Njemačka javnost intenzivno se ovih dana bavi pitanjem ljubavnog života svog najvećeg pesnika, Johana Volfganga Getea, pri čemu je u centru pažnje pitanje da li je tačno da je slavni romantičar imao romansu sa 10 godina starijom vojvotkinjom Anom Amalijom, vladarkom ondašnje majušne njemačke države Saksonije.

Tvrdnju o Geteovoj romansi sa saksonskom vojvotkinjom izneo je još 2003. godine "književni detektiv", Italijan Etore Gibelino u knjizi "Zabranjena ljubav" (Goethe und Anna Amalia: Eine Verbotene Liebe), ali niko dosad nije na to obraćao pažnju.

Ljubavni život Getea (1749-1832) bio je predmet interesovanja javnosti i 1999. godine kada je svet slavio 250-godišnjicu njegovog rođenja.

Tada je, doduše, u žiži interesovanja bilo Geteovo književno delo, ali je na videlo izašao i jedan krajnje zanimljiv, gotovo bizaran podatak iz njegovog privatnog života: Gete je sve do svoje 37. godine bio nevin!

Pravu (fizičku) ljubav upoznao je tek na putu po Italiji, kada su ga prijatelji nagovorili da navrati u jedan bordel!

Posle toga, vrativši se u Vajmar, Gete – tada ne baš više tako mlad čovek, odgojen u preterano strogoj, protestantskoj (puritanskoj) porodici – ođednom je "poludeo" za lepšim polom, pa je kućnu pomoćnicu Kristijanu Vulpijus namah pretvorio u svoju nevenčanu suprugu.

Kristijanom se zvanično, u crkvi, oženio tek 1806. godine, a jedan od kumova na venčanju bio je njihov 17-godišnji sin, August!

Kad je, pak, reč o ljubavnom životu jednog od lidera književne struje Šturm und Drang u samoj Nemačkoj, 39-godišnji Gibelino, Italijan rođen u Nemačkoj, tvrdi da nije pitanje da li je, već s kim je Gete uživao u krevetu.

Sva nemačka deca moraju da u školi nauče "Jade mladog Vertera", priču sa dosta autobiografskih elemenata o strasnoj, ali platonskoj ljubavi Vertera prema Loti (u stvari Getea prema dami po imenu Šarlota Buf), pa na osnovu toga stiču utisak da je Gete voleo žene "samo dušom".

Ona priča o putovanju u Italiju, zemlju u kojoj je Gete bukvalno procvetao i počeo da drugačije gleda i na život i umetnost, izbila je na videlo tek pre devet godina, a sada evo i priče o vojvotkinji Ani Amaliji (1739-1807).

Mladi Nemci će zato, po svemu sudeći, morati da na svog najslavnijeg pesnika gledaju nešto drugačijim očima.

To, možda, važi i za srpske mladiće i devojke, jer je Gete itekako važan i za Srbe. Svojim prijateljstvom sa Vukom Karadžićem i prevodom srpskih pjesama na nemački, Gete je dao odlučujući doprinos prodoru u svet ne samo srpske poezije, već i spoznaje o turobnoj istoriji srpske nacije.

Dosad se verovalo, napisao je Gibelino, da je Gete imao dugu, platonsku vezu sa Šarlotom fon Štajn (1742-1827), suprugom jednog vajmarskog funkcnionera, ali – tvrdi italijanski "književni detektiv" – to je bila samo "dimna zavesa" kojom je Gete krio vezu sa vojvotkinjom Anom Amalijom.

Vojvotkinja je, inače, Geteova zaštitnica, izdašno plaćajući njegov rad u državnoj službi Saksonije.

No, Fondacija za klasiku u Vajmaru, zvanični zaštitnik Geteovog "lika i dela", gnevno je ove nedelje odbacila Gibelinijeve tvrdnje, saopštivši ne baš diplomatskim jezikom da su to "sve same gluposti".

"Gibelinov opsesivan, biografski pristup književnosti i njegova plitko, selektivno korišćenje izvora ne omogućava ozbiljnu, intelektualnu debatu o pitanjima koje on u svojoj knjizi pokreće", saopštila je Fondacija.

U debatu se umešala i Hajke Špis, šef Geteovog muzeja u Diseldorfu, ističući da Gibelino "nudi poluistine, koristeći književna svedočanstva na izolovan način, van konteksta".

"Gibelino nije poznavalac književnosti, već pravnik. Time je sve rečeno", izjavila je gospođa Špis.

Gibelino je doista diplomirao prava na Univerzitetu u Bajrojtu (Nemačka), a magistrirao u Oksfordu (Engleska).

Nemački magazin "Špigel", takođe, tvrdi da Gibelino nema bogznakakvih dokaza za teoriju da je Geteova zaštitnica istovremeno bila i njegova ljubavnica, ali neki ljudi, koje "Špigel" naziva disidentima, očigledno su u to poverovali pa su, čak, osnovali Društvo Ane Amalije i Getea!

Gibelinijevi dokazi su, kaže renomirani nedeljnik iz Hamburga, samo indicije. Čvrstih dokaza da je između Getea i njegove štićenice bilo seksualnog kontakta – nema.

No, ako to, možda, i jeste tačno, i dalje, ipak, ostaje nerešena misterija stotina nežno-strasnih pisama koje je Gete napisao između 1776. i 1789. godine, pisma u kojima se slavni pesnik obraćao dami svoga srca rečima "ti, anđelu nebeski, ženo kakve nema nigde na svetu".

Eto, dakle, enigme koja ljubiteljima Geteovog dela ostavlja dosta prostora za – ako ništa drugo, a ono bar – maštanje!

Tanjug