Ortodox Church in America” (OCA). Time bi se rijesilo i pitanje crkvene imovine i slobodne bozije sluzbe za sve pravoslavne gradjane CG. I time bi se oklonio veliki “kamen smutnje” iz crnogorske politike.
No da li vi vjerujete da bi SPC bila spremna na takav potez? Ja ne.
“Na kraju, treba pomenuti i pricu o nemogucnosti pojave crnogorskog Obame. ” (SP)
Vlasti treba mijenjati. I to na slijedecim izborima. Ali pitanje je kako? I jos vise KO? Vi ocigledno te snage vidite u PZP (I Medojevicu – ovog puta u liku Obame). Licno, smatram da je Milic (i SNP) mnogo blizi da se vrati u “centar” (ako uspiju da se otresu u potpunosti nacionalizma, sanjanja o zajednickoj drzavi i kukanja o “nepravednom” referendumu). U dosta pogleda Milic je blizi “crnogorskom Obami” nego Medojevic. Da se razumijemo, ne osporavam ja g. Medojevicu znanje i dosta pozitivnih pogleda po pitanju ekonomije. Mogu da shvatim i prihvatim i njegove pokusaje da ukljuci SL u okvir opozicije. Ali ne vidim da je i druga strana iskreno zainteresovana za kompromis. Pa valjda mora postojati konsesus o prihvatanju CG za svoju drzavu da bi se pricalo o nekoj saradnji?
Kada smo kod Mandica i SL, vi ne zapazate da najnovija “transformacija” SL prati slicnu “transformaciju Nikolica i Vucica- Radikala” u Srbiji. Kada su shvatili da sa “radikalnim nacionalizmom” ne mogu osvojiti vlast – navukli su “jagnjecu” (gradjansku) kozu ne bi li prevarili protivnike i najzad uspjeli (maker privremeno i/ili u koaliciji) da dodju na vlast.
Istu igru igraju Mandic i Danilovic u CG.
Cini mi se da je mnogo bolje bilo napraviti ono sto su Zivkovic (LP) i (izgleda) Batricevic (PZP) predlagali – a to je formiranje demokratske, nad-nacionalne i gradjanske opozicije. Ako bi se tu pridruzila SNP i stranke manjina, pa i Popoviceva NS, – stvorila bi se jedna znacajna masa u “centru” koja, vjerovatno, ne bi pobijedila na slijedecim izborima – ali bi prinudila DPS na koalicionu vladu. Time bi se okoncala i ova nezdrava “skupstinska vecina” koja omogucava sve ove slabosti koje g. Pavlovic korektno navodi. I koje su neosporne.
“Barak Husein Obama je za mnoge ljude inkarnacija tog konsenzusa. On je potvrda da je dijalog sa politickim neistomisljenicima uslov napretka svakog drustva. Ovi elementi bi trebali da budi vazni za Crnu Goru.” (SP)
Ja sam od pocetka “navijao” za Obamu. Mada priznajem da sam pomalo skeptican o njegovoj, previse velikoj, spremnoscu na “kompromis” sa “neo-cons”/ultra desnim Repubikancima. Plasim se da i njegova administracija ne nastavi pogubnu politiku Busevih neo-cons-a na medjunarodnom planu. Ali vidjecemo sto ce se dogoditi kada preuzme vlast. Treba mu dati sansu da pokaze sto stvarno zeli da ucini. Amerika je pokazala volju da se mijenja. I to je veliki – istorijski – korak.
Medjutim, moram da vas podsjetim da je pobjedi Obame prethodila svojevrsna “izdaja” vodecih Repubikanaca koji su dali moralnu podrsku Obami. Jer je to bilo u interesu drzave. Dakle, kada je bila u pitanju drzava mnogi Republikanci su se odrekli interesa svoje partije. I glasali za Obamu. Mozete li da zamislite Mandica u ulozi Powell-a?
Jedan“Obama” bi sigurno bio potreban CG. Medjutim, iz napred navedenih razloga, ne vidim tu mogucnost. Sve dok nase razlike ne budu fokusirane na ekonomiju, socijalnu politiku, ekologiju, na pravne i drzavne institucije – umjesto na vjeru i naciju – nema sanse za “crnogorskog Obamu”.
Nema sumnje da je svijet usao u period ozbiljne krize – ne samo finansijske,ekonomske, energetske – vec i ekoloske, ideoloske, religiozne – a i duboke moralne krize. Koliko ce to trajati i kako ce se zavrsiti – vidjecemo.
Iz primjera Islanda se vidi da – jedna od najbogatijih drzava svijeta – moze da propadne preko noci. Bojim se da je “islandski scenario” veoma lako moguc i u CG – ako se nesto hitno ne promijeni. Zato je vasa ideja o potrebi “crnogorskog Obame” na mjestu. Problem je sto CG nije USA i sto je opterecena gomilom nacionalnog, mitoloskog, ideoloskog i religioznog “smeca” u tolikoj mjeri da niko ne moze normalno da razmislja (garbage in – garbage out).
No to ne sprijecava da se gradjani CG aktivno bave navedenim problemima i pitanjima. Naprotiv, samo ako uspijemo da prevazidjemo zastarjele modele i nacine misljenja, ako zaista volimo i brinemo se o svojoj domovini, mozemo uspjeti.
Jer ona izreka (K.Gibran-a) “ne pitaj sto domovina moze ucinjeti za tebe – pitaj se sto ti mozes ucinjeti za svoju domovinu” jeste tacna. Da bi CG uspjela vecina gradjana mora da razmislja na ovakav nacin. Nazalost ta svijest je jos uvjek daleko. Kod nekih i previse daleko.
@ perfect stranger
“Господине Недовићу, иако се не слажем са дијелом вашег коментара (онога у којем се бавите оцјењивањем одређених опозиционих структура и њихове прошлости, пактирања са ђаволом – и сами знате да се сличне оцјене могу чути и на другој страни, везане за опозициону структуру коју ви преферирате; па и онога за којег бих рекао да је контрадикторан – прижељкивање широког фронта, али уз истовремено ограђивање од политика највећих чланица – не звучи баш логично и коректно, зар не?), са задовољством вам позајмљујем ауторска права на израз “Трансформерс”…”
Nisam na kraju shvatio da li mi ovaj izraz rado pozajmljujete ili ne, i ne znam zasto je potrebno povezivati nase neslaganje s ovom radnjom.
Ostajem pri onome sto sam rekao. Ne mogu da snosim odgovornost ako stavovi nekog drugog, manje kredibilnog, zalice na moje – to ni po kakvoj logici ne znaci da dijelimo sve karakteristike. Drugo, uopste ne vidim kontradikciju u onome sto sam predlozio: uci u jedan siroki politicki blok iz cisto pragmaticnih razloga (da bi se promijenila vlast, a narod shvatio da je tako nesto uopste moguce), i napraviti otklon od ultra-nacionalnih politika drugih clanica.
@ Zipp
“U svom krugu, ne primaju nikog novog. Može se misliti „nezavisno“ u opsegu kojeg oni odrede. Neke teme , ličnosti i dogadjaji se u toj „nezavisnosti“ ne smiju pominjati. „Nezavisni“ su složno, svu svoju moć svojevremeno podredili radjanju aždaje, koja sad guta i prži svoju zemlju a Dr. Džekil je nemoćan.”
Ovako Noam Chomsky prica o ljevicarskim medijima i intelektualcima. Tvrda ideologija s nejasnim interesima.
“-U crnogorskog Obamu ne vjerujem. Da će ova opozicija smijeniti vlast-ni to ne vjerujem. Uzdam se u borbu klanova unutar same vlasti. „Poklat će se kad-tad“-zbog novca, interesa i moći. Skoro je bilo „dranja“ medju njima zbog „vraći pare“.”
Iako je ovo izgledna opcija, ja se u nju ne bih uzdao. Dobre argumente dali su Cajo i Danilo Stojanovic:
Cajo:
“Imam utisak da vecina komentara ovdje polazi od toga da je najvaznije srusiti vlast DPS-a i da ce to znaciti povratak demokratije u Crnu Goru. Prilicno sam siguran da nece. Ako dodje druga garnitura umjesto DPS-a, s sadasnjim stanjem demokratske svijesti u Crnoj Gori, bojim se da bi to licilo na ono da “sjase Kurta da bi uzjahao Murta”. Zalosno je da Zipp misli da je najbolja sansa za promjenu vlasti da to izvedu “mangupi u redovima DPS-a”. Jos zalosnije je sto je, vjerovatno, u pravu. Takav stav dosta govori i o opoziciji, ne samo o vlasti (nijesam cak siguran o kome vise!).”
Danilo Stojanovic:
“Osim toga –ova duboka medjunardna kriza – moze lako i brzo da promijeni situaciju u CG. Vlast se vara ako misli da ce narod slusati dovijeka iste price. Ako dodje do ekonomskog kraha drzave – pasti ce i vlada. Plasim se ne bas s demokratskim sredstvima. A politicki vakum je najopasnije stanje za svaku drzavu. Jer demokratija je “nestabilno jedinjenje” – koje se lako moze pretvoriti – ili u haos – ili u diktaturu.”
@ Cajo
“Po meni, najvaznija stvar za demokratizaciju Crne Gore jeste raditi na demokratskoj svijesti naroda i mijenanju ukorijenjenih nedemokratskih navika i nacina ponasanja, kao sto je nedostatak tolerancije za drugacije misljenje i ustezanje da se slobodno kaze ono sto se misli (odnosno, prilagodjavanje onog sto se kaze, zavisno od sagovornika). To se, naravno, moze i treba raditi nezavisno ili paralelno od borbe za vlast, odnosno rusenja sadasnje vlasti. U tom smislu bih posebno potencirao neke NVO, kao sto je MANS, kao i akciju oko spasavanja Tare koju je predvodila NVO Most. Takve NVO svojim akcijama znatno vise doprinose demokratizaciji Crne Gore nego, vjerovatno, sva crnogorska opozicija zajedno.”
Apsolutno. Samo taj proces dugo traje, a Crnoj Gori se zuri (da li to znaci da smo mi nestrpljivi, ne znam). To je sve.
@ Vladimir Nedović
“Nisam na kraju shvatio da li mi ovaj izraz rado pozajmljujete ili ne, i ne znam zasto je potrebno povezivati nase neslaganje s ovom radnjom.
Ostajem pri onome sto sam rekao.”
Nijesam ni sumnjao da ćete ostati pri onome što ste rekli, a biće prilike da diskutujemo o stvarima oko kojih se ne slažemo. Mislim da biste mi dopustili, međutim, da dobro razmislim o ustupanju autorskih prava osobama sa kojima se u potpunosti, suštinski ne slažem (što nije slučaj s vama), između ostalog i zato što nijesam siguran da bi takve osobe na odgovarajući način upotrebile izraz o kojem je riječ. To je odgovor na vašu drugu nedoumicu. Što se vaše prve nedoumice tiče, mislim da sam bio nedvosmislen i prenosim ono što sam napisao u prethodnom komentaru: “са задовољством вам позајмљујем ауторска права на израз “Трансформерс”.
A sada mi dopustite da malo sebe namučim u pokušaju čitanja komentara gosp. Stojanovića.
Gospodine Pavlovicu,
pozdravljam vas i vratila sam se ponovo ovom vasem tekstu, za koji ste rekli da Monitor nije imao vremena tada da objavi, a ja mislim da nisu htjeli. Ovaj vas tekst je trebalo da se vrti u medijima i iz usta nezavisnih intelektualaca. Naravno, pred ove izbore, vase tvrdnje su dobile i dokaz.
Pozdrav,
Mirjana Kuljak