Zvučne vibracije deluju na deo mozga koji prima i prerađuje informacije dobijene preko čula, tako da se pod uticajem laganih i prijatnih melodija smanjuje lučenje hormona stresa a povećava se lučenje prirodnih analgetika, endorfina, hormona sreće.

Naučnici su davno utvrdili da muzika deluje na naša najdublja osećanja tako što suptilnim i pozitivnim vibracijama uspostavlja psihičku ravnotežu i stvara osećanje zadovoljstva i radosti življenja. Ona nas izbavlja iz svih stanja melanholije, ublažava nam patnje, relaksira i deluje kao lek.

Takođe, poznato je da muzika ima sedativno dejstvo, podstiče snagu imaginacije, daje inicijativu, jača volju, ublažava bolove, snižava krvini pritisak i umiruje krvotok, otklanja stres i reguliše sve aspekte zdravstvenog telesnog funkcionisanja.

U psihijatriji se primenjuje nova metoda lečenja – muzikoterapija, a njome se bave posebni stručnjaci, koji usklađuju određenu vrstu muzike s dijagnozom pacijenta.

Muzikoterapija se, između ostalog, koristi kao pomoćno sredstvo u psihoanalizi, ali i delu medicinske terapije.

Pored dela klasične muzike Mocarta, Vivaldija, Betovena, ponuđeni su snimci zova kitova, šuma morskih talasa, letnje oluje s grmljavinom ili poja ptica pevačica.

Mnogi medicinski stručnjaci smatraju da muzika čini čuda u ublažavanju stresa, bola i straha i da utiče na poboljšanje raspoloženja i stimuliše pozitivne emocije.

Praksa terapije muzikom je uvedena kada su bolnice uočile emotivno i fizičko poboljšanje koje je bilo vezano za slušanje muzike kod ranjenih ratnih veterana tokom Drugog svetskog rata, a u novije vreme ta se terapija pokazala efikasnom i kod ljudi koji imaju problem da izraze svoja osećanja.

Američki naučnici su došli do zaključka da slušanje muzike samo sat vremena dnevno može znatno da smanji tegobe kod bolesnika s hroničnim bolom u leđima ili zglobovima, a istraživanje kanadskih naučnika ukazuje da mala deca koja pohađaju muzičko obrazovanje imaju bolje pamćenje i sposobnost učenja.

Pozitivno dejstvo muzike potvrđuje i primer Memorijalne bolnice Moristaun, u kojoj harfistkinja svira pacijentima koji se oporavljaju od operacije srca. Svakog dana po dva sata muzike predviđeno je za pacijente koji su u različitim stanjima svesti dok medicinske sestre pomno kontrolišu pacijente koji se bude iz anestezije.

Obučeni terapeuti širom sveta muzikom pomažu ljudima na različitim mestima – u školama, bolnicama, domovima za negu starijih osoba.

Muzikoterapauti moraju biti izuzetno muzički obrazovani i svestrani što se tiče žanrova i u tom smislu čuveni bostonski koledž Berkli vodi jedan od najvećih programa za obrazovanje muzikoterapeuta u Americi.

Mnogi koriste muziku da bi smanjili napetost, opustili se posle napornog radnog dana, jer od nastanka ljudskog roda muzika uveseljava i umiruje.

Drevni Egipćani upotrebljavali su isti hijeroglif i za muziku i za uživanje, a u 6. veku pre nove ere, grčki lekar i filozof Pitagora prepisivao je muziku kao lek.

Tanjug