Odluka prvog čoveka misije EU Pitera Fejta da privremeno povuče osoblje Euleksa sa severa Kosova nikako, po oceni Olivera Ivanovića, lidera Srpske liste za Kosovo i Metohiju ne predstavlja priznanje faktičkog stanja – podeljenosti pokrajine.
Piše: M. Stajić
– Ne treba imati iluzije. Euleks će sigurno probati da se vrati na sever jer politički stav Brisela u ovom trenutku isključuje podelu Kosova. Za promenu te pozicije potrebni su i vreme i mudrost. Ipak, ja se i dalje protivim podeli kao rešenju jer većina Srba živi južno od Ibra i u takvoj situaciji njihov bi položaj postao praktično neodrživ.
Uveren sam da još uvek imamo šanse da usporimo ili potpuno zaustavimo dalje priznanje nezavisnosti Kosova, s tim da moramo biti svesni da se paljenjem ambasada i Unmikovih punktova samo udaljujemo od tog cilja – kaže Ivanović za „Dnevnik"
Da li će u međuvremenu Kosovo ipak biti podeljeno?
|
Svađa u Beogradu jača Prištinu U srpskoj vladajućoj koaliciji raskol je sve veći? – Politički sukobi u Srbiji su toliko očigledni da je samo pitanje dana kada će oni dovesti do vanrednih parlamentarnih izbora ili prekompozicije vladajuće većine. No, i jedan i drugi scenario su loši, jer će takvo ljuljanje poslužiti mnogima u Evropi i svetu da jednostavno kažu: Srbija je nesređena, ona je izvor nestabilnosti i prema takvoj državi nemamo nikakve obaveze. A put od takvog stava do talasa priznanja nezavisnosti, koji može dovesti čak i do stolice za Kosovo u Ujedinjenim nacijama, veoma je mali. |
– Ovakvo stanje, u kome će sever imati poseban status, nalik Republici Srpskoj, trajaće ne mesecima, nego godinama. Zapravo, sve dok se ne uvidi potpuna nefunkcionalnost pravnog i političkog sistema koje nudi Kosovo. No, za legalizaciju tog de fakto stanja, ako Kosovo na kraju ipak ostane nezavisno, potreban će biti i adekvatan politički trenutak. Ovaj sadašnji to, bez svake sumnje, nije. I to ne samo zbog protivljenja dela međunarodne zajednice ili činjenice da je ipak potrebno neko vreme da se na tom prostoru utvrde institucije srpske države, nego i zbog ljudi u centralnom delu pokrajine, koji će morati da donesu tešku odluku šta im nakon toga valja činiti – da li da ostanu da žive na nezavisnom Kosovu ili im je bolje da se odsele.
Poruke koje su se čule sa nedavnog mitinga u Beogradu nagoveštavaju da je Srbija završila svoju evropsku priču?
– Bila bi to katastrofalna greška. Svi realni i irealni animoziteti, koji se danas u Srbiji javljaju prema Briselu i EU, moraju zbog budućnosti države i naroda biti stavljeni na stranu. Jer, Srbija koja se udaljava od Evropske unije, odlazi udesno i vraća se tvrdoj retorici devedesetih – ili, još gore, delima iz Miloševićevog vremena – izgubiće i ono malo simpatija koje danas uživa kod niza zemalja. A ne treba zaboraviti da nije svejedno da li će nezavisnost Kosova priznati 10 ili 25 članica EU, 50 ili 150 država sveta. Zapravo, Srbija će biti u stanju da započne odlučujuću političku bitku za Kosovo tek ako dobije status kandidata za članstvo u EU. Samo takva Srbija imaće dodatni, neophodni kredibilitet koji bi joj dao mogućnost da nastavi borbu za teritorijalni integritet. U suprotnom, ako se izabere put konfrontacije, koji zagovaraju radikali, socijalisti i deo vlade na čelu sa DSS-om, Kosovo će nepovratno biti izgubljeno.
Deo političkog spektra na čelu sa SRS i DSS ključ raspleta kosovske krize vidi u angažovanju Rusije?
|
Rusi ne dolaze na Kosovo U delu medija se na velika zvona najavljuje povratak ruskih vojnih snaga na Kosovo? – O tome nema govora. Da su hteli da budu ovde, ne bi otišli 2003. godine. I ne treba zaboraviti da je ruske snage povukao upravo predsednik Putin, što je za nas bilo veliko razočarenje. Nije hteo da deli odgovornost za prilike na terenu, ali zato sada može da kritikuje sa strane. Uostalom, moram podsetiti da Rusi nisu tražili da budu na severu, u Pomoravlju ili Metohiji gde bi čuvali manastire, nego su držali prištinski aerodrom i zone u kojima nema Srba. U svakom slučaju, sumnjam da su Rusi odjednom promenili svoje poglede po tom pitanju , a ne verujem ni da bi im novo angažovanje sada i bilo omogućeno. |
– Nije sporno da zvanična Moskva zastupa po ovom pitanju principijelan stav, ali ne treba smetnuti s uma da ona imaju i svoje interese. Za Rusiju je važno da se suprotstavi daljem širenju uticaja SAD u Evropi, pri čemu su im sami Amerikanci ovde dali u ruke jak argument time što su po pitanju Kosova napravili ozbiljan presedan u međunarodnom pravu. Ali, ne treba se zanositi i očekivati, kao što to radi deo štampe, da će Rusi i Ameri sad zaratiti zbog Kosova. Iako ga i jedni i drugi često pominju, pošto je to sada politički profitabilno, činjenica je da se Kosovo ne nalazi među prvih pet prioriteta ni Moskve ni Vašingtona. Ova baražna razmena retoričke vatre zapravo je samo uvod u samit na vrhu Rusije i SAD, koji bi trebalo da bude održan u aprilu, kada će se raspravljati o svim otvorenim pitanjima, a ima ih dosta.
Može li se dogoditi da neka od „službi" jedne, druge ili treće strane inscenira incident koji bi doveo do još veće zategnutosti na terenu, pa možda i novog rata?
– Ludaka uvek ima, ali u neko „kosovsko Markale", gde bi poginuo veliki broj ljudi, ipak ne verujem. No, nesporno da može biti incidenata koji bi potom izazvali lančanu reakciju. U svakom slučaju, treba imati u vidu da je vojno prisustvo Srbije na Kosovu apsolutno isključeno i da su snage Kfora i međunarodno civilno prisustvo jedino na šta Srbi, pogotovo oni koji žive u enklavama, mogu da se oslone. S njima nam zato nije ratovati, ni politički ni verbalno. Naravno, mi i dalje ne smemo da se slažemo s nezavisnošću, ali za teritorijalni integritet treba da se borimo isključivo diplomatskim i svim mogućim pravnim sredstvima. Ne smemo plašiti svet svojom sposobnošću da dodatno destabilizujemo situaciju. Ako ćemo otvoreno, mi svet i ne možemo uplašiti. Probali smo to 1999. pa nas je skupo koštalo.
0 Comments