U slučaju da izumru neke ugrožene vrste životinja, a posebno vodozemci, farmaceutska industrija će se suočiti sa ozbiljnim problemom u proizvodnji nekih važnih antibiotika i ljekova protiv raka, upozorio je Program UN za životnu okolinu (UNEP).

Neki vodozemci, poput žaba i daždevnjaka, zajedno sa odredjenim vrstama medveda, zmija, ajkula i kraba, ali i biljke poput borova i omorika, obilato se koriste u farmaciji za proizvodnju lekova protiv degeneracije žute mrlje, smanjenja gustine kostiju, bubrežnih oboljenja, čira na želucu i nekih vrsta raka.

Medjutim, te vrste ubrzano nestaju, jer se njihova vrlo specifična staništa stalno smanjuju.

Studija pod nazivom "Kako ljudsko zdravlje zavisi od biodiverziteta", koju je radilo više od 100 eksperata Univerziteta u Oksfordu i koja je predstavljena u sedištu UN, pozvala je naučnu javnost na akciju "da spreči nestajanje specifičnih životinjskih vrsta kako bi medicina mogla da otkrije njihove tajne vezane za zdravlje".

"Staništa ugroženih vrsta nestaju, ekosistem se narušava i degradira, suše dolaze, zemljište se previše eksploatiše, klima se dramatično menja… Sve to jako utiče na smanjenje prirodnog kapitala planete, uključujući deo biodiverziteta iz kojeg se uzimaju sirovine za proizvodnju lekova", izjavio je direktor UNEP-a Ahim Štajner.

On je, kao primer, naveo žabu koja svoje mlade radja kroz usta, jer ih majka prethodno proguta i drži zaštićene u stomaku mesec dana. Bebe žabe se posebnom supstancom koju luče dodatno osiguravaju da ih majka ne izbaci iz želuca pre nego što budu spremne za spoljni svet, prenosi Tanjug.

Ta žaba prvi put je otkrivena 1980. godine u Australiji i odmah je postala najznačajniji "prirodni saradnik" u spravljanju leka protiv čira na želucu od kojeg pati 25 miliona ljudi u SAD.

Krastave žabe, vodenjaci, daždevnjaci i mnogi drugi od 6.000 poznatih vodozemaca osudjeni su na izumiranje, a naučnici ukazuju na činjenicu da, na primer, otrovna žaba iz Paname može da koristi za izazivanje kontrakcija, a otrovna žaba iz Ekvadora za spravljanje nove generacije lekova protiv bolova.

Australijska žaba koja luči lepak može da bude korisna u nalaženju prirodnog aditiva za obnovu hrskavice i ostalih povreda i rascepa kod ljudi.

"Neke vrste žaba mogu da jako dugo prežive zaledjene, pri čemu im ćelije ostaju neoštećene. Uspemo li da shvatimo kako to one rade, imaćemo mnogo više znanja potrebnog pri transplataciji organa", rečeno je na prezentaciji studije.

Devet vrsta medveda, uključujući polarnog medveda, veliku pandu i azijskog mrkog medveda, suočene su sa rizikom izumiranja, a baš od njih se dobija specifična "medvedja kiselina" (ursodeoxyćolic acid), nadjena u njihovoj žučnoj kesi.

Ta supstanca se koristi za suzbijanje gorušice tokom trudnoće, za razbijanje kamena u žuči i za lečenje nekih bolesti jetre.

Tanjug