Lijepih i zgodnih žena sve je više na važnim političkim funkcijama u svijetu. "Pelcer" skandinavskih zemalja primio se i na južnije zemlje Evrope.

Norveška je 2002. godine usvojila zakon po kojem najmanje 40 odsto članova upravnih odbora državnih i privatnih kompanija moraju da budu žene. Finska je prošle godine postala prva evropska zemlja u čijoj vladi je više od polovine ministara ženskog pola. Ovaj severnoevropski "virus ministarki" proširio se i na jug Starog kontinenta.

Posle Španije i Francuske, Italija se pridružila grupi zemalja sa ženama na ministarskim funkcijama. Mnoge od njih bije ne samo dobar stručni glas, već krasi i zanosan – stas.

Samo pre mesec dana, tokom predizborne kampanje, sadašnji italijanski premijer Silvio Berluskoni je španskom kolegi Hoseu Luisu Zapateru javno zamerio što je sastavio "previše ružičastu vladu" sa čak devet ministarki:

"Mi u Italiji, ne možemo to da dozvolimo, jer nije jednostavno naći ženu koja je sposobna da uđe u vladu", poručivao je Berluskoni.

Čim je izabran, Berluskoni je "sam sebi skočio u usta". Za članice kabineta postavio je Stefaniju Prestiđakomo, Mariju Stelu Đelmini, Đorđu Meloni i Maru Karfanju. Štaviše, nazvao ih je "bambinama", jer im je prosek godina 34, dok je u slučaju ostatka kabineta to više od 50!

Stefanija Prestiđakomo, nova ministarka za zaštitu čovekove okoline, već je bila član Berluskonijevog kabineta tokom njegovog prethodnog mandata, kao ministarka za ravnopravnost. Marija Stela Đelmini dobila je ministarstvo obrazovanja, a Đorđa Meloni, zadužena za omladinu, jedina je od njih četiri koja nije član Berluskonijeve partije, već "Alijanse nacionale", "naslednika" nekadašnje Fašističke stranke.

Najkontroverznija članica italijanske vlade Mara Karafanja, ministarka je za ravnopravnost. Neki mediji već su je proglasili za najzgodniju ministarku na svetu. Bila je finalistkinja za mis Italije 1997. godine, voditeljka na Berluskonijevim TV kanalima, a od 2004. godine je u politici. Prošle godine dospela je na naslovne stranice kada je Berluskoni izjavio da bi se "njome odmah oženio da već nema suprugu i – otišao na kraj sveta".

Berluskonijeva supruga Veronika poslala je otvoreno pismo levičarskom dnevniku "Republika", tražeći javno izvinjenje. Silvio je to i uradio.

"Sarkozete", kako su Francuzi prozvali svoje ministarke, drže sedam resora, a dve su državne ministarke. Mišel Alijo-Mari zadužena je za lokalnu upravu, Kristin Lagard za privredu, finansije i nezaposlene, Valeri Pekres za visoko obrazovanje, Rozelin Bašlo-Narkanza zdravstvo, omladinu i sport, Kristin Butan za građevinarstvo i komunalna pitanja i Kristine Albanel za kulturu i komunikacije, a istovremeno je i vladin predstavnik za medije.

Posebna priča je Rašidu Dati, ministarka pravosuđa, koja je prošle godine, izjavama da su je nadređeni "zlostavljali", uzburkala francusku javnost. Posebno je zanimljiva jer je arapskog porekla.

Državne ministarke Natali Košćuško-Morize, zadužena je za ekologiju, planiranje i razvoj, a Fadela Amara, "pomaže" ministarstvu građevina i rešavanju problema velikih gradova.

Ministarke španskog premijera Sapatera su zasele u fotelje tek 12. aprila i o njima se najmanje zna. Za sada se, ipak, istakla ministarka odbrane Karme Šakon (37) koja je, odmah po imenovanju, posetila Avganistan i tamošnji španski kontingent i to u – sedmom mesecu trudnoće! Španska vlada je, za sada, svetski rekorder u broju ministarki. Od 17 članova kabineta devet je ženskog pola.

Sapatero je za potpredsednicu vlade postavio Mariju Terezu Fernandes de la Vega, za ministarku etničke i ravnopravnosti polova 31-godišnju Bibijanu Aido, najmlađu ministarku u istoriji Španije, a Beatris Koredor je zadužio za tradicionalno „muški" resor – građevinarstvo.

Večernje novosti