Skale za mjerenje psihičkog stanja, uvjerenja, karaktera…

Skala 1 – Edinburška skala postporođajne depresije:

Posle porođaja depresija pogađa 15 odsto žena, a može da potraje i godinu dana. Edinburška skala predviđa ko je na tom opasnom putu. Žene koje su tek postale majke odgovaraju na pitanja o spavanju, zebnji, samokrivici, neraspoloženju i samopovređivanju. U pitanju je neverovatno pouzdan pokazivač mogućeg razvoja depresije već trećeg dana posle porođaja.

Skala 2 – Bejlijeve skale razvoja novorođenčadi:

Život je izazov, a prvi ispiti počinju rano. Ispitivanja "tri u jednom" služe da bi se proverio napredak novorođenčeta, a počinju kad ono ima svega nekoliko nedelja. Lekaru treba sat vremena da prouči razvoj bebe u oblasti opažanja, ponašanja i pokretanja, a skale pomažu da se ustavovi da li negde ima zastoja. Na žalost, ipak ne mogu da odgovore šta će sa detetom biti kasnije.

Skala 3 – Pokazivač stvarnog napretka:

Cene nekretnina, proizvodnja i drugi činioci ukazuju na uspon ili pad privrede, ali da bi se izmerile zaista važne stvari – sreća i zdravlje pojedinca – tu je pokazivač stvarnog napretka. Smišljen je da prikaže blagostanje stanovništva i da li se društvo u celini razvija u dobrom smeru.

Skala 4 – Skala moralnosti:

Američki psiholog Lorens Kolberg je 1958. godine merio koliko su ljudi moralni tako što im je pričao priču o siromahu koji je ukrao lekove od imućnog apotekara da spase život svoje supruge. Reakcije ljudi na ovu priču otkrivale su njihovu moralnost na skali od 1 do 6, gde je 6 označavao potpuno pridržavanje moralnih postavki.

Skala 5 – Kinsijeva skala:

Alfred Kinsi, prvi svetski seksolog, klasifikovao je seksualnu opredeljenost od 0 do 6, pri čemu 0 označava isključivog heteroseksualca, a broj 6 isključivog homoseksualca. Aseksualne osobe dobijaju vrednost X i ne ocenjuju se. Kinsijeve knjige o seksu objavljene su pre više od 50 godina i danas spadaju među najprodavanije knjige u istoriji.

Skala 6 – F skala:

Oni koji veruju da pripadaju vladajućoj rasi, da duševno obolele osobe treba pobiti i da je zabavno tući homoseksualce, postigli bi visok rezultat na F skali, gde F označava fašizam. Nemački filozof Teodor Adorno osmislio je 1950. godine test za proveru kandidata za poslove sa javnošću. Međutim, test je smatran grubim i neprimerenim i nikad nije ušao u upotrebu.

Skala 7 – Vong-Bejkerova skala bolnih izraza:

Deci predškolskog uzrasta nije lako da objasne jačinu bola kojih ih tišti. Nemaju dovoljno iskustva, a ne znaju kako da se izraze. Dok su radili sa decom u Medicinskom centru Oklahome, Dona Vong i Keri Meri Bejker napravile su šest crteža lica čiji se izrazi menjaju od "ne boli" do "užasno boli", među kojima su deca birala ono koje najbolje opisuje njihovo stanje.

Skala 8 – Bogardusova skala društvene bliskosti:

Pre gotovo jednog veka, američki sociolog Ejmori Bogardus smislio je skalu koja meri toleranciju i saosećajnost. Osobe koje su bile srećne da im se kćerka uda za stranca dobijaju najbolju ocenu, a na ovoj skali to je broj 1. Oni koji bi voleli da proteruju sve strance iz svoje zemlje dobijaju najgoru ocenu – 7.

Skala 9 – Glazgovska skala kome:

Profesori Univerziteta u Glazgovu objavili su 1974. godine sjajnu zamisao – da se odredi koliko su svesni bolesnici koji su u komi. Činioci kojima se određuje jačina kome su: pokretanje očiju, govor i reakcije na bol. Najveće mogućnosti za oporavak imaju bolesnici čije stanje ima vrednost 15. Šanse se postepeno smanjuju ako opadaju vrednosti, sve do najnižeg broja 3.

Skala 10 – Bristolska skala izmeta:

Ovu neobičnu skalu objavio je doktor Hen Kiton u "Britanskom medicinskom žurnalu" 1990. godine. Zamišljena je kao prvi nagoveštaj o zdravlju naših creva. Ako se sadržaj u crevima zadrži suviše dugo ili dolazi do pojave zatvora, to na Bristolskoj skali dobija vrednost od 1 do 2. Sve što je oko 5. podeoka smatra se dobrim. Međutim, vrednosti 6 ili 7 – obilan proliv – znače da je stanje zabrinjavajuće.

Politikin Zabavnik