Švajcarski istoričar, Oliver Jens Šmit, koji predaje na Institutu za istočnoevropsku istoriju na bečkom univerzitetu, suočen je sa pretnjama i besom Albanaca zbog svoje knjige o albanskom nacionalnom heroju Skenderbegu.

U nekim albanskim novinama, tvrdi bečki dnevnik "Viner cajtung", objavljena je čak njegova adresa, uz dvosmislene zahteve da se čitaoci njemu lično obrate.

Povod za bes Albanaca je što je Šmit u svom delu o pobuni Albanaca protiv Osmanlijske vlasti u 15. veku naveo da je motiv za pobunu Skenderbega mogao biti krvna osveta. Time je Šmit, prema mišljenju Albanaca, oskrnavio mitološku sliku heroja koji se borio za svoj narod.

Švajcarski istoričar je naveo da je otac Skenderbega, Đon, stalno u raznim izvorima pominjan kao "Ivan", što je za mnoge Albance provokacija, jer ne prihvataju da njihov narodni heroj nosi slovensko ime.

Sada se u albanskim medijima i forumima na internetu vodi kampanja protiv Šmita i njegovog prevodioca Adriana Klosija, koji se optužuje čak i za izdaju zemlje. Klosi je zahtevom da sada moraju udžbenici biti nanovo napisani izazvao gnev Albanaca.

I najpoznatiji albanski pisac Ismail Kadare kritikovao je ovu knjigu kao "napad na slobodu" i "sramotu za albansku naciju".

Šmit smatra da je gnev Albanaca izazvan načinom življenja Albanaca za vreme Envera Hodže.

"U staljinističko doba Hodže živelo se pod mentalitetom bunkera, prema kojem se svaki argument svrstavao u šemu prijatelj-neprijatelj", rekao je istoričar.

Jedan razlog za gnev Albanaca Šmit vidi i u personalnom kontinuitetu obrazovane elite u Albaniji koja potiče još iz doba Hodže.

"Elite ne žele da napuste svoja razmišljanja", rekao je on.

U Albaniji Envera Hodže, dodao je Šmit, lik Skenderbega korišćen je kao figura nacionalne identifikacije.

Đorđ Kastriot Skenderbeg je rođen kao pravoslavac, na dvoru sultana je prešao u islamsku veru, a umro je kao katolik.

Tanjug