Evropska unija čiji moto glasi "ujedinjeni u različitosti" trenutno ima 27 država članica, 23 zvanična jezika i tri pisma: latinicu, grčko pismo i ćirilicu – u tom mnoštvu veoma je lako praviti greške.

Nemački novinari koji su želeli da se akredituju za praćenje francuskog preuzimanja predsedavanja nad EU u julu imali su neobičan problem: nisu uspeli da pronađu svoju zemlju.

Na registracionom vebsajtu na engleskom jeziku pojavio se meni na kome je zainteresovani korisnik mogao da izabere jednu od 201 države iz koje potiče. Međutim, pojavio se problem: Nemačka, najveća država članica EU nije bila na listi.

Razlog za to je bila činjenica da, iako je sajt bio na engleskom jeziku, on je bio baziran na francuskom a na tom jeziku Nemačka se kaže Alemanj, tako da je Nemačka trebalo da stoji u redu zemalja pod slovom A, pa je došlo do zabune i Nemačka nije stavljena in pod slovom A ni pod slovom G (Dzermani – Nemačka na engleskom jeziku).

Ovaj primer ilustruje glomaznost i komplikovanost jedne grandiozne mašinerije u kakvu je izrasla Evropska unija, gde je komplikovano čak i poređati zemlje po azbučnom redu.

Da bi žaštitila prava svojih država članica EU svakom, od 23 zvanična jezika i tri pisma daje isti status, mađutim, nekada je i onima koji sastavljaju liste teško da se snađu.

Najveći broj međunarodnih organizacija pravi redosled zemlja po azbučnom redu na jeziku, koji je zvanično u upotrebi u toj organizaciji. Tako, na primer, NATO pravi redosled zemalja po azbučnom redu koristeći engleski jezik za osnovu.

Ali, taj sistem ne funkcioniše u okviru cele EU jer ona ima tri zvanična radna jezika: engleski, francuski i nemački.

Takođe, kada je reč o jezicima, oni se ređaju po azbučnom principu, ali na osnovu naziva jezika na maternjem jeziku, tako finski jezik (Soumen kieli) pada između slovenačkog i švedskog a ne pod F, mađarski (Magyar) se smešta između litvanskog i malteškog a nemački (Deutsć) ide posle danskog, pod slovom D.

Najveću zabunu među korosnicima ipak stvara španski jezik, koji je na vebsajtu Evropske komisije prema maternjem (Espanjol) smešten između engleskog i francuskog.

U isto vreme, na vebsajtovima Evropskog parlamenta i Evropskog saveta, španski, koji se i dalje na maternjem kaže espanjol, svrstan je među jezike koji počinju sa C.

Iz EU imaju objašnjenje za to ističući da, iako, se jezik zvanično zove espanjol, njegovo tehničko ime je Kasteljano (Castellano), što je termin koji se koristi širom Latinske Amerike.

Zagovornici teorija zavere, koji su brojni i u EU, ističu da je razlog za dvostruko rangiranje španskog jezika mogućnost da drugi regionalni španski jezik katalan (Catalan) u skorijoj budućnosti postane, takođe, zvaničan jezik EU.

Ako bi se to dogodolio bilo bi mnogo lakše u političkom smislu da stoje jedan pored drugog kasteljano i katalan, nego da budu razdvojeni češkim, danskim, nemačkim, estonskim, grčkim i engleskim jezikom.

U vreme kada je suočena sa problemom ratifikacije Lisabonskog sporazuma, EU nema vremena da se bavi tako trivijalnim stvarima poput utvrđivanja redosleda jezika svojih država članica, ali upravo ovaj primer pokazuje koliko se ona trudi da usreći svoje članice i koliko je nespretna u tim naporima.

Tanjug