Irsko "ne" Lisabonskom ugovoru ne izgleda toliko nepremostivo kao francusko i holandsko odbacivanje ugovora 2005, ali evropski lideri su ipak primorani da se upitaju o budućnosti EU i načinu njenog funkcionisanja.

Pariski dnevnik Liberasion izlaže sedam ideja u cilju spasavanja Evrope. Kao kratkoročne ciljeve navodi da Evropa mora da obrati veću pažnju na svakodnevne probleme građana, ojača legitimitet Evropskog parlamenta, demokratizuje imenovanje evropskih lidera i više uključi parlamente država članica u odlučivanje.

Kao srednjoročne ciljeve, list navodi demokratizaciju funkcionisanja Evropskog savjeta šefova država ili vlada, omogućavanje Evrope u više brzina, i organizovanje evropskog referenduma o ciljevima Unije.

"Imali smo tri industrijske nesreće za tri godine. Da sam šef preduzeća preispitao bih proces proizvodnje iako je konačan proizvod dobar", kaže za Liberasion francuski državni sekretar Žan-Pjer Žuje.

Predsjednik Udruženja evropskih pravnika Žan-Lik Soron smatra da bi trebalo prestati sa nametanjem istog ritma cijelom svijetu. Ako Irska odbija da ponovo glasa ili po drugi put kaže "ne", biće postavljeno pitanje njenog izlaska i ono će nesumnjivo biti riješeno stvaranjem Unije drugog bloka. Prvi blok EU će funkcionisati po odredbama Lisabonskog ugovora.

Liberasion piše da se ni Pariz ni Berlin načelno ne protive takvoj ideji. "Time bi se potvrdilo da se kolektivno i dalje slažemo sa krajnjim ciljem", kaže Žuje.

U Parizu su uvjereni da Unija mora da bude više zainteresovana za život svojih građana, pa Žuje tako postavlja pitanje zašto Evropska komisija ne šalje hitnu pomoć zemljama EU kao što to radi u slučaju prirodne katastrofe u nekoj trećoj zemlji.

"Ako želimo da građani podržavaju Evropu, moramo da stvorimo Evropu građana", kaže predsjednik Partije evropskih socijalista, Danac Poul Nirup Rasmusen, i ukazuje da bi ulogu u tome trebalo da ima Evropski parlament.

Predsjednica Evropskog pokreta Francuske Silvi Gular tako navodi da se lideri Unije uvijek biraju nakon kuloarskih pregovaranja među šefovima država i vlada, a Evropskom parlamentu ostaje samo da ratifikuje izbor "šefova".

Ona ocjenjuje da je takva praksa neodrživa i smatra da bi trebalo organizovati javne rasprave o mogućim liderima.

"Neka svaka grupa ide na izbore u junu 2009. i kaže koji je njen kandidat za predsjedavajućeg Komisije, umjesto što čeka da Savjet šefova država i vlada predloži neko ime", kaže Rasmusen.

Liberasion napominje da Lisabonski ugovor prvi put daje nacionalnim parlamentima mjesto u funkcionisanju Unije, i pita se zašto se ta odredba odmah ne primjenjuje.

Gularova takođe smatra da je Evropski savjet "crna rupa demokratije", podsjećajući da je Savjet na vrhu evropske piramide ali da nikome ne odgovara za svoje odluke.

Beta