Bečka opera istrazuje svoju mračnu prošlost u vrijeme nacizma i posvećuje joj izložbu "Bečka opera i Anšlus – žrtve, odgovorni i posmatrači".

Izložba, koja će biti otvorena sutra u zdanju opere u austrijskoj prestonici, trajaće do 30. juna.

Direktor opere Joan Holender želi da rasvetli istoriju čuvene Bečke opere od pripajanja Austrije nacističkoj Nemačkoj pre 70 godina, 12. marta 1938, pa do kraja Drugog svetskog rata.

Dramaturg Aleksander Lang je u napuštenoj prostoriji na sedmom spratu opere pronašao pisma uprave Bečke opere od 1938. do 1945, u kojima se primećuje revnost direkcije opere u primeni nacističkih direktiva protiv Jevreja, i to odmah po pripajanju Austrije Nemačkoj.

Tako je vratar pozdravljao publiku nacističkim pozdravom, a Jevreji koji su operi imali razna zaduženja – od umetnika do čistačica – za nekoliko nedelja su otpušteni ili su pobegli.

"Već od marta, sastavljene su crne liste, a u aprilu više nije bilo nijednog Jevrejina u operi", ispričao je istoričar Oliver Ratkolb u intervjuu listu "Salcburger nahrihten".

"Mere su preduzete i pre nego što su naređenja nacista stupila na snagu. Direktor opere Ervin Kerber izvršavao ih je poput birokrate, mehanički", dodao je Ratkolb.

Iako su u to vreme mnogi njegovi članovi podržavali nacističku partiju, orkestar je bio mesto gde je bilo protivnika otpuštanju Jevreja.

Nemački dirigent Vilhelm Furtvengler pokušao je da spreči proterivanje muzičara oženjenih Jevrejkama i nastojao da održi nivo tog orkestra koji je važio za jedan od najboljih u svetu.

Opera je nudila samo odobrena dela, a umalo je zabranjena i "Čarobna frula" Volfganga Amadeusa Mozarta. Publika se brojčano smanjivala kako je rat odmicao, a činilo ju je sve više ranjenih vojnika.

U operi je zavladao muk 12. marta 1945. usled američkog bombardovanja čija je meta bila rafinerija udaljena nekoliko kilometara.

Istoričar Ratkolb navodi da, po okočanju rata, "orkestar nije rado primao nazad izbegle muzičare".

Beta