Mikroskopski sićušne bakterije od nedavno su na raspolaganju rudnicima zlata i drugih metala da ih „zapate" u udaljenim i zabačenim kopovima i dragocenu rudaču oplemene bez ikakvih posledica po životnu sredinu.

U procesu poznatom kao „biološko ceđenje", mikroorganizmi koji se nalaze u prirodi hrane se mineralima i oslobađaju dragocene i bazne metale od sumpora i drugih nepotrebnih sastojaka, ali u isto vreme ubrzavaju prirodno pretvaranje sulfida u okside.

Vidljivi samo pod mikroskopom, lako se transportuju i potpuno su neškodljivi za ljude.

Godinama su rudari neku vrstu „biološkog ceđenja" pokušavali da primene u rudnicima zlata, ali su tek ovih dana kanadska kompanija „Bak teh" i njen južnoafrički partner „Mintek" potpuno komercijalizovali novu tehnologiju oslobađanja zlata od mineralnih „uljeza".

Predsednik „Bak teh" Džef Donahju otkrio je ovih dana da je kompanija do sada tri puta „bakterije žderače" koristila u ekstrakciji zlata u tri različita dela globusa (u Australiji, Tasmaniji i nedavno u Kini) i da su rezultati više nego ohrabrujući.

Donahju je uveren da će „angažovanje" bakterija u preradi ruda u skoroj budućnosti potpuno zameniti tradicionalnu tehnologiju žarenja i topljenja koje u atmosferu ispuštaju otrovne gasove i stvaraju ogromne količine jalovine.

Postupak je veoma jednostavan: prikupe se bakterije i stave u tank, dobro se protrese, upumpa se vazduh, a zatim se u tank stavi koncentrat koji sadrži rudu praćenu velikom količinom sumpora. Bakterije izvrše oksidaciju sulfida, rezultat njihovog ‘rada’ je materijal koji sadrži topljiv metal spreman za uobičajen proces separacije", priča Donahju.

 Ohrabreni uspehom sa zlatom, „Bak teh" i „Mintek" započeli su primenu „bakterijske tehnologije" i u eksploataciji drugih metala, kao što su srebro, platina i bakar.

Posle nekoliko meseci primene ove metode, kompanije su dobile prve količine izvanrednog bakra, koristeći tehnologiju u rudniku Penoles u Meksiku, najvećem svetskom proizvođaču srebra i značajnom isporučiocu bakra, olova i cinka.

Jedina nepoznanica u celoj priči je što „Bak teh" i „Mintek" ne otkrivaju o kojim se bakterijama radi…

ČISTA RUDA

Tako je, na primer, u rudniku zlata u zapadnoj Australiji procenat „isceđene" čiste rude zlata sa 45 povećan na 90 odsto, dok je još veći postotak zabeležen u Kini.

Glas Javnosti