Bojim se da ce nam se desiti da cemo beznadezno biti uznemireni kada zaista spoznamo sta smo stvorili oko nas i kakve smo lepote odrekli zarad kratkotrajnog privida uzleta
Piše: Biljana Gligorić
Ako podjem od jedne misli koja me, jos od studija arhitekture, stalno podseca na bolje razumevanje nastajanja prostora oko nas i koja glasi da je "arhitektura odraz drustva u kojem nastaje", dolazim do naslova ovog bloga. Jer, polazeci od ove, po mom misljenju tacne, pretpostavke mozemo mnogo bolje razumeti sta je to sto se desava u prelepom prostoru Crne Gore.
Kakvo smo mi drustvo kad nam je odraza ovakav? Kakav je nas sistem vrednosti? Cemu stremimo? Sta cuvamo, cega se odricemo? Da li smo mi, uopste svesni puta kojim idemo i odraza koji nepovratno postaje ocvrsla struktura koju ce biti nemoguce doradjivati i ulepsavati?
Bojim se da ce nam se desiti da cemo beznadezno biti uznemireni kada zaista spoznamo sta smo stvorili oko nas i kakve smo lepote odrekli zarad kratkotrajnog privida uzleta. Kao bumernag, vratice nam se zelja za zauzaimanjem i trosenjem prostora kada budemo shvatili da ga vise nemamo (sto je u slucaju Crne Gore realna opasnost) i da ono sto smo vec dotakli svojim intevencijama ne vredi mnogo. Jos gori scenario je da uopste necemo ni biti svesni sta nam se dogodilo. Navicicemo se na nesto sto se ne moze nazvati arhitekturom, sto ce nas fizicki ugrozavati.
Vec sada je uznemiravajuce kretati se nekim koridorima na primorju. Agresija haosa, euforije, nastajanja i nestajanja koje je svima izmaklo kontroli, preti da kao neizleciva bolest razori sve vitalne pravce.
Prostor se osvaja a ne planira. Objekti "nicu" a ne projektuju se. Ljudi tumaraju a ne zive i ne borave u prostoru. Priroda je samo poligon i parcela za gradnju a ne osnova naseg opstanka, duhovnog, emotivnog i fizickog.
Da se vratim na pocetak. Arhitekura je odraz naseg drustva, i svi moramo dobro da se zagledamo u ono sto vidimo oko nas da bismo bolje shvatili u sta smo se mi kao drustvo pretvorili. Nisam sigurna da je ta slika nesto sto smo zeleli da stvorimo. A bojim se da sve manje vremena (i prostora) imamo da bismo je popravili.
Ta slika nije samo ono sto nas okruzuje. Svaki prostor, prirodan ili stvoren, u kojem boravimo, uvlaci se u nas i utice na prostor u nama. Sklad oko nas, podstice sklad u nama. I obrnuto. Isto vazi i za nesklad. Moramo naci nacin da se vratimo harmoniji, i u nama i oko nas. Zar je ista drugo vredno naseg truda?
0 Comments