Naučnici Astronomskog društva "P. K. Šterberg" prvi put su sastavili potpunu verziju karte Venere, najbližeg Zemljinog susjeda iz Sunčevog sistema, na kojoj nema više "bijelih pjega".

Južni pol planete sada ima imena i sve je označeno različitim bojama, baš onako kako zahteva svaki normalan atlas, saznaje Tanjug.

"Sve je popunjeno… Evo kako sada izgleda karta", hvalili su se autori u razgovoru s novinarima ruske televizije "Vesti".

Venera je najbliži sused Zemlje. Ako se do Marsa leti pola godine, do Venere treba dva puta manje vremena. Medjutim, za razliku od "crvene planete", Venera je veoma "negostoljubiva".

Atmosferski pritisak na površini Venere je 90 puta viši nego na površini Zemlje. Velika količina ugljendioksida stvara efekat staklenika zbog čega temperatura na površini dostiže do 500 stepeni Celzijusa.

Površina Venere nije vidljiva izvana zbog gustog sloja oblaka koji se sastoje od kapljica sumpordioksida i sulfatne kiseline.

Prema rečima saradnika Instituta, Žane Rodionove, da se ranije znalo za surove uslove koji vladaju na toj planeti, verovatno joj ne bi dali ime boginje Venere.

"Venerina atmosfera se sastoji u najvećem delu od ugljendioksida (96 odsto) i kiseonika (3,0 odsto), a 1,0 odsto čine sumpordioksid, vodena para, ugljenmonoksid, argon i helijium. Planetra odbija solarno zračenje i zato planeta svetli", kaže Rodionova.

Venera je sakrivena iza gustog sloja oblaka. Naučnici su dugo nagadjali kako izgleda. Umetnici su slikali okeane, pustinje.

Verovalo se da Venera veoma liči na Zemlju, ali posle niza kosmičkih ekspedicija, astronomi su dobili prve snimke njenog stvarnog oblika u kojemu nema nikakve tečnosti nego samo beživotna površina.

Dugo vremena Venera je ostala tajnovita zbog gustih oblaka koji je prekrivajua, a sve što se na njoj može opaziti jesu sjajni, jednolični oblačni pokrov.

Tek pre 20-ak godina se, zahvaljujući snimcima novom tehnikom, uspelo pokazati da taj oblačni sloj nije sasvim jednoličan.

"Tamo nebo ima narandžstu boju, kao dimna zavesa… Reč je o narandžastoj boji kroz koju se prelamaju sunčevi zraci", kaže saradnik Instituta, Jegvenij Lazarev.

Zanimljivo je da detalji Venerinog reljefa nose isključivo ženska imena. Naučnici tvrde da će svaka žiteljka Zemlje naći svoje ime na Venerinoj karti. Na primer, krater Natalija, Monika, Suliko, Šakira…

Postoje i mitske heroine – Snežanina livada ili kanjon Baba-Jage. Jedino "muško ime" na tom spisku je planina Maksvela.

"To je uradjeno da bi se odala čast fizičarima, čijim naporima je snimljena površina planete", navela je Rodionova. Ženska imena na karti planete Venera su opravdana zato što je ona jedina planeta koja nosi žensko ime.

Na Marsu je, na primer, više imena naučnika, a na Mesecu su nazivi vezani za emocije i atmosferske pojave.

Specijalisti sada aktivno izučavaju planetu Merkur. Njegova karta biće svojevrstan vodič u umetnost, jer će imati imena pesnika, muzičara i pisaca.

Tanjug