Neke riječi se u jezik unose, neke iz jezika nestaju, neke mijenjaju značenje, a oko nekih ostaju vječite nedoumice…

Lingvisti koji izučavaju engleski jezik utvrdili su tačnu godinu kad su pojedine reči počele da se u tom jeziku upotrebljavaju sa istim značenjem kao u narodu koji ih je smislio. Na primer, reč mokasine preneta je u engleski iz Severne Amerike 1612. godine, a reč tomahavk 1634. Iz Persije je preneta reč jasmin (1548), iz Turske reči turban (1561), kavijar (1591), jogurt (1625). Iz Indije su stigle reči joga (1820) i nirvana (1836), a iz Afrike reči banana (1597), zebra (1600), šimpanza (1738), gorila (1853).

Kad su te reči potrebne, narodi ih jednostavno preuzmu i počnu da ih upotrebljavaju. Ali, neće ih preuzeti iz engleskog jezika ako su ih najpre čuli od naroda koji je te reči prvi smislio. Naš narod je, biće, naziv cveta jasmin preuzeo iz persijskog preko turskog jezika i nije čekao da stigne iz Persije preko engleskog jezika.

Za zamenu jedne reči koja označava nešto što i dalje postoji, ali se sad drugačije "zove" najbolji je primer kavijar. Ko još danas zna da su Srbi nekad, pre samo sto pedeset godina, kavijar nazivali ajvar? Retko ko, možda niko. Kavijar je riblja ikra, a ajvar znači salatu od mlevenih uprženih paprika spremljenu s jeseni za zimu. I zašto je reč čislo takođe svima poznata pre sto pedeset godina, posle izbačena iz upotrebe i zamenjena rečju broj? Ne zna se.

Bećar, reč koja označava momka, pomalo veseljaka, nekad je značila – samac. Šta da se kaže za reč mangup? Pa svi znaju šta je mangup. A nekad kad se kaže mangup stoka to je značilo stoku, pravu stoku – krave, koze, ovce – koja luta bez vlasnika.

Mele(n)tije

Neke reči u našem jeziku sasvim malo su promenjene i znače isto što i nekad. Takva je reč smrt – nekad se kazalo smert, i reč ljubav – nekad se kazalo ljubov. Menjaju se i imena. Na primer, mitropolit iz 19. veka zvao se Meletije (umro 1833. godine), a retko ko u njegovo ime neće dodati jedno n pa će ga izgovarati Melentije. To je, valjda, zato što je u našem jeziku lakše izgovoriti Melentije nego Meletije.

Mnoge reči iz Srpskog rječnika Vuka Karadžića danas se uopšte ne koriste i niko ne zna šta znače. Ali, šta ćemo kad čitamo neki malo stariji tekst ili priču pa ne znamo šta znače neke reči? Tada Vukov rečnik zatreba i pomogne.

Da li bismo razumeli šta govori knez Miloš? Kneza Miloša sigurno bismo razumeli, jer to je gotovo isti jezik kojim se mi danas služimo. Kad bi rekao objavljenije možda ne bismo odmah pogodili da se radi o objavi, naredbi, ali bismo se nekako snašli. Ali knez Miloš bi imao veće teškoće da razume nas: kako bi on mogao znati šta znače reči struja, telefon, televizor, računar, farmerke?

A da li bismo razumeli Miloša Obilića (poginuo 1389. godine) ili Miloš Obilić nas? Teško, jedva i pomalo. Sigurno bismo znali da Miloš Obilić govori srpski jezik, ali to bi bio neki starovremski srpski iz 14. veka koji pomalo liči na staroslovenski, to jest na ruski jezik. Zato, da bismo razumeli, čak se i slavna pesma "Slovo ljubve", napisana u 15. veku, danas prevodi na savremeni govorni srpski jezik.

Čudna je ta reč bre

Jedna reč, više kao uzrečica, osobena je za Srbe. Njeno značenje različito se tumači i upotrebljava se u različitim prilikama. Šta će značiti pomalo zavisi od tona kojim se izgovara. To je reč bre.

Građani, uopšte, smatraju da ova reč ne znači ništa, da je to samo jedna uzrečica i to neučtiva uzrečica pa je treba izbegavati, štaviše, da je treba izbaciti iz svog rečnika. Poneki misle da bre znači magarac, ali su ti i takvi, u stvari, neobavešteni. To da bre znači magarac rekla im je majka u pokušaju da ih odvrati da koriste tu čudnu reč.

Evo kako se tumači značenje reči bre. U Vukovom rečniku iz 1852. godine reč bre tumači se primerima: Daj bre! Kamo bre! Ajde bre!, i kaže se da je naredbodavnog značenja. Poreklo ove reči Vuk ne navodi.

U Rečniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU iz 1962. godine navode se čak četiri značenja ove reči. Na primer, da je reč bre uzvik kojim se ističe nešto što se kazalo, da se pojača ono što se kazalo.

Rečnik srpskohrvatskog jezika Matice srpske iz 1967. godine za reč bre kaže da je uzvik za skretanje pažnje, često uz pretnju, ali i za čuđenje. Daje sledeće primere: Sviraj bre!, ili, kad se nekoliko puta ponovi Bre! Bre! Bre!, izražava čuđenje.

U oba ova velika rečnika za reč bre se kaže da je turskog porekla, znači, stigla je u srpski iz turskog jezika. Međutim, u rečniku Turcizmi u srpskohrvatskom – hrvatskosrpskom jeziku kaže se nešto drugo, to jest da je reč bre preuzeta iz grčkog jezika.

Put ove reči može biti ovakav: reč je najpre iz grčkog preuzeta u turski, pa iz turskog u srpski jezik. A moglo je biti i ovako – reč je iz grčkog preuzeta u srpski jezik, pa su je od Srba Turci preuzeli u vekovima dok su vladali srpskim zemljama.

Zabavnik