Svijet obilježava 39 godina otkako je prvi čovjek, američki kosmonaut Nil Armstrong, na jučerašnji dan, 20. jula 1969. stupio na tle Zemljinog satelita, Mjeseca, ispunivši snove mnogih stoljeća i mnogih generacija ljudi.

Armstrong je, po izlasku iz lunarnog modula "Orao", izrekao sada već legendarnu rečenicu: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo".

Na Mesec je potom kročio Edvin Oldrin, a Majkl Kolins je dotle kružio oko Meseca u svemirskom brodu "Apolo-11", čekajući njihov povratak.

Toj činjenici su kasnije mnogi pristupali s nevericom, a "mali korak za čoveka" je obavijen velom tajni i priča koje se godinama pletu oko te misije.

Jedan od vrsnih poznavalaca teme kosmosa i čovek koji je bio na mestu lansiranja američkog Apola, inženjer Milivoj Jugin pokušao je da, u izjavi Tanjugu, osvetli tu misteriju, dajući autentične podatke.

"Zaista me je iznenadilo sve što je dosad objavljeno o istraživanju Meseca, odnosno o navodnim tajnama koje su njemu otkrivene, a tobož nisu predočene javnosti", kaže Jugin, koji je dva puta, u toku leta kosmičkih programa "Apolo", bio -kako kaže – "na licu mesta", u SAD.

"Bio sam u prilici da lično, na licu mesta, saznam sve što se do tada činilo da bi čovečanstvo prozrelo sve Mesečeve tajne, ali stvarne, a ne one u kojima se priča o postojanju ranijih stanovnika Meseca", objašnjava proslavljeni stručnjak.

"Prvi put sam u SAD bio jula 1969. godine da bih za jugoslovensku televiziju prenosio lansiranje prvih ljudi na Mesec kosmičkim brodom ‘Apolo 11’ u kojem su kosmonauti Armstrong, Oldrin i Kolins prvi put sleteli na Mesečevu površinu", kaže Jugin, dodajući da je drugi put boravio u Americi dve godine kasnije, neposredno pred lansiranje kosmičkog broda ‘Apolo 15’ sa, takođe, tri kosmonauta koji su spušteni na Mesec. "Do sada je na Mesečevoj površini boravilo i radilo na otkrivanju onoga što Mesec ima, ukupno šest kosmičkih brodova. Na žalost jedan, ‘Apolo 13’, nije uspeo da se spusti na Mesec", kaže Jugin.

"Apolo 15" je na Mesec poneo poseban mehanizam, takozvani "lunar rover" koji je omogućio kosmonautima da se udaljuju do najviše sedam kilometara od mesta spuštanja i da osmotre i naučnim instrumentima ispitaju Mesečevu površinu – naravno, kaže Jugin, uz mogućnost da se sve to donese na Zemlju.

Danas se, u poplavi svakojakih senzacija, pojavljuju bizarne priče u kojima se tvrdi kako NASA poseduje tajne podatke o navodnim građevinama, o navodnim živim bićima ("mesečarima") koji su tobož nekada živeli na Mesecu. Jugin kaže da "praktično u to ne veruje", pri čemu ta reč "praktično", ipak, ostavlja mogućnost verovanja da u tim fantastičnim pričama, možda, ima nečeg.

No, kad se govori o ozbiljnim temama, valja imati u vidu ono što se danas u svetu preduzima radi stvarnog osvajanja Meseca.

U Vašingtonu je krajem prošle godine održan skup posvećen strategiji osvajanja Meseca, na kojem je učestvovalo 180 predstavnika iz 13 zemalja, a koji je organizovala NASA. Među učesnicima su bili predstavnici kosmičkih agencija i aerokosmičkih firmi, kao i naučnici iz SAD, Rusije, Ukrajine, Australije, Velike Britanije, Italije, Nemačke, Kanade, Indije, Kine, Francuske, Južne Koreje i Japana.

Prema rečima zamenika direktora NASA, gospođe Šane Dejl, "ove godine treba da bude razrađena strategija osvajanja Meseca, a biće napravljeni i preliminarni planovi za putovanje na Mars i druge planete", izjavila je Dejl, kako su prenele svetske agencije.

NASA je odredila sedam radnih grupa za razmatranje konkretnih problema osvajanja Meseca, kao što su mesta za izgradnju baza, zaštita od radijacije, lokacije i način bušenja tla, kao i pitanje najveće brzine kretanja po Mesecu.

Prema proceni eksperata, letovi na Mesec biće obnovljeni do 2020. godine, a misija na Mars, kako se predviđa, moguća je do 2030.

Tanjug