Zajednicki izvestaj RSE-a i IWPR-a konstatuje napredak lokalnog sudstva, uprkos tome sto je njegov rad otezan  problemima.

Piše: Ekipa novinara RSE i IWPR

Haski tribunal ce za dve godine morati da bude zatvoren, pa posmatraci sa zebnjom prate rad sudova u drzavama bivse Jugoslavije u nameri da utvrde da li se oni mogu  uhvatiti u kostac sa vise hiljada ratnih zlocina iz devedesetih, koji jos uvek nisu procesuirani.

Prepreke na tom putu su velike. One podrazunevaju nespremnost sudija da svim etnickim grupama sude podjednako, teskoce u pribavljanju dokaza i veliku distancu u odnosu na vreme kada su zlocini pocinjeni.

No, vecina onih koje smo za potrebe ovog clanka intervjuisali saglasna je oko toga da ima osnova za optimizam. Lokalno sudstvo je izgleda voljno da usvoji visoke standarde uspostavljene u Hagu, premda je jasno da se radi o procesu koji ce trajati veoma dugo.

SRBIJA: SUDENJIMA ZA RATNE ZLOCINE PROTIV PORICANJA

Za poslednje cetiri godine, u Srbiji je po optuzbama za ratne zlocine pred sud izvedeno 112 osoba, a jos 57 ih je okrivljeno. Trenutno je u toku deset sudskih postupaka; nekoliko ih je okoncano, dok ih je osam jos uvek u istraznoj fazi.

Predsednik beogradskog Okruznog suda pri kojem postoji i odeljenje za ratne zlocine, Sinisa Vazic, kaze da je zadovoljan nivoom profesionalizma pokazanim na tim sudenjima.

"Mislim da smo stekli nekakvo opste iskustvo, znanje i vestine. Pre cetiri godine, Odeljenje za ratne zlocine je poslo od nule. Ali, mi smo mnogo toga naucili i danas nismo onako krhka institucija kakva  smo to bili na pocetku", kazao je on.

Jedna od novina koja je uvedena na sudenjima za ratne zlocine jesu i svedocenja posredstvom video-linka, kao i specijalne mere zastite za najvaznije ili najugrozenije svedoke.

Kancelarija srbijanskog tuzioca za ratne zlocine ima vaznu ulogu u izvodenju pocinitelja pred lice pravde. Njen portparol, Bruno Vekaric, smatra da upravo zahvaljujuci njihovom radu Srbi vise ne mogu da poricu da je bilo ratnih zlocina.

"Sudenja za ratne zlocine su u Srbiji postala deo svakodnevnog zivota. Tokom poslednjih ratova su zaista cinjena zlodela, pa to vise cak ni oni koji se ovim sudenjima najvise protive ne mogu da poricu", kaze on.

Vekaric, medutim, upozorava da se – iako je prevazilazenje tehnickih problema koji prate sudenje teklo relativno glatko – vrsenje pritiska na srpske politicare da prihvate ta sudenja ispostavilo kao znatno teze.

"Mnogi srpski politicari vrlo stidljivo govore o pitanjima ratnih zlocina", rekao je on. "Naprosto, to ne ide u prilog njihovom politickom rejtingu."

No, nisu svi saglasni sa Vekaricevom optimistickom ocenom kancelarije u kojoj radi. Advokat beogradskog Fonda za humanitarno pravo, Dragoljub Todorovic, kaze da su tuzioci nastojali da prikriju odgovornost Srbije za ratove u bivsoj Jugoslaviji time sto su politicarima i komandantima dozvoljavali da izbegnu krivicu.

Ishod je, dodaje on, to da je vecina slucajeva "isuvise usredsredena na neposredne pocinioce tih zlocina, umesto na one koji su izdavali naredenja".

BOSNA: USPESNA PRICA

Buduci da je Bosna zemlja u kojoj je tokom devedesetih pocinjeno najvise ratnih zlocina, ne iznenaduje to sto su njeni sudovi medu najuposlenijima u regionu. Trenutno je u toku vise desetina postupaka, dok ih je na hiljade u predistraznoj fazi. Prevelik broj slucajeva sa kojima Bosna mora da se izbori, kao i vremenski jaz u odnosu na period u kojem su zlocini pocinjeni, predstavljaju najvece probleme lokalnog sudstva.

"Veoma je tesko prikupiti dokaze ukoliko je od samog zlocina proteklo dvanaest ili petnaest godina", izjavio je zamenik drzavnog tuzioca Milorad Barasin.

Takode se pokazalo da je vrlo tesko pronaci svedoke, buduci da su oni tokom rata bili primorani da napuste svoje domove i da sada zive sirom Bosne, ili cak u inostranstvu.

"Zbog toga su istrage u tim slucajevima veoma slozene i dugotrajne. Bosanska javnost cesto ima vrlo malo razumevanja za probleme sa kojima se suocavamo", kazao je on.

Svetionik bosanskog sudstva jeste drzavni sud sa svojim Vijecem za ratne zlocine, koje je uspesno procesuiralo vise desetina slucajeva.

Predstavnica za stampu haskog tuzilastva, Olga Kavran, kaze da je njena kancelarija "veoma zadovoljna saradnjom koja je uspostavljena sa bosanskim drzavnim sudom".

Prema njenom objasnjenju, vecina slucajeva koje je Haski tribunal prepustio lokalnim sudovima zapravo je prosledena u Bosnu, pri cemu su ta sudenja uglavnom okoncana, i to tako sto su izrecene duge zatvorske kazne.

"Ne zelimo da komentarisemo presude u tim slucajevima, ali – da, prilicno smo zadovoljni saradnjom sa kancelarijom tuzilastva", rekla je ona.

Ovaj sud hvale i predstavnici srpske zajednice u Bosni. Predsednik Izvrsnog odbora advokatske komore Republike Srpske, Zlatko Knezevic – koji i sam cesto brani lica koja su optuzena za ratne zlocine – izjavio je da je Vijece za ratne zlocine svim okrivljenicima u stanju da obezbedi pravicna sudenja.

Posebno je zadovoljstvo izrazio zbog spremnosti suda da zastiti i podrzi ugrozene svedoke, iako jos uvek gaji i izvestan broj nedoumica.

"Kada preuzimamo neki slucaj kojeg nam je Hag prepustio, ne mozemo a da se ne upitamo da li je bosanski sud u stanju da obezbedi odbranu jednaku onoj koju bi obezbedio Tribunal. Taj problem tek treba resiti. Ali, bosanski sud za ratne zlocine u ovom trenutku jeste najbolje opremljen u regionu, kako tehnicki, tako i personalno", zakljucio je on.

Cini se da su i zrtve zlocina zadovoljne bosanskim sudovima, a pogotovo njihovom kaznenom politikom. Munira Subasic iz "Majki Srebrenice" – organizacije za pomoc onima koji su u srebrenickom genocidu izgubili svoje najmilije – kaze da su presude u nekim slucajevima "pravednije od onih koje je izrekao Haski tribunal".

HRVATSKA: NEJEDNAK TRETMAN SRPSKIH I HRVATSKIH OKRIVLJENIKA

Hrvatskim je sudovima Haski tribunal za sada prepustio samo jedan predmet – sudenje hrvatskim generalima Mirku Norcu i Rahimu Ademiju, koji su optuzeni za ratne zlocine pocinjene nad srpskim civilima u Medackom dzepu 1993. godine. Lokalni su sudovi po okoncanju rata (1991-95.) procesuirali vise stotina vlastitih slucajeva, ali posmatraci tvrde da srpski i hrvatski okrivljenici u tim postupcima nisu bili jednako tretirani.

"Prisustvovao sam na dva ili tri sudenja Srbima u Vukovaru. Jedan okrivljenik bio je policajac koji je za vreme rata radio kao strazar u nekom zatvoru. Na sudu je dokazano da je u dva ili tri navrata nekoga osamario, ili povukao za uho, a osuden je na 11 godina zatvora", rekao je zagrebacki advokat Anto Nobilo.

S druge strane, on se prisetio i slucajeva u kojima su optuzenici bili Hrvati, koji su osudeni na svega devet ili deset godina "za prave ratne zlocine, zlocine koji podrazumevaju ubijanje i mucenje".

Sa ovakvom ocenom saglasan je i njegov kolega, advokat Cedo Prodanovic. "Sudenja Srbima su veoma kratka, sudije tu ne insistiraju na vecem broju dokaza, dok su kazne daleko drasticnije u poredenju sa onima koje se izricu Hrvatima", rekao je on. "Do sada je odrzano svega nekoliko sudenja Hrvatima."

U Hrvatskoj preovladava osecanje da su Hrvati bili zrtve rata, a da su zlocine cinili Srbi. Medutim, sudenje Ademiju i Norcu – koje je pre nekoliko meseci pocelo u Zagrebu – moglo bi da izmeni tu sliku.

Svedoci su opisali brutalna ubistva i mucenja koja su nad srpskim civilima navodno pocinili pripadnici hrvatske vojske.

Prodanovic, koji u tom procesu brani Ademija, kaze da je sudski postupak do sada bio korektan, te da je hrvatsko sudstvo u ovom slucaju pokazalo kako je napokon u stanju da obezbedi pravicna sudenja.

"Taj postupak se vodi na potpuno pravican nacin. Rekao bih cak da standardi prevazilaze one iz Haskog tribunala", kazao je on.

Prodanovic je bio zadovoljan i cinjenicom da je sud odobrio mere zastite za znacajan broj svedoka. "Nije primeceno da su ostali svedoci bili izlozeni bilo kojoj vrsti pritiska kako bi izmenili sadrzaj svojih svedocenja", rekao je on.

No, jedno drugo sudenje, koje se takode odrzava u Zagrebu, nije ni izbliza toliko hvaljeno. Bivsi general i sadasnji saborski zastupnik, Branimir Glavas, tereti se za zlocine nad spskim civilima pocinjene u Osijeku 1991. Mnogi posmatraci veruju da je Glavas u istraznoj fazi postupka uzivao privilegovan tretman, i to uglavnom zbog toga sto je jos uvek politicki uticajan. Nekoliko puta je strajkovao gladu, a naposletku je i pusten na slobodu, sto je u Hrvatskoj izazvalo zgrazanje nezavisnih posmatraca.

"U proceduralnom smislu, slucaj protiv Glavasa ni na koji nacin nije problematican", tvrdi Ivo Banac, predsednik Hrvatskog Helsinskog odbora (HHO) za zastitu ljudskih prava.

"Ali, u ovom trenutku okrivljeni uziva uistinu poseban tretman. Odjednom se brani sa slobode, dok su oni koji taj status zasluzuju daleko vise od njega jos uvek u hrvatskim zatvorima."

---

Ekipa novinara RSE i IWPR iz Beograda, Zagreba, Sarajeva i Haga