Norveška poslovica glasi da nije odlučujuće da životu dodate više godina, nego da godinama dodate više života.

Vreme neumitno juri, časovi nam određuju ritam po kojem izvršavamo svakodnevne obaveze, s tim što na nas najveći uticaj na nas ima ritam dana i noći.

S druge strane, imamo veoma individualan osećaj vremena. Ili nam nedostaje nekoliko sati tokom dana da bismo sve postigli ili naprosto stoji i neće da prođe svaki minut dug kao sat. Pod uticajem unutrašnjih osećaja, takozvanog unutrašnjeg časovnika govorimo o „izgubljenom vremenu", da smo „uštedeli vreme", da „vreme stoji" ili da „prebrzo prolazi". Bečki psiholog Julija Umek otkriva pet zanimljivih misli o našem unutrašnjem satu.

Realni dnevni zadaci – Što možeš danas, ne ostavljaj za sutra. Početkom svakog dana odredite šta „danas" hoćete da obavite, ali nemojte se preforsirati. Pojam „odložiti" zamenite sa „sve u svoje vreme" i na taj način ćete uspeti da savesno ispunite dnevnu dozu obaveza.

Vreme će pokazati – Problemi koji se čine džinovskim mogu mnogo bolje da se ocene, a zatim i savladati ako se malo dinstancirate od čitave priče. Slobodno pustite da vreme malo prođe pre nego se uhvatite u koštac sa onime što vas muči. Često pomaže da „prespavate" da biste došli do pravog rešenja.

Dajte sebi vremena – To se posebno odnosi na vaše društvene kontakte. Propusti u međuljudskom odnosu često ne mogu da se nadoknade. Mnogi roditelji se kaju što nisu dovoljno vremena posvetili deci, drugi zbog trke sa vremenom zapostave svoje zdravlje… Vreme koje provedemo sa dragim ljudima jača psihu.

Snovi sazrevaju u vizije – Ne traćite vreme u traženju prepreka, možda ne postoji nijedna. Ništa nije moćnije od ideje čije je vreme došlo. Ponekad prilazimo previše neodlučno ostvarenju dobre ideje. Pretvorite vaše snove u vizije i tako ćete uspeti da prepoznate da li je došlo vreme da ih ostvarite.

Vreme ne leči sve rane – Iako stara poslovica tvrdi suprotno, to, nažalost, nije tačno. Psihičke rane se često zadaju rečima i mogu čitav život da bole. Idite kroz život kao neko ko pazi na svoje reči i upotrebljava ih tako da prijaju psihi drugih ljudi. Ako želite nekome nešto dobro da kažete, ne oklevajte već im podarite poštovanje i priznanje.  

Glas Javnosti