Ogroman dvonožac, dva metra visok, prekriven krznom, luta amazonskom džunglom, tvrde urođenici.

Naučnici su podeljeni ali ne osporavaju mogućnost da je reč o poslednjem primerku lenjivca čija je vrsta izumrla pre 10.000 godina.

Za sada samo možete da zamislite: dlakavo, dva metra visoko čudovište, kreće se lagano i trapavo, reži i zaudara na smrt, krči sebi put kroz polutamu pod krošnjama drveća i isprepletanim lijanama nepristupačne džungle Amazona.

Amazonski Indiosi, urođenički starosedeoci Brazila, potisnuti u nepristupačne predele pred najezdom osvajača u proteklim vekovima, stvorili su o njemu legendu i veruju da on čuva džunglu od nepoželjnih došljaka. Ali ga, kao i njegovog "rođaka", snežnog čoveka s Himalaja, legendarnog "Jetija", do sada niko nije snimio ili uhvatio.

Životinja (ili šta je već), koju Indiosi zovu "Mapinguari" ili "velikim zaštitnikom i braniocem džungle", opseda i brojne lovce koji se svakodnevno kreću bespućima Amazona.

Jedan od njih, 70-godišnji Batista Azevedo, tvrdi da je Mapinguarija prvi put video pre 20 godina kad je kanuom 45 dana plovio niz reku u potrazi za ribom i divljači.

"Bio sam se ulogorio na obali kad sam začuo urlik od kojeg sam se sledio. Iznenada, nešto nalik na džinovsko ljudsko biće prekriveno dugim krznom, pojavilo se iz džungle. Kretalo se na dve noge i, Bogu hvala, nije došlo do mene. Dok sam živ sećaću se tog dana" – još uvek uzbuđeno priča Batista.

U svetu čuveni ornitolog Dejvid Oren, trenutno vodeći znalac ptičjeg sveta iz sliva Amazona, Batistinu priču shvata sasvim ozbiljno. Od 1988. godine, uz svoje ptice, bavi se i čudovištem iz priča i do sada je predvodio nekoliko ekspedicija u potrazi za Mapinguarijem.

"Mnogi lovci, poput Batiste Azeveda, u područjima na stotine kilometara udaljenim od njegovog sela, takođe su videli neobično biće i utisci su istovetni" – kaže Oren.

Njegova teorija je da je Mapinguari, zapravo, jedan od poslednjih živih džinovskih "zemaljskih lenjivaca", dalekog pretka ili "rođaka" postojećih malih lenjivaca koji žive na drveću. Verovalo se da su poslednji primerci džinovskih lenjivaca, koji su živeli na tlu, izumrli pre 10.000 godina.

Međutim, Pol Martin, profesor geologije i paleontologije na Univerzitetu Arizona, tvorac teorije da su ljudi krivi za nestanak takvih životinjskih vrsta kao što su džinovski lenjivci, pomalo je skeptičan.

"Mislim da Oren sa svojom teorijom kasni bar 13.000 godina i njegovo traganje za čudovištem iz amazonske džungle liči na lov na američko ‘veliko stopalo’ ili monstruma iz jezera Loh Nes u Škotskoj" – kaže Martin.

Oren je uporan i tvrdi da je "džinovski lenjivac ipak mogao da pronađe utočište u nepristupačnim područjima džungle i tako preživi".

Svoje stanovište potkrepljuje činjenicom da su fosilni ostaci takvog bića nalaženi u područjima od Patagonije u Argentini do severozapadnih delova SAD, što svedoči da su se ova bića selila na jug pred osvajačima.

Prema opisima urođenika, biće je visoko preko dva metra kad stoji uspravno, snažno je građeno, u stanju je da s lakoćom lomi debele grane i oko sebe širi užasan smrad.

Upravo ovaj detalj Oren smatra odbrambenim mehanizmom kreature koja krzno "oblaže" mešavinom izmeta i raspadnutog mesa žrtava kako bi od sebe odvratila moguće neprijatelje.

Oren dodaje da, prema nađenim ostacima, biće ima četiri snažna velika zuba u čeljustima i tri duga prsta na donjim ekstremitetima koji se završavaju kandžama.

Snažnom rikom koja se, duboko u grlu završava neobičnim krkljanjem, Mapinguari zastrašuje potencijalne lovce ali i, možda, doziva svoje "rođake" rasute po džungli.

Fonet