Ebola, kolera, kuga ili ptičji grip, samo su neke od bolesti koje su naučnici pomenuli, a koje se šire svijetom zbog klimatskih promjena.

Klimatske promene pogoduju širenju smrtonosnih zaraza, opominju stručnjaci. Naučnici Društva za očuvanje divljeg sveta upozoravaju, sa konferencije Međunarodne unije za očuvanje prirode održane u Barseloni, da će klimatske promene izazvati veću učestalost tzv. 12 smrtonosnih bolesti kod ljudi, a njihov potpuni izveštaj objavljuje britanski "Tajms".

Ebola, kolera, kuga ili ptičji grip, samo su neke od bolesti koje su naučnici spomenuli, a koje se šire svetom zbog klimatskih promena. Tvrdi se, takođe, da upravo divlji svet može da ukaže na približavanje bolesti, čime bi se spasli milioni života.

Stiven Sanderson, predsednik i direktor spomenutog društva upozorava da termin "klimatske promene" ne podrazumeva samo topljenje leda na polovima i rast nivoa mora koji preti priobalnim gradovima.

"Podjednako je važno kako će povišene temperature i promenljivi nivo padavina uticati na promenu rasprostranjenosti opasnih patogena", kaže Sanderson.

Krajnji zahtev istraživača je da se širom sveta postave sistemi za rano otkrivanje simptoma bolesti među životinjama, pre nego što se one prošire među ljudima. U pojedinim delovima sveta već je uvedeno posmatranje koje se pokazalo uspešnim.

Dvanaest smrtonosnih bolesti

Ptičji grip: Poput ljudske groznice, ptičji grip, ili avijarna influenca, zarazno je oboljenje životinja uzrokovano virusima koji u normalnim uslovima inficiraju samo ptice i, ređe, svinje. Virusi ptičjeg gripa visoko su specifični za vrstu ali, u pojedinim slučajevima, mogu da preskoče biološku barijeru i da inficiraju ljude. Trenutno je najveća pretnja zbog koje brine Svetska zdravstvena organizacija virus "H5N1".

Piroplazmoza: Tip bolesti koje izazivaju krpelji kod domaćih i divljih životinja. Ipak, postoji mogućnost da ih insekti prenesu i na ljude. U slučaju jednog zaraženog krpelja, virus ne uzrokuje teške posledice. Međutim, ako ih ima više, oboleli postaje podložniji drugim infektivnim bolestima.

Kolera: Akutna infekcija koju uzrokuje bakterija Vibrio cholerae, koja se širi vodom i morskom hranom. Najčešće se javlja u Aziji, Africi, Južnoj i Centralnoj Americi. Nakon obolevanja, kolera, ako se ne leči, brzo postaje smrtonosna.

Ebola groznica: Bolest je izazvana infekcijom ebola virusa, koji je otkriven u Africi. Poput slične, Marburg hemoragijske groznice, ebola lako ubija ljude, gorile i šimpanze. Ne postoji lek za ovo oboljenje. Kako se događaju klimatske promene, naučnici očekuju da će se ova smrtonosna bolest pojaviti i na drugim kontinentima i da će biti sve češća.

Parazitska oboljenja: Kopno i mora prepuni su raznih vrsta parazita. Kako dolazi do promena u temperaturi i padavinama, opstanak parazita u prirodi biće uvećan u mnogim državama. Na taj način doći će i do povećanja broja obolelih ljudi i životinja.

Lajmska bolest: Kao posledica ujeda krpelja može se javiti lajmska bolest. Zbog klimatskih promena doći će do povećanja broja zaraženih krpelja koji će bolest proširiti u oblasti koje dosad nisu bile na "udaru", čime će se povećati i broj obolelih ljudi i životinja.

Kuga: Jersinia pestis – jedna od najstarijih poznatih zaraznih bolesti – i dalje uzrokuje veliku smrtnost u divljini, kod domaćih životinja, ali i kod ljudi u pojedinim delovima sveta. Uzročnici bolesti su pacovi, tačnije pacovske buve koje prenose zarazu sa obolelih na zdrave životinje i čoveka. Klimatske promene, i u slučaju ove bolesti, doprinose njenom širenju.

Crvena plima: Bolest koju izaziva cvetanje algi, koje luče toksične materije, a koje su smrtonosne za ljude i divljinu. Ove biljke uzrokuju masovan pomor ribe, pingvina i galebova, a dovode i do bolesti i umiranja ljudi.

Teksaska groznica: Ili "Groznica doline Rift" je akutno virusno oboljenje koje se javlja u Africi i na Bliskom istoku. Primarno obolevaju domaće životinje i ptice. Čovek se inficira ako dođe u kontakt sa krvlju, telesnim tečnostima i organima inficiranih životinja. Kod ljudi, bolest može biti fatalna.

Spavajuća bolest: Bolest koja pogađa ljude i životinje. Uzročnik je parazit, Trypanosoma brucei, a čovek se inficira ujedom ce-ce muve. Oboljenje je najzastupljenije na području supsaharske Afrike. Svake godine lekari zabeleže 300.000 novoobolelih i više od 40.000 preminulih u istočnoj Africi. Klimatske promene mogu imati uticaj na širenje bolesti i u druge delove sveta.

Tuberkuloza: Ova bolest još predstavlja jedan od najvećih epidemioloških problema. Stručnjaci ukazuju da se od tuberkuloze godišnje razboli od osam do deset miliona ljudi, a umre oko tri miliona. Bolest pogađa uglavnom stanovništvo siromašnih i nerazvijenih zemalja. Savremene metode lečenja skoro su eliminisale tuberkulozu u razvijenim zemljama, ali usled klimatskih promena moguće je da će doći do prenošenja bolesti iz obolelih krajeva na ostale.

Žuta groznica: Bolest ustanovljena u tropskim regionima Afrike i u delovima Centralne i Južne Amerike. Nosioci virusa su komarci koji će se, zbog promena u temperaturi, proširiti u krajeve u kojima ih dosad nije bilo. Kada komarac prenese infekciju na čoveka onda zaražena osoba može da bude izvor za druge ljude, među kojima se prenosi, takođe, komarcem.

Tajms/MONDO