Uz drugačiju ishranu i način života, a prema savjetima čuvenog Dina Orniša a samo tri mjeseca dobrovoljci su natjerali, čak, 500 gena da drugačije obavljaju svoj posao

Poželite li da živite kao Fred Kremenko, pročitajte šta treba, a šta ne treba jesti!

Za samo tri meseca promenićete, najmanje, 500 svojih gena! Ne verujete, zar ne? Poslušajte savet Dina Orniša, profesora medicine na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku, koji preporučuje da možete preduprediti, čak i preokrenuti, mnoga hronična oboljenja, ukoliko uvedete nov način ishrane.

Menjajući životne navike, menjate gene, poručuje dugogodišnji pobornik skromnih obroka, ulažući novac u nekoliko istraživanja da bi potkrepio vlastita gledišta. U najnovijem su mu se pridružili Piter Karol, šef katedre za urologiju, i Kristofer Hak, genetičar koji izučava rak prostate – obojica iz iste visokoškolske ustanove, i još nekolicina drugih. Poduhvat je osmišljen da pomogne grupi od 30 muškaraca s malim izgledima da obole od raka prostate koji su odlučili da se ne podvrgnu ikakvom lečenju, pa i ako im se stanje – nedaj bože! – pogorša.

Da vas odmah upozorimo: nećete steći drugačije „nasledne jedinice", ali ćete postojeće naterati da se drukčije ponašaju.

Suviše je rano reći da li je izmenjeno življenje dobrovoljaca zadržalo rak na bezbednom odstojanju, ali su genetske analize otkrile duboke razlike u nekanceroznom tkivu žlezde već posle tri meseca. Više od 500 gena sada drugačije obavlja posao: pojedini s blagotvornim dejstvom, računajući neke koji suzbijaju tumor, postali su živahniji. Nasuprot tome, sabraća sa štetnim uticajem, uključujući neke koji podstiču rak, isključili su se!

Uglavnom neprerađeno

„Veoma je neobično da je promena imala jednak učinak kao najmoćniji lekovi koji su danas dostupni", objašnjava je Kristofer Hak. „Divno je otkriti da ishrana i življenje toliko duboko utiču i deluju poput lečenja medikamentima s manje neželjenih posledica".

Din Orniš smatra da će ovi nalazi, možda, pokrenuti one koji veruju da više nemaju šta da preduzmu: „Ljudi kažu: Sve je u mojim genima, šta ja tu mogu? To nazivam genetskim nihilizmom. Ovo bi mogao biti protivotrov za takvo gledište. Geni, možda, određuju čemu smo skloni, ali nisu naša sudbina".

Pobuđeni rakom postate, učesnici u istraživanju išli su do kraja sa Ornišovom dijetom. Jeli su hranu s malo masnoće, zasnovanu na biljkama, uglavnom neprerađenu, poput integralnih žitarica. Pešačili su, najmanje, 30 minuta šest puta sedmično najkraće sat vremena tri dana u sedmici. Svakog dana radili su sat vremena jednostavne vežbe utemeljene na jogi, uključujući istezanje, disanje, duboko razmišljanje (meditacija) i slikovito izlaganje. I učestvovali su u nedeljnim druženjima za pružanje podrške, osmišljenim da pojačaju bliskost i društvenu potporu.

Svaki put kada je Din Orniš obrazlagao svoj program, ljudima je pogled blistao. Većina neće biti u stanju da preko noći preokrene svoj život, ukoliko u tome, uopšte, uspe. Ali je šašavo sebe poraziti pristupom – sve ili ništa. Usvajanje samo promena koje možete izvesti i uvođenje novih tek kada ste spremni, kudikamo je ispravniji put do zdravlja.

Svako je, jednostavno, ograničen svojim mogućnostima u prihvatanju drugačije hrane, obolelima s rakom prostate, međutim, nametnuta je stroža ishrana. I što su se više menjali, ishod je bio bolji.

U dotičnom istraživanju najviše iznenađuje što su muškarci toliko brzo promenili svoje genetske odlike.

Zašto se truditi? Kada sumnjčavi vide za tri meseca uočljive razlike, možda će se predomisliti. „Nije to samo smanjenje opasnih činilaca ili sprečavanje da se nešto loše ne desi. Važnije je da su promene brze i da ne morate čekati godinama da biste osetili korist", zaključuje Din Orniš.

Članak u kojem je on sa saradnicima opisao nalaze objavljen je nedavno u uglednom časopisu „Spisi Nacionalne akademije nauka".

Malo po malo – salo

Din Orniš je svojevremeno napisao knjigu „Jedi više, teži manje", a među lekarima je poznat zahvaljujući uspehu u predupređenju i sprečavanju zapušenja srca, za šta se ranije verovalo da nije moguće bez hirurškog zahvata ili uzimanja lekova.

Kakvu to ishranu on preporučuje?

Uspeh se ne postiže ograničavanjem unosa kalorija, već obraćanjem pažnje na to šta jedemo. Zato hranu deli na onu koju treba da jedemo sve vreme, ponekad i nikada.

Kadgod ste gladni, sledeće namirnice možete jesti sve dok se ne zasitite: pasulj i mahune, voće – od jabuka do lubenica, od malina do ananasa, žitarice i povrće.

S merom treba unositi: nemasne mlečne prerađevine – obrano mleko, posni jogurt, sir i pavlaku i belance.

Obavezno izbegavati: meso svake vrste – crveno i belo, riba i živinsko (ako ne možemo bez mesa, treba ga jesti u najmanjoj mogućoj meri), ulje i namirnice koje ga sadrže, poput margarina, većinu preliva za salatu, avokado, masline, orah i semenke, mlečne proizvode (ako nisu nemasni), šećer i proste derivate šećera – med, melasa, kukuruzni sirup i sirup s mnogo fruktoze, alkohol, sve zgotovljeno u komercijalne svrhe što ima više od dva grama masti po porciji.

Uz to se savetuje mnogo malih obroka, pošto zbog ovakvog načina ishrane češće osećate glad. Brže ćete se zasititi, a unećete više hrane ne povećavši iznos kalorija.

Zanimljivo je da Din Orniš smatra da je naš metabolizam podešen još u doba Freda Kremenka, kada nismo znali odakle nam dolazi sledeći obrok i kada je bilo razdoblja s malo dostupne hrane. Telo je prirodno htelo da zadrži svu energiju koju je moglo i pokušalo bi da uskladišti svaki višak kao salo. Danas većina ljudi ima gotovo neprekidan pristup hrani, ali se tela nisu prilagodila novom načinu života.

Stefan Vukašin

Politika