Srbija bi u budućnosti mogla da postane veliko energetsko čvorište jugoistočne Evrope
Piše: Agneza Trpkovski
Zbog sve veće evropske gladi za prirodnim gasom ekonomsku i političku scenu Starog kontinenta, sve više talasaju gasovodi "Južni" i "Severni" uz "Plavi", kao i "Nabuko".
Prirodni gas je po mnogima energent budućnosti pošto je nafte sve manje a cene joj dostižu astronomske visine.
Dodatnu zainteresovanost za gas je podstaklo jučerašnje svečano potpisivanje ugovora vrednog 1,4 milijardu evra između Rusije i Bugarske o izgradnji gasovoda "Južni tok", kapaciteta od 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Gasovod "Južni tok" je zajednički projekat ruskog giganta "Gasproma" (Gazprom) i italijanske energetske kompanije ENI, kojim će se prirodni gas transportovati iz Rusije, a moguće i iz Centralne Azije, u Evropu do Italije, a preko Crnog mora i Balkana.
Podvodni deo gasovoda u dužini od 900 kilometara će povezivati rusku obalu Crnog mora i bugarski grad Burgas, a površinski deo će se sastojati od dva kraka.
Jedan krak će, kako je najavljeno, ići kroz Bugarsku i Grčku, preko Jadranskog mora do italijanskog grada Brindizija, a drugi će se protezati u pravcu sever-zapad.
U slučaju drugog kraka su moguće dve rute: kroz Bugarsku, Srbiju, Mađarsku i Austriju, ili kroz Bugarsku, Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju i Austriju, kako su prenele svetske novinske agencije.
Ruski predsednik Vladimir Putin, koji je zajedno sa predsednikom Bugarske Georgijem Prvanovom prisustovao potpisivanju ugovora, je na konferenciji za štampu u Sofiji istakao da su Rusija i "Gasprom" sposobni da u potpunosti pokriju rastuću evropsku tražnju prirodnog gasa.
"Plavi energent" potrošačima u Evropi stiže velikim delom iz ruskih izvora, tačnije od nepunih 500 milijardi kubnih metara, koliko se na kontinentu troši, gotovo 40 procenata isporučuje upravo "Gasprom".
Procene analitičara su da će do 2020. do 2030. godine Evropa trošiti godišnje 650 do 700 milijardi kubnih metara (m3) gasa!
"Južni tok" predstavlja značajnu konkurenciju i kontraudar planiranoj izgradnji gasovoda "Nabuko" kojim zapadna Evropa pokušava da izbegne zavisnost od ruskog gasa
Stručnjaci, međutim, ističu da ta dva projekta jedan drugog ne isključuju i da su Evropi, zbog sve većih energetskih potreba, neophodna oba.
Sporazum o izgradnji "Nabuka", kao alternativnog izvora snabdevanja i pandana ruskom gasu, dužine 3.300 kilometara, koji bi trebalo da bude završen do 2020, potpisan je juna 2006. u Beču, pošto je Austrija na čelu zapadnoevropskih zemalja koje se zalažu za smanjenje energetske zavisnosti od Rusije.
"Nabuko", o čijoj izgradnji još nije postignuta saglasnost, trebalo bi da se snabdeva iz neruskih izvora u Kaspijskom regionu i iz Irana, Iraka i Azerbejdžana
Zbog "rovite" situacije u delu Bliskog istoka, mnogi sumnjaju da će projekat "Nabuko" ikada biti realizovan.
Reč je o gasovodu u čiju bi izgradnju trebalo da bude uloženo oko 4,6 milijardi evra, koji bi išao iz Turske, preko Bugarske, Rumunije i Mađarske do Austrije i snabdevao Evropsku Uniju sa 31 miliona m3 gasa godišnje.
"Južni tok", prema najnovijom analizi "Internešenel herald tribjuna", kao i verovatna izgradnja njegovog kraka kroz Srbiju, uz podizanje velikog skladišta za to gorivo u okolini Banatskog Dvora, označili bi praktično priključenje zapadnog Balkana u ruski energetski sektor.
To bi, prema analitičarima, otvorilo put Moskvi da zaključi dugoročne ugovore o isporuci nafte i gasa sa nizom zemalja u regionu
Srbija bi, prema tim analitičarima, u budućnosti mogla da postane veliko energetsko čvorište jugoistočne Evrope, jer će, kako je već ranije planirano, preko njene teritorije prolaziti mreža međunarodnih naftovoda, gasovoda i dalekovoda za prenos električne energije.
"Gasprom" bi, osim toga, zahvaljujući realizaciji projekata u Srbiji, mogao poprilično da obesmisli nameru EU da izgradi međunarodni gasovod "Nabuko".
Prihvatanje projekta "Nabuko" je proteklih nekoliko godina više puta odlagano, zbog neslaganja članica konzorcijuma, u kome su, osim Bugarske, još i Mađarska, Austrija i Turska, oko rute na kojoj bi se gradio gasovod.
Neslaganja oko realizacije "Nabuka" delom su i posledica spora članica konzorcijuma oko cene gradnje tog projekta, a još veći problem je oštro protivljenje Sjedinjenih Američkih Država da Iran bude glavni isporučilac gasa za gasovod.
Kao još jedna alternativa ruskom gasu planirana je i izgradnja tursko-grčkog gasovoda preko Egejskog mora, dužine 285 kilometara, kojim bi gas bio transportovan iz centralne Azije do severoistoka Grčke, a potom do zapadne Evrope.
Kada bude dovršen, "Tursko-grčki interkonektor", prečnika 91 centimetar, vredan 250 miliona evra, povezivao bi turski grad Karadžabej i Komotini na severu Grčke.
Gasovod bi, smatraju mnogi, učvrstio poziciju Turske kao energetskog "čvora" i ojačao strateški značaj te zemlje među članicama EU, kojoj želi da se priključi.
Turska, inače, već uvozi ruski gas preko podvodnog gasovoda "Plavi tok" iz Irana, a uskoro će ga uvoziti i iz Azerbejdžana preko "Južnokavkaskog" gasovoda.
Turski planovi za reizvoz gasa uključuju i eventualni "Nabuko".
Uz projekat gasovoda "Severni tok", koji se gradi od Rusije do Nemačke, kapaciteta 70 milijardi kubika godišnje, "intrerkonektori" na jugu ni trebalo da rasterete pritisak na gasovod od Rusije preko Ukrajine do Evrope
Pouzdanost tog naftovoda je prethodnih godina bila više puta narušena posle obustave isporuka gasa Ukrajini zbog spora oko cena.
Gasni gigant "Gazprom" za 18 godina postojanja postao je najveća kompanija za proizvodnju i promet gasa u svetu i simbol sa kojim se u svetu najčešće identifikuje nova moć Rusije, stečena posle raspada nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.
U akcionarskom društvu "Gasprom", koje se bavi geološkim istraživanjima, eksploatacijom, transportom, skladištenjem, preradom i prometom gasa i drugih ugljevodonika, ruska država ima kontrolni paket od 50,002 odsto akcija.
"Gazpromu" pripadaju najbogatije u svetu zalihe prirodnog gasa – njegov udeo u svetskim dokazanim rezervama je oko 17 odsto, dok u Rusiji poseduje više od 60 odsto.
Do sada istražene zalihe "Gazproma" procenjene su na približno 29,1 trilion m3, a ukupna tekuća vrednost zaliha ugljovodonika procenjena je na 182,5 milijardi dolara.
0 Comments