Da bi čovjek razumio žargon Evropske unije, primoran je da za polovinu izraza pribjegne političkom rječniku, a za drugu polovinu mora da potraži geografski atlas jer je većina najvažnijih evropskih odluka imenovana po gradovima u kojima su donijete.

Evo i kratkog rečnika, koji objašnjava najvažnije pojmove u EU, vezane za mesta u kojima su se dogodili:

BARSELONA – U EU je najpoznatija po tome što su se upravo u tom gradu evropski, severnoafrički i bliskoistočni lideri sastali novembra 1995. godine da bi unapredili međusobne odnose. Rezultat je bio "Proces iz Barselone" kojim je EU pokušala da unapredi ekonomske i političke odnose sa mediteranskim susedima.

DABLIN – Poznat po književnim genijima, crnom pivu i tendenciji odbacivanja evropskih sporazuma, Dablin je u evropskom žargonu povezan sa pojmom izbeglica zato što je u tom gradu usvojena "Dablinska konvencija" o regulisanju evropske politike prema izbeglicama (stupila je na snagu 1997. godine).

KOPRNHAGEN – Prestonica Danske je postala sinonim za standarde koje zemlja koja želi da postane članica EU mora da ispuni. Prema "kopenhaškim kriterijumima", usvojenim juna 1993. godine, zemlja koja želi da postane članica EU mora da čuva demokratiju i da poštuje ljudska prava, da ima tržišnu privredu i da prihvati obaveze i ciljeve EU, poput očuvanja mira.

LISABON – Kada lideri EU pomenu Lisabon, obično misle na "lisabonsku agendu", dogovorenu marta 2000. godine kao projekat čijom realizacijom privreda EU treba da do 2010. godine postane kompetetivnija, ali pre svega i najviše misle na Lisabonski sporazum, "miniustav" Unije potpisan decembra 2007. godine, koji bi trebalo da olakša proces donošenja odluka unutar Unije i, uopšte, funkcionisanje te glomazne grupacije sa 27 članica. Reč "Lisabon" je u poslednje vreme najčešće korišćena da označi jaz između ciljeva EU i postignutih rezultata, dok je posle odbacivanja Lisabonskog sporazuma u Irskoj, postala sinonim za taj sporazum.

MASTRIHT – Sporazumom iz Mastrihta, potpisanim 1992. godine, stvoreni su uslovi za nastanak zajedničke evropske valute – evra. Mastriški kriterijumi podrazumevaju da svaka država, koja želi da uđe u zonu evra mora da poštuje stroga pravila vezana za inflaciju i budžetsku potrošnju.

MANČESTER – Osim po fudbalskom džinu Mančester junajtedu, ovaj grad je u EU poznat i po političkom pozivu ministara finansija vladama zemalja članica da na porast cena goriva ne odgovore smanjenjem poreza. Kasnije su više puta zažalili što im je ta ideja pala na pamet.

NICA – Sporazum iz Nice potpisali su lideri EU 2001. godine kako bi blok mogao da primi 12 novih članica između 2004. i 2007. godine. Sporazum reguliše koliko koja država ima glasova u evropskim savetima i kreće se od 29 glasova Nemačke do tri glasa Malte. Kada su lideri EU pregovoarali oko Lisabonskog sporazuma 2007. godine, Poljska je imala slogan "Nica ili smrt" zalažući se da kriterijumi iz Nice ostanu nepromenjeni.

TAMPERE – Finski grad Tampere je najpoznatiji u evropskim krugovima po naporima za sprovođenje zakona u okviru EU. Proces iz Tamperea, pokrenut 1999. godine, jeste serija razgovora članica EU o načinu poboljšanja međusobne saradnje o osetljivim pravosudnim pitanjima. Proces je dobio nov impuls na samitu u Hagu 2004. godine, pa su ga pojedine diplomate preimenovale u "Haški proces". Očekuje se da će Proces iz Tamperea dobiti nov impuls kada Švedska preuzme predsedavanje Evropskom unijom u drugoj polovini 2009. godine. Mnogi očekuju da će on tada prerasti u "Stokholmski proces".

HAG – poznat je po mnogobrojnim međunarodnim sudovima, a najpoznatiji po Haškom tribunalu – Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, koga su osnovale UN 1993. godine za suđenje optuženima za ratne zločine počinjene tokom ratova u bišoj Jugoslaviji.

ŠENGEN – Šengenska konvencija, koja je stupila na snagu 1995, ukinula je te godine granične prelaze između Belgije, Francuske, Nemačke, Grčke, Italije, Luksemburga, Holandije, Portugala i Španije. Sporazumom je stvorena takozvana šengenska zona, koju danas čine sve clanice EU osim Velike Britanije, Irske, Bugarske i Rumunije. Island i Norveška su deo šengenske zone iako nisu članice EU.

Tanjug/Mondo