Zašto je nekima dovoljna jedna cigareta da bi postali zavisni od nikotina ili bili u potpunosti odbijeni, do skoro je bilo misterija.

Receptori u mozgu pacova određuju da li će u nikotinu uživati ili ne, pa su naučnici uspeli da od pacova-nepušača naprave pušača.

Kanadski istraživači otkrili su deo mozga kod pacova koji određuje koja će opcija prevagnuti.

Manipulišući određenim molekularnim prolazima u ćelije mozga-receptorima, naučnici su mogli da kontrolišu koji pacovi su uživali, a koji su nisu u prvom kontaktu sa nikotinom.

"Rezultati do kojih smo došli objašnjavaju podložnost pojedinca zavisnosti od nikotina i možda ukazuje na nove farmakološke načine prevencije i lečenja," ističe doktor Stiven Laviolet sa Univerziteta Zapadnog Ontarija.

Nekoliko studija je došlo do istog zaključka da su određeni ljudi posebno osetljivi na efekte nikotina.

Tinejdžeri koji su bili opušteniji posle prvog susreta sa cigaretom podložniji su zavisnosti od pušenja.

"Tokom rane faze izloženosti duvanu, mnogi se osećaju neprijatno, dok drugi veoma brzo postaju zavisni od nikotina i doživljavaju ga kao vrstu nagrade," dodao je Laviolet.

Da bi detaljnije ispitali te razlike, Laviolet i njegove kolege, sproveli su niz ogleda na pacovima čija struktura mozga ima dosta sličnosti sa čovekovom.

Procesi koji se odvijaju u dve oblasti koje su u delu mozga koji se zove nukleus akumbens (nucleus accumbens) kriju odgovor.

Receptori u jezgru i omotaču nukleusa akumbensa do kojih dopamin donosi informaciju određivali su kako će se pacovi osećati-uživati ili biti potpuno odbijeni.

Kada su naučnici lekovima blokirali dva tipa receptora dopamina, pacovi su nikotin doživljavali pozitivno, kao vrstu nagrade.

"Uspeli smo da promenimo doživljaj nikotina-iz averzije u pozitivan utisak," potvrdio je Laviolet i dodao da "prirodne razlike" u receptorima uzrokuju veću podložnost zavisnosti od nikotina.

Ono što je možda najvažnije, je da su istraživači uspeli da "okrenu proces" praveći od "nikotin-netolerantnih" pacova ozbiljne zavisnike, kao i to što su otkrili koji delovi mozga igraju važnu ulogu kod nedostatka nikotina posle razvijanja zavisnosti.

Kontrolišući receptore dopamina uspeli su da umanje neke simptome neuzimanja nikotina, što bi moglo da bude veoma važno kod onih koji pokušavaju da ostave cigarete.

Lavioletov tim proučava promene na nivou molekula koje čine mehanizme jer su neophodne za izradu lekova.

"Ako budemo mogli da razvijemo farmakološko rešenje da di ciljano uticali na oblasti, praktično ćemo moći da utičemo na razvitak zavisnosti od nikotina kontrolišući način na koji mozak doživljava nikotin," zaključuje doktor Laviolet.