Naučnici su utvrdili da nije tačno da voda pomaže u izbacivanju toksina iz organizma, niti da utiče na ten, apetit i glavobolje

Nema jasnih naučnih dokaza koji bi potvrdili da prosečan zdrav čovek mora da pije mnogo vode, kažu dvojica američkih nefrologa koji su sproveli istraživanje o vodi i mitovima vezanim za nju. Oni smatraju da bi, u nekim slučajevima, toliko vode čak moglo da bude štetno.

Nefrolozi dr Stenli Goldfarb i dr Den Negoijanu sa Univerziteta u Pensilvaniji revidirali su uvrežene preporuke o ispijanju najmanje osam čaša vode dnevno kao idealnu meru za očuvanje zdravlja, pa i lepote.

– Stvorio se urbani mit da je ispijanje puno vode zdravo, što je dovelo to masovne pojave ljudi koji okolo hodaju s plastičnim bočicama i ceo dan ispijaju vodu – objasnio je Goldfarb.

Još 2002. dr Hajnc Valtin iz medicinske škole u Dartmutu doveo je u pitanje četiri mita o vodi i njenom uticaju na čoveka, onaj da više vode dovodi do povećanog lučenja toksina iz organizma, da poboljšava tonus kože, utaljuje glad i smanjuje učestale glavobolje.

– Ustanovili smo da te tvrdnje nemaju svoje naučno utemeljenje, ili bilo kakvu naučnu osnovu. Verovatnije je da su deo folklora – rekao je Goldfarb.

– Što se tiče mita da voda dovodi do povećanog lučenja toksina iz organizma, bubrezi su ti koji u tom slučaju igraju glavnu ulogu. To je njihov posao i rade ga vrlo delotvorno i nezavisno od količine vode koju uzimate. Konzumacijom više vode smanjujete funkciju bubrega, povećavate količinu urina, a pri tom ne smanjujete količinu toksina u urinu – kaže on.

Studije takođe nisu pronašle povezanost između tonusa kože i povećanog unosa vode, kao ni da voda „tera" glavobolju.

– Ljudsko telo se i ovako sastoji 60 odsto od vode. Drugim rečima, ako imate 60 kilograma, skoro 40 kilograma od toga je voda. Ako popijete još nekoliko čaša vode dnevno, vaša koža jedva da će to i primetiti – kaže Goldfarb.

Jedino je pomalo nejasna ostala uloga vode u zavaravanju apetita.

– Niko se nije pozabavio pitanjem da li se gubi dugoročno na kilaži pod „režimom vode". Tu nismo sigurni – objasnio je, dodajući da sasvim sigurno voda nema uticaj na lučenje hormona koji suzbijaju apetit i da ona prebrzo prođe kroz probavni trakt da bi bitnije zavarala glad.

Pa koliko je onda vode dobro i da li uopšte treba misliti o tome? Savet je da pijete vodu kada ste žedni. Dokle god uživate u vodi, verovatno vam neće štetiti, ali ako se takmičite u tome ko može više da popije, rizikujete hematom na mozgu i smrt.

Nije tačno da od šetnje može da se dehidrira

Nije tačna ni tvrdnja da već i laganom vežbom može da se dehidrira.

– Za lekare, dehidratacija počinje tek s gubitkom dva odsto telesne mase. Za osobu od 60 kilograma, dakle, potrebno je izgubiti 1,2 litre vode iz tela. To se lako može dogoditi kod ekstremnijih sportova kao što su trčanje na duge pruge ili biciklističke trke, ali lagana šetnja po parku neće vas ubiti čak i ako nemate bocu vode sa sobom ukoliko temperatura nije izrazito visoka – kaže Goldfarb.

Mit iz 1945. godine

Tvrdnja da svaki dan treba popiti osam čaša vode je mit za koji su najverovatnije zaslužni podaci iz prehrambenih preporuka Američke akademije nauka objavljeni još davne 1945. godine, u kojima je navedeno da prosečnom čoveku treba 2,5 litara vode dnevno – od čega se većina nalazi u hrani. Nekako, ovaj poslednji deo se s godinama izgubio, a industrija prodaje vode, posebno u bocama, danas se procenjuje na 50 milijardi dolara godišnje. Pri tome nije loše znati da su mnoge flaširane vode zapravo samo prerađena i/ili pročišćena voda iz slavine.

Press