U odnosu Srbije prema Crnoj Gori evidentno je ispoljavanje ljutnje i frustracije što se Crna Gora odvojila, a ta frustracija traje i prerasta u potcenjivanje Crne Gore, kaže Dušan Lazić iz Foruma za etničke odnose

Piše: Katarina Preradović

Odnosi Srbije i Crne Gore, skoro dve godine od odvajanja „bratske" države, sve su gori. Umesto regulisanog pitanja dvojnog državljanstva, ekonomske i političke saradnje, međusobne odnose karakteriše niz uvreda, omalovažavanja i nedostatak diplomatske komunikacije.

Poslednje pogoršanje odnosa zabeleženo je prethodnog vikenda kada se digla prava bura oko izjave Mila Đukanovića, predsednika DPS Crne Gore date sarajevskoj televiziji „Hajat". Naime, agencije su prenele da je Đukanović rekao da će „u konačnici Crna Gora, kao i sve zemlje regiona, priznati nezavisno Kosovo". Usledila je oštra reakcija iz DSS, čiji je portparol Andreja Mladenović najavio da će Srbija adekvatno odgovoriti Crnoj Gori na „njeno priznanje lažne države koju albanski separatisti spremaju da proglase jednostrano". Kakav odgovor sprema Srbija, Mladenović nije objasnio, ali je preteći prizvuk bio jasan. Iako je Đukanović kasnije demantovao takvu izjavu, tvrdeći da je rekao da će Crna Gora „slediti politiku EU, ali da svakako neće žuriti sa priznavanjem nezavisnosti", posledice po odnose dve zemlje već su nastupile.

Nerešena pitanja Jedno od ključnih nerešenih pitanja je pitanje dvojnog državljanstva, koje će, prema najavama crnogorskih zvaničnika, biti rešeno u narednim mesecima. Među spornim pitanjima ostaje odnos dveju crkava, imovina SPC, imovina porodice Karađorđević… Mali pomak u odnosima označilo je potpisivanje Sporazuma o socijalnom osiguranju između Srbije i Crne Gore, koji je stupilo na snagu 1. januara, a koji su potpisali ministar rada i socijalne politike Srbije Rasim Ljajić i ambasador Crne Gore u Beogradu Anka Vojvodić. Ovaj sporazum obuhvata sve oblasti socijalnog osiguranja – penzijsko i invalidsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, kao i dečji dodatak. On će omogućiti da 1.540 crnogorskih korisnika penzije dobija ta primanja u Srbiji i da 3.543 korisnika srpskih penzionera ostvaruje to pravo u Crnoj Gori.

Samo nešto ranije, kvarenju odnosa doprinelo je i božićno obraćanje mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, koji je zapretio bacanjem prokletstva na crnogorske zvaničnike koji priznaju nezavisnost Kosova.

– Ovakve izjave su neodgovorne i emituju mržnju i atmosferu neprijateljstva. Time se opet zbog crkvenih sukoba zatežu državni odnosi – kaže za „Blic nedelje" Dušan Lazić iz Foruma za etničke odnose. On podseća da smo nedavno kvarili odnose zbog vladike Filareta i napominje da SPC treba da se vrati verskim pitanjima, a ne da se meša u svetovnu politiku.

– Taj igrokaz ministra Velimira Ilića i vladike Filareta, pa onda otkazivanje Ilićeve zvanične posete Crnoj Gori zbog toga nije dostojno ozbiljne politike. To je zloupotreba državne funkcije i institucija zarad ličnih i partijskih interesa – kaže Lazić.

On upozorava da odsustvo zvanične diplomatije jako šteti obema stranama.

– Umesto slanja političkih poruka diplomatskim kanalima, Srbija ih šalje putem javnosti, što je nedopustivo. Ambasador Lutovac je još davno trebalo da bude poslat, ali tehnički razlozi i slično ne mogu biti opravdanje. To je moglo da se tumači kao nedostatak dobre volje Srbije i dalje „zatezanje stvari" – kaže Lazić.

Prema njegovim rečima, u odnosu Srbije prema Crnoj Gori evidentno je ispoljavanje ljutnje i frustracije što se Crna Gora odvojila, a ta frustracija traje i

Lutovac uskoro u Podgorici Zoran Lutovac, prvi srpski ambasador u Podgorici posle osamostaljenja Crne Gore, uskoro bi trebalo i zvanično da stupi na dužnost, kažu u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. U prvo vreme, dok se ne izgradi nova zgrada, ambasada će iznajmljivati prostor u jednom od podgoričkih hotela. Vlada Srbije je nedavno i zvanično donela odluku o otvaranju ambasade Srbije u Crnoj Gori, kako je objavljeno u najnovijem broju „Službenog glasnika".

prerasta u potcenjivanje Crne Gore.

– Tako smo imali izjavu Aleksandra Simića, savetnika premijera Koštunice, da je Crna Gora kvazidržava, pa se onda otišlo i korak dalje tvrdnjom da Crna Gora nije na odgovarajućem civilizacijskom nivou. To ne može da stvori dobru klimu. Kad ubacimo i verska pitanja u to zamešateljstvo, onda dobijemo sve gore odnose – objašnjava Lazić.

Da su trenutni odnosi jako loši, smatra i Nebojša Medojević, lider crnogorskog Pokreta za promjene.

– Tačnije, ti odnosi gotovo i ne postoje, a sve je posledica crnogorskog referenduma iz 2006. Odgovornost za to snose političke elite i u Crnoj Gori i u Srbiji, koje nisu uspele da pronađu način da te odnose regulišu na savremen način – tvrdi Medojević. On smatra da su rukovodstva obe države „zabila glavu u pesak i ignorišu probleme", iako su zajednički interesi toliki da Srbija i Crna Gora treba da imaju više od dobrosusedskih odnosa.

– Zalažem se za to da Srbija i Crna Gora imaju savezničke odnose. To znači dogovor oko fundamentalnih vrednosti, a to su put ka EU, formiranje pravne i građanske države i onda zajednički rad da se ti ciljevi ostvare. Popravljanje odnosa sa Srbijom prioritet je politike Pokreta za promjene – objašnjava Medojević.

Medojević, lider Pokreta za promjene, smatra da stav Crne Gore mora biti da se poštuje Rezolucija 1244, da se jednostrana rešenja ocene kao loša i da se insistira na dogovoru.

– Time bi se dala podrška većini stavova Srbije. Ipak, jasno je da će odluku doneti velike sile i, ukoliko ta odluka bude jednostrano proglašenje nezavisnosti, Crna Gora ne sme da se raduje takvoj odluci, već da to prihvati kao neželjenu realnost. Odnos Crne Gore prema Kosovu ne sme da ostane u ružnom sećanju srpskog naroda – kaže on.

I Medojević i Lazić smatraju da je nužno što pre popraviti odnose dveju zemalja. Medojević smatra da je to , uz promenu političke klime u Crnoj Gori, moguće vrlo brzo, dok Lazić ističe da Srbija mora da se reši te „uzdržanosti i nevoljnosti u politici prema Crnoj Gori".

– Mi smo upućeni jedni na druge i krajnje je vreme da savladamo azbuku u međunarodnim odnosima, a to je da tražimo zajedničke interese s drugima, pa i sa Crnom Gorom, a ne da stalno insistiramo na razlikama. To što smo se naljutili na Crnu Goru što se odvojila od nas, ne znači da sad više ne treba da sarađujemo. Naprotiv, mnogo toga nas veže, od bliskosti naroda, zajedničkog puta ka EU, do brojnih ekonomskih interesa. Srbija mora da prevaziđe te frustracije i da konačno pruži ruku Crnoj Gori – kaže Lazić.

I Beograd i Podgorica trenutno imaju mnogo bolje odnose sa, na primer, Hrvatskom, s kojom su do pre neki dan bili u ratnom sukobu. Treba li reći da premijer Srbije nije još bio u Podgorici niti crnogorski u Beogradu, niti da pozivi za posete uopšte postoje.

Blic