Peterburški biolog Jevgenij Popov vlasnik je vjerovatno jedinstvenog voćnjaka u svijetu u kome rastu samo tri omanje jabuke. U jednu od njih Popov je ugradio molekule DNK svoje bake, u drugu molekule svog pokojnog oca, a u treću molekule pokojnog tasta.

Peterburški biolog Jevgenij Popov vlasnik je verovatno jedinstvenog vrta u svetu. Zapravo, zasad – pre vrtića, jer u njemu trenutno rastu samo tri omanje jabuke. Ali, kakve jabuke! Prosto revolucionarne jabuke! Jer, u jednu od njih Popov je ugradio molekule DNK svoje voljene bake, u drugu molekule svog pokojnog oca, a u treću molekule svog pokojnog tasta.

Greje dušu

Zbog svega, biolog Popov svoje jabuke naziva „memorijalnim" i prema njima se odnosi sa dužnim poštovanjem i nežnošću. Priznaje da iz pijeteta prema baki i dan-danas nosi njen vuneni šal, ali tvrdi da mu svaki pogled na jabuku-baku „greje dušu". Jer u njoj vidi „biljku sa česticama ploti voljenog čoveka".

Biolog Popov, iako se gotovo pola veka bavi naučnim istraživanjima i iza sebe ima desetine otkrića i knjiga, nije nikakav DNK-Kolumbo. Ideja „transgenih nadgrobnih spomenika" pripada Austrijancu Georgu Tremelu i Japanki Siko Fukuhari. NJih dvoje su prvi počeli da molekule DNK čoveka uvode u ćelije nižih biljaka, pa i drveća, s namerom da ih tako sačuvaju kao „živo sećanje na pomrle rođake i prijatelje. NJih dvoje su za ovo dobili krupnu međunarodnu nagradu, ali su u Velikoj Britaniji već od toga napravili i solidan biznis.

Njihovi „živi nadgrobni spomenici – prodavani tokom samo prošle godine po 20.000 funti za drvce, već rastu pored 500 grobova. A kakvu ulogu u svemu ovome ima Rus Popov?

Posao dobro krenuo

Tremel i Fukuhara, pošto su znali za slična njegova naučna istraživanja, pozvali su ga da im se pridruži. Popov je nakon toga u Rusiji počeo da realizuje projekat „Bioprisustvo" koji pored naučne komponente ima i komercijalnu jer predviđa i pružanje „ekskluzivnih ritualnih usluga" preko odgajanja „sadnica memorijalnih višegodišnjih biljaka".

Posao je krenuo više nego dobro, uprkos tome što sam Popov upozorava: „ Molekuli DNK iz memorijalnih biljaka ne mogu se koristiti kao matrica za kloniranje i oživljavanje mrtvih. Problem je u tome što većinu udžbenika iz genetike treba baciti na đubrište jer sadrže lažnu pretpostavku da su molekuli DNK „materijalna osnova genetike svih živih bića".

DNK molekuli jesu nosilac genetske informacije, ali nipošto sami. Za pravilan rad DNK prilikom kloniranja je – u paru sa njenim molekulom – neophodna i tzv. dekodirajuća organizacija. A to je: sveukupnost biohemijskih i fizičkih faktora koje sadrži plazma živih ćelija. Ovo znači: naslednost je u najmanju ruku dvofaktorna i od oživljavanja mrtvih nema ništa.

Uprkos svemu, Popov – iako ne računa na njeno kloniranje – brižno i brižljivo „zaliva svoju baku".  

Glas javnosti