Federalni istražni biro, specijalan i veoma važan ogranak američke savezne policije, ne baš svuda i uvijek hvaljen, danas slavi 100. rođendan.

Slava FBI je nastala uglavnom zahvaljujući industriji zabave, koja se nekada zvala radio, potom bioskop i, na kraju, svuda prisutna i neizbežna televizija.

U deceniji trdiesetih, u Americi je sa velikim uspehom prikazana serija pod nazivom "G Men", u kojoj su G Men (vladini ljudi) bili agenti FBI. Kasnije, šezdesetih godina, na televiziji je dugo prikazivana veoma popularna serija u kojoj je glavni junak bio izmišljeni agent FBI Luis Erskin, a u devedesetim, svetsku slavu je postigla serija "X Files" (Dosijei X).

Da nije bilo tih medija, u kojima je uloga agenata FBI prikazana na idealizovan, a to znači nerealistički način, teško da bi Biro iakada postao tako široko poznat, pa čak i popularan.

Poslednjih godina, na primer, FBI se posebno "ističe" prisluškivanjem i, uopšte, uhođenjem građana SAD. Ranije je to činjeno manje više tajno, a sada agenti FBI ne moraju više da se kriju, pošto su za svoju rabotu dobili "zeleno svetlo" predsednika Džordža Buša. Ovo uhođenje, koje obuhvata ne samo telefonske veze, već i internet i sve druge moderne vidove komunikacije, poprimilo je tolike razmere da kritičari tih metoda u SAD, ali i u svetu, govore o "Velikom bratu" koji je svuda oko nas i nigde nam ne da mira.

No, FBI je imao i svojih slavnih trenutaka – hvatanje gangstera Boni i Klajd (na slici) u deceniji tridesetih, u vreme velike ekonomske krize, zatim hapšenje opasnog pljačkaša banaka Džona Dilindžera i kriminalca Nelsona zvanog "Babyface" (bebino lice)…

U skorije vreme, FBI je postigao veliki uspeh uhvativši Teodora Kačinjskog, manijaka koji je punih 17 godina (1978-1995) terorisao univerzitete i avionske kompanije šaljući im pisma bombe, kao i Timotija Mekvaja, koji je 1995. godine ogromnom bombom srušio biro FBI u Oklahoma Sitiju, ubivši 168 ljudi.

Na listi neuspeha je svakako najcrnja tačka rušenje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku 11. septembra 2001. godine, mada taj neuspeh ide i na adresu obaveštajne službe za inostranstvo, čuvene CIA. Najveći greh FBI je, svakako – po oceni kritičara – neozbiljnost kojom je Biro shvatio jasne nagoveštaje svojih doušnika da će do nekakvog terorističkog napada na ciljeve u Njujorku i Vašingtonu sigurno doći. Ima, doduše, i onih koji smatraju da je događaj sa STO u Njujorku "nameštaljka" u režiji FBI i CIA, poput Francuza Tijerija Mejsana koji je 2002. godine objavio knjigu na tu temu pod naslovom "L'Effroyable imposture" (Grozna prevara).

Teorije poput one koju je u svojoj knjizi izneo Mejsan smatraju se, međutim, bizarnim ili, čak, "nastranim" i danas su gotovo svuda odbačene, mada ostaje činjenica da je rušenje STO poslužilo kao odličan povod Vašingtonu da lansira nov rat u svetu, nazvan rat protiv terorizma.

Pet decenija Edgara Huvera

FBI je, od osnivanja do danas, imao samo osam šefova (predsednika), a najčuveniji je svakako Edgar Huver (na slici), koji je na čelu te kuće ostao gotovo pet decenija (1924. pa sve do smrti, 1972. godine).

U Huverovo vreme se dogodilo mnogo stvari po kojem njegova "vladavina" neće ostati upamćena po dobru – poput "lova na veštice" (1947-1953), na primer, tokom kojeg je ma kakav gest koji je izlazio iz okvira najcrnjeg konzervatizma proglašavan "komunizmom", pa su tako iz Amerike proterani i takve veličine kakav je bio legenda nemog filma Čarli Čaplin. Huver je, istovremeno – što je posebno zanimljivo – uporno odbijao da prizna postojanje mafije.

U njegovo vreme je prisluškivanje osumnjičenih postalo redovna praksa, što se danas razvilo do orvelovskih razmera.

U Huverovo vreme se dogodilo i ubistvo naprednog, levičarskog predsednika Džordža Kenedija, koje do dan danas nije razjašnjeno. S tim u vezi je bilo teorija, pa su Americi čak o tome napravljeni neki filmovi za veliki i mali ekran, u kojima se tvrdilo kako su u sve to bili umešani upravo FBI i Huver. To, međutim, nikada nije dokazano, ali zanimljivo je da su svi svedoci, pa čak i oni najsitniji, svi do jednog nestali sa ovoga sveta, najčešće nastradavši u saobraćajnim nesrećama.

Ima i još dosta drugih elemenata kritike na račun FBI, organizacije koja danas zapošljava 30.000 ljudi, uključujući 12.000 specijalnih agenata. Biro deluje pod motom "Fidelity, Bravery, Integrity" (vernost, hrabrost, poštenje), a raspolaže budžetom (za ovu godinu) "teškim" 6,4 milijarde dolara.

Kritičari kažu da FBI samo "traći državne pare", pa navode podugačku listu "brljotina" njegovih agenata, poput loše organizovanih napada na grupu ekstremnih desničara u mestu Rubi Ridž 1992. godine i na terorističku grupu Timotija Mekvaja u Teksasu godinu dana kasnije, kada je nepotrebno poginulo blizu 80 ljudi.

Sigurno je da o svemu tome danas, na 100. stoti rođendan Biroa, razmišlja aktuelni direktor FBI, Robert Miler, jer mu valja dobro razmisliti kako da se suprotstavi novim i starim izazovima, a da istovremeno ne zanemari borbu protiv terorizma.

Tanjug/Mondo