Bio jednom jedan mlad političar. Možda mu je nedostajalo nešto lepote, ali pameti – videćete – nije. Bio je ambiciozan, naravno. Toliko ambiciozan da je ostajao na vlasti i kad je svima bilo loše.

Piše: Vladimir Radomirović

Istina, u njegovoj zemlji retko je bilo dobro. Zasluge za to nije hteo da preuzme.

Mlad, ali iskusan. Govorio je da je najveći problem što niko ni sa kim neće i niko ni sa kim ne može.

Nisu ga slušali.

Zašto?

U njegovoj zemlji, razumećete, stvari su se dešavale brzo, pa je i on bio čas na vlasti, čas daleko od nje, a čas vrlo blizu. Sprdali su se s njim kad nije bio na vlasti. Pa čak i kad je bio prvi do glavnog.

Kad je pominjano njegovo ime, odmahivali bi rukom: „Ko ga šta pita. Njegovi glasači ionako ne glasaju za njega, a stranku mu vode drugi."

Ponavljao je da je problem što niko ni sa kim neće i niko ni sa kim ne može. Kako je vreme prolazilo, sve više su ga slušali i bio je sve bliži vrhu. Počeli su da ga traže. Hteli su s njim.

Postao je prihvatljiv svima – i onima koji su ga se ranije gadili. I levici, i desnici. I onima koje je hapsio i onima koji su ga hapsili. I Istoku i Zapadu.

Svi su zaboravili da je bio na vlasti kad je bilo loše. Počeo je da ga hvali i prvi čovek njegove zemlje, koji se godinama borio protiv mladog političara.

Naravoučenije?

Ivica Dačić, mladi političar iz prošlosti, postao je Ivica Dačić, iskusni političar za budućnost.

Ma koliko neverovatno to zvučalo, budućnost Srbije zavisi od stranke koja je do pre nekoliko godina bila na kolenima, čiji je predsednik na silu bio izručen Haškom sudu i koja se ni danas ne odriče politike koju je vodila devedesetih prošlog veka.

Istorija SPS-a tako ne smeta ni bivšem levičaru Havijeru Solani ni Borisu Tadiću, koji čak tvrdi da Demokratska stranka sa socijalistima deli istu, levičarsku, ideologiju. Pri tome, predsednik Srbije, koji kaže da bi vlada Vojislava Koštunice sa Tomislavom Nikolićem i Dačićem bila krađa izborne volje građana, ne objašnjava zašto bi vlada Demokratske stranke sa strankom čiji je program utvrdio Slobodan Milošević bila prihvatljiva građanima koji su zaokružili listu „Za evropsku Srbiju". I zašto to ne bi bila krađa izborne volje.

Ivica Dačić, treba priznati, u ovom trenutku izgleda kao branitelj prava da nastavimo približavanje Evropskoj uniji, iako se i dalje protivi izručivanju optuženih za ratne zločine. Jedan od glavnih uslova socijalista za buduću vladu je i ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kojim Srbija dobija mogućnost da uskladi svoje tržište sa tržištem EU i da dobije nešto što nema nijedna druga zemlja u Evropi – sporazume o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom i sa Rusijom.

To je velika šansa za srpsku privredu i ne bi je trebalo ispustiti, ma ko da bude na vlasti.

Bajka o Ivici još traje. Samo joj kraj može biti tužan.