Njemački genetičari nude nadu za milione ljudi

Zvuči kao veliko obećanje: genetski izmenjene vrste pirinča trebalo bi da obezbede Trećem svetu vitamin A, koji pomaže rast kostiju, poboljšava vid, održava zdravom kožu i sluzokožu, i time telo čini otpornijim na infekcije. Više stotina miliona ljudi u celom svetu pati od nedostatka vitamina A, mnogi od njih oslepe, a oko dva miliona ih zbog ovog nedostatka svake godine i umire.

Mada izgleda kao nesumnjiva blagodat, ovaj projekt izaziva i velike proteste ekologa, koji smatraju da bi njime bila probijena brana prema genetski modifikovanoj hrani i ugrožena jedna od najvažnijih osnovnih namirnica na planeti.

Dvojici nemačkih istraživača pošlo je za rukom da, uz podršku univerziteta u Cirihu i Frajburgu, razviju pirinač koji sadrži betakarotin, prethodni stupanj u formiranju za život neophodnog vitamina A; betakarotin se stoga naziva i provitaminom A.

Ovo je postignuto tako što je pirinču ugrađen gen kukuruza. Kukuruz proizvodi betakarotin, pa su zbog toga njegova zrna žute boje, a žut će biti i ovako dobijeni pirinač, koji se zbog toga naziva zlatnim. Proizvodnjom „zlatnog pirinča" proizvodnja prehrambenih namirnica nalazi se, naime, na prekretnici: po prvi put genetska modifikacija jedne korisne biljke treba da ide u korist ne proizvođaču, već potrošačima. To je napredak koji obećava pravu revoluciju.

U istraživačkim laboratorijama u celom svetu odavno se radi na tome da se pirinču usade i drugi geni, koji bi mu omogućili da apsorbuje gvožđe, ili pak cink, što bi ga učinilo otpornim na insekte i biljne bolesti. Parminder Virk, koji vodi staklenu baštu i rasadnik u Los Banjosu kod Manile, treba da obezbedi da ova revolucija i zaživi.

Njegov posao je da genetski modifikovan pirinač koji je isporučio švajcarski poljoprivredni koncern „Ingenta" ukrsti sa autohtonim domaćim sortama, kako bi stvorio vrste još otpornije na sušu i na vlagu, na bolesti i štetočine.

Na taj način bi revoluciju trebalo da prenese u Treći svet, u kome ljudi pate od nedostatka vitamina A, jer pirinač koji im je često jedina hrana sadrži, doduše, sve moguće hranljive sastojke, ali nažalost ne i ovaj vitamin. Za svoje kolege istraživače, Virk je pionir na jednom korisnom poslu, ali za protivnike, on je samo korisna budala i produžena ruka industrije genske tehnologije.

Lider hanoverskog ogranka „Grinpisa", Jan van Aken postavlja, recimo, pitanje ne bi li se genetski modifikovani pirinač, ukoliko bi zaista počeo da se gaji na otvorenom, oprašivanjem u tolikoj meri pomešao sa već postojećim sortama da na kraju na planeti više ne bi ni bilo pirinča koji u sebi ne nosi gen kukuruza.

Postavlja se, sem toga, i pitanje ne bi li genetski modifikovani pirinač na velikim obradivim površinama zakazao, na primer, u slučaju neuobičajenih vrućina? Sve ovo zajedno svodi se na opasnost da „pirinač kao osnovna namirnica nestane s lica zemlje".

Zbog forsiranja ovakvih sumnji i višegodišnjeg odlaganja masovnog gajenja „zlatnog pirinča", njegov pronalazač, Ingo Portikus iz Magdena u blizini Bazela, ozbiljno razmišlja o tome da tuži „Grinpis", koji smatra direktno odgovornim za smrt miliona dece u svetu koja svake godine umiru zbog nedostatka vitamina A.

I dok se u Evropi vodi polemika o tome da li postoji „dobra" i „loša" genska tehnologija, istraživač Paraminder Virk sa Filipina kaže: „Ljudi u Evropi imaju dovoljno da jedu. Zlatni pirinač vam nije potreban. Zašto biste o njemu uopšte razmišljali? Vi u Evropi zapravo uopšte nemate pojma šta je drugim ljudima zaista potrebno."

CDC/DM (Špigl)