Sastanak se održava u sjedištu Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

Osim što će se založiti za veću pomoć u hrani za 800 miliona najsiromašnijih žitelja naše planete, učesnici rimskog samita razmotriće planove da se značajno unaprijedi poljoprivredna tehnologija i infrastruktura, posebno u Africi.

Očekuje se da će na sastanku biti neslaganja oko biogoriva, pošto najnoviji podaci pokazuju da je veći dio porasta proizvodnje kukuruza otišao u preradu.

Priča o rastu cijena hrane, ali i energenata, ima nezgodnu moralnu dimenziju, uočava Fajnenšel tajms.

Kina i Indija su sve bogatije, a njihova srednja klasa u povoju želi sve ono što mi već imamo, piše FT – automobile, mašine za pranje veša, pa čak i meso.

Zapad se jedva uzdržava da im ne kaže – prestanite, ne možete da živite kao mi, jer planeta to ne može da izdrži, a ni naši novčanici.

U pozadini svjetske krize hrane, ali i rasprava o enregentima i globalnom otopljavanju, leži pitanje globalne ravnopravnosti.

Tranzicioni period u kome će se, u iščekivanju da nove tehnologije riješe nagomilane probleme, svijet prilagođavati visokim cijenama hrane i energenata, biće veom težak. Ali rješenje po kome bi se od Kine i Indije zahtijevalo da ostanu siromašne i politički i moralno je neodrživo, zaključuje FT.