Najnovija naučna istraživanja ljudskog mozga otkrila su zanimljivu činjenicu: emocionalno nadareni ljudi su mudriji od hladnokrvnih genija.

Psiholozi danas kažu da mogu da predvide budućnost četvorogodišnjaka samo na osnovu toga kako reaguju na kutiju s čokoladnim bombonama.

Suština testa je u sledećem: istraživač poziva dete u sobu u kojoj se na stolu nalazi kutija puna slatkiša. Počinje razgovor i u jednom trenutku kaže: "Možeš odmah da pojedeš jednu bombonu. Ali, ja moram da izađem i, ako me sačekas, dobićeš dve bombone." I odlazi.

Ima dece koja će odmah zgrabiti i pojesti nekoliko bombona ne sačekavši da se za istraživačem zatvore vrata. Ima i mališana koji će malo da pričekaju, ali se predaju posle nekoliko minuta. U manjini su oni koji čekaju ma koliko im to teško padalo. Zatvaraju oči rukama, obaraju glavu, pevuše sebi u bradu, pa čak i padaju u san, samo da ne bi podlegli iskušenju. Kad se psiholog vrati, najupornije nagrađuje pošteno zarađenim slatkišima.

"Deca iz ove poslednje kategorije izrastaju u društvenije, kreativnije, hrabrije i pouzdanije ličnosti", kaže Aleksandra Žukova, rukovodilac moskovskog Centra za psihogenetiku i psihoanalitiku. Oni kreću u školu sigurni u sebe i svoje sposobnosti. Oni koje se predaju odmah, postaju usamljeni i lako ranjivi. Po pravilu, oni su tvrdoglavi, neodlučni i podložni stresu.

Kada govorimo o blistavim umovima, najčešće nam padaju na pamet geniji slični Da Vinčiju ili Albertu Ajnštajnu. Čini nam se da se oni rađaju kao veliki ljudi. Ali, zašto se kod jednih talenat rasplamsava, a kod drugih gasi?

"Upravo tu treba da se setimo one čokoladne bombone", objašnjava Žukova. "Sudeći po svemu, sposobnost da se uzdržimo od momentalne nagrade predstavlja osnovu talenta, to jest trijumf logičnog mišljenja nad impulsivnim! Drugim rečima, to je emocionalna inteligencija, ona koja ne može da se prepozna testiranjem koeficijenta inteligencije, IQ."

Termin "emocionalna inteligencija" uveli su psiholog sa Jejla Piter Solovej i naučnik sa Univerziteta u Nju Hempširu Džon Mejer.

Doktor psihologije Danijel Goulman je taj pojam sveo na skraćenicu EQ i uneo ga u naučni leksikon savremene psihologije nedavno, ‘90. godina prošlog veka.

"Emocionalnu inteligenciju čini prepoznavanje, imenovanje i razumevanje vlastitih emocija, prepoznavanje i razumevanje emocija drugih, razvoj senzibiliteta za tuđe potrebe, umeće da se vlastite emocije podrede dostizanju željenog cilja", kaže Goulman.

"Takvi ljudi su u prednosti u odnosu na ostale. To se odnosi kako na intimnu sferu, tako i na uspeh na profesionalnom, društvenom i političkom planu."

"Imao sam prijatelja izrazito visokog koeficijenta inteligencije", priča doktor. "Stalno je izostajao sa nastave, traćio uludo vreme i na kraju jedva diplomirao. I danas samo dangubi i praktično ništa ne radi. Tada sam shvatio, a u to sam se kasnije bezbroj puta uverio, da pamet sama po sebi nije garancija uspeha u životu."

Dakle, dobre poslove često ugrabe sasvim prosečni studenti, dok oni sa blistavim prosekom nisu u stanju da nađu svoje mseto pod suncem. U tome leži suština problema: akademsko znanje ne odgovara realnim životnim teškoćama. Sistem obrazovanja orijentisan je na sticanje teorijskog znanja i zanemaruje emocionalni razvoj ličnosti.

Po mišljenju psihologa, dok su deca mala još postoji mogućnost za intervenciju, jer se sistem koji reguliše naše reagovanje na osećanja potpuno razvija tek sa 15 ili 16 godina.

Blic