Podela među ovdašnjim muslimanima odavno postoji, ali je od stvaranja paralelnih islamskih zajednica dobila i institucionalni okvir. Podele u ovoj verskoj zajednici ukorenjene su u političkoj sferi.

Piše: Danas

U nedelju je Islamska zajednica u Srbiji organizovala izbore za članove medžlisa, lokalnih odbora muslimanskih vernika. U Islamskoj zajednici u Srbiji koju predvodi glavni muftija Muamer Zukorlić zadovoljni su odzivom vernika, ali ovo izjašnjavanje ne priznaje Islamska zajednica Srbije koju predvodi reis-ul-ulema Adem Zilkić. Podela među ovdašnjim muslimanima odavno postoji, ali je od stvaranja paralelnih islamskih zajednica dobila i institucionalni okvir.

Podele u ovoj verskoj zajednici ukorenjene su u političkoj sferi. Pre svega u unutarbošnjačkim odnosima, jer Bošnjaci čine najbrojniju etničku zajednicu koja pripada islamu na prostorima centralne Srbije. Koliko god da se Zukorlić i Zilkić trude da pokažu kako su politički neutralni i da žele da ujedine muslimane i Bošnjake, praksa ih donekle demantuje. Prvi, Zukorlić, lakše komunicira sa liderom SDP Rasimom Ljajićem, dok drugi, Zilkić, opstaje uz izdašnu materijalnu pomoć dosadašnjih lokalnih vlasti u Novom Pazaru. Novopazarska Skupština opštine u kojoj je većinu činila Ugljaninova Lista za Sandžak za Zilkićevu IZ je budžetom namenila čak sedam miliona dinara.

Na drugoj strani je odnos Beograda prema Sandžaku, to jest Bošnjacima. Ozbiljniji politički odnosi republičke vlasti i političkih predstavnika sandžačkih Bošnjaka uspostavljeni su tek posle petooktobarskih promena. Pre toga Sandžak, Bošnjaci, muslimani i njihove partije, u ovdašnjim medijima uglavnom su predstavljani kao sepataristi i ekstremisti. Ulaskom Rasima Ljajića u vlast, ta predstava je delimično promenjena. Kada je Sulejman Ugljanin sklopio dogovor sa DSS i Novom Srbijom i on je izgubio imidž "ekstremiste". Ljajićeva i Ugljaninova politička suprotstavljenost idealna je uteha za Srbe koji misle da se samo oni dele oko važnih političkih pitanja. Kolateralnih žrtvama sukoba SDP i SDA bilo je i među običnim građanstvom, ali na sreću, izgleda da su ove stranke na pragu kakvog-takvog političkog primirja.

Izgleda da će obe stranke ući u buduću vladu, a primirje navodno pokušava da isposluje i turska ambasada, tradicionalno zainteresovana za Sandžak i Bošnjake. Ne treba od Tadićevog pomiriteljskog poziva i angažovanja turskih diplomata očekivati previše. Uostalom, prirodno je da stranke i političari imaju različite stavove, a glasači su tu da kažu za koga su. Bilo bi dovoljno da Beograd prekine raniju praksu stavljanja na jednu ili drugu stranu, i da obezbedi miran život i ekonomski napredak Sandžaka. Ostalo je stvar tamošnjih Bošnjaka i njihovih političkih i verskih predstavnika, ko god oni bili.