Potez administracije u Vašingtonu mogao bi da ima pozitivan efekat na ukupne ekonomske prilike u zemlji, smatra Bob Bruša

Piše: BBC

Kriza na američkom tržištu nekretnina prisilila je administraciju u Vašingtonu na nezapamćen korak – preuzela je kontrolu, tj. de fakto nacionalizovala, dve ključne finansijske institucije koje se bave obezbeđivanjem stambenih kredita.

Poznate po skraćenicama Fani mej i Fredi mek, te dve firme zajedno su u vlasništvu imale ili garantovale hipoteke u vrednosti od pet hiljada milijardi dolara, ali su u poslednje vreme bile izložene rastućem pritisku zbog sve manje potražnje nekretnina i sve manje platežne sposobnosti svojih klijenata od kojih su mnogi prestali da plaćaju kredite.

Američki ministar finasija Henri paulson izjavio je da vlada nije imala izbora:

"Fani mej i Fredi mek su toliko veliki i toliko upleteni u naš finansijski sistem da bi krah bilo jednog bilo drugog izazvao strašnu pometnju na finansijskim tržištima, i ovde u Americi, i širom sveta. Ta pometnja bi direktno i negativno uticala na naša domaćinstva i porodične budžete. Njihov krah bi smanjio mogućnosti za izdavanje stambenih i drugih kredita Amerikancima i naškodio bi ekonomskom rastu i izgledima za otvaranje novih radnih mesta", rekao je on.

Potez bez presedana

Novinar Vašington posta Džonatan Vajsmen za BBc objašnjava značaj te odluke:

"Ovo je zaista potez bez presedana. Prosto je neverovatno da teksaška, kapitalistička administracija koja se kune u slobodno tržište preuzme kontrolu nad tako velikim korporacijama", kaže Vajsmen.

Namera vlade je, kažu optimisti, da stabilizuje dva posrnula giganta, kako bi u dogledno vreme mogli da se vrate normalnom poslovanju i u privatne ruke, Međutim, njujorški ekonomista Bob Bruša misli da do toga neće doći:

"Zaista mislim da to neće biti moguće. Kao što svi znamo, ove dve firme, Fani mej i Fredi Mek, bile su ophrvane su problemima i vlada je morala da deluje. Mislim da je to bio opravdan potez. Po mom mišljenju, na taj način nije postavljen presedan koji će podstaći druge firme da nepromišljeno srljaju u dugove. Vlada je pre izvesnog vremena Fani i Frediju već stavila na raspolaganje određena sredstva i sada je otišla još jedan korak dalje".

Potez administracije u Vašingtonu mogao bi da ima pozitivan efekat na ukupne ekonomske prilike u zemlji, smatra Bob Bruša:

"Moramo najpre da se upitamo do koje će mere odluka vlade doprineti ponovnom uspostavljanju poverenja u Feni i Fredija. Postavljene su nove uprave, i vlada sada ima više kontrole. Zapravo može da radi šta hoće, jer se praktično rešila privatnih investitora. Mislim da se Vašingtonu sada pruža prilika da agresivnije koristi Fani i Fredija kako bi se vratilo poverenje u celokupno tržište nekretnina. Banke će sada malo da olabave kaiš i da će lakše, ali ne olako, da daju kredite, što će doprineti ozdravljenju tržišta. Moram, međutim, da naglasim, da se radi o dugoročnom procesu", kaže on.

Politički tonovi

Cela priča, naravno, ima i političke tonove – Amerika za dva meseca bira novog predsednika, podseća Džonatan Vajsmen – ekonomske teme su izbile u prvi plan predizborne kampanje:

"Neverovatno je do koje je mere pažnja preusmerena sa Iraka i spoljne politike na ekonomiju. Logično bi bilo da usred jedne ovako ozbiljne ekonomske krize opozicioni kandidat – dakle demokrata Barak Obama – bez mnogo truda ostvari veliku prednost, ukazujući na greške i propuste aktuelne republikanske administracije. To se, međutim, nije dogodilo, što pokazuje da se Džon Mekejn uspešno ogradio od republikanske stranke i predsednika Buša, ali i da američka javnost još uvek nije do kraja prihvatila Baraka Obamu", kaže na kraju razgovora za BBC Džonatan Vajsmen, novinar Vašington posta.

BBC