Srbija je sekularna država. Znači, crkva je odvojena od izvršne vlasti. Znači, sveštenstvo se stara isključivo o duhovnom uzrastanju svoje pastve. Znači, daleko su iznad "đavolje" rabote kakva je politika.

Piše: Mihailo Medenica

Znači, verovatno umišljam da je u toku predizborne kampanje jedan od angažovanijih bio vladika mileševski Filaret, koji se jasno deklarisao kao zagovornik stanovite političke opcije?!

U suprotnom, umnogome bi mi bilo obesmišljeno poimanje vere kao zbega od obezbožene svakodnevice. Jer, kada zatvorim oči i pomolim se, nijednog od predsedničkih takmaca ne vidim kao nosioca božje promisli. Kada ih otvorim, ne vidim vladiku kao nosioca stranačke misli, ali…

Ne, nije mi dovoljan ni argument da su kandidati, od kojih je bar jedan ateista, došli njemu na noge, tražeći podršku. Uostalom, najmanje je važno o kojem kandidatu (kandidatima) je reč ili iza koje političke ideje je svojim blagoslovom stao vladika, već zašto to čini?! Koliko god nas stranačka trvenja delila, vera nas je sabirala. Šta činiti kada i ona počne da nas deli?! Tačnije, kada neko sebi da pravo da to čini, makar se i vladikom zvao.

Jesu li sada svi oni iz Mileševske eparhije koji misle drugačije od njega – bogohulni? S kojim pravom je stao pred svoje "stado" i politički se izjasnio?! Nije li se svojim pozivom odrekao i uzdigao iznad ovozemaljskih gluposti i jada, kakva je politika?!

Isti onaj vladika, uz kojeg je sav narod bio dok je lani štrajkovao glađu pred srpsko-crnogorskom međom, sada je sam povukao među koja mu ne priliči i koja nam nikakva dobra doneti neće.

Naravno, nije jedan vladika sva vera, niti je sve sveštenstvo isto, niti će se narod obezbožiti zbog njegove izborne volje. I verujte mi, dobro sam se razmislio da li da uopšte pišem sve ovo, zbog velike ljubavi i poštovanja koju osećam prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali morao sam.

Ako narod ne bira i ne smenjuje vladike, nemojmo ni da vladike "biraju" i "smenjuju" narod… Hoće li se danas-sutra i političari osokoliti da pruže svoju podršku pretendentima na mesto patrijarha?! Nastavi li se ovako imaće, vala, legitimno pravo i na to.

Sve u svemu, to što izbori padaju u nedelju ne znači da su sakralni, niti da crkveni velikodostojnici imaju ikakvo pravo da se petljaju u njih. Ni od Boga, ni od ljudi to im nije dato.

Rečju, nema sreće tamo gde popovi vode politiku, a političari popuju!

I šta da činim ako nekada na ispovest kleknem pred preosvećenog vladiku? Jesam li posle svega dužan da kao greh ispovedim to što nisam podržao one koje on jeste? Ili da prećutim, ako je to manji greh?! Pokajanje mi očigledno ne gine…

Al’, opet, zakleo bih se da je Srbija sekularna država. Znači, crkva je mimo izvršne vlasti. Znači, sveštenstvo se isključivo stara o duhovnom uzrastanju svoje pastve. Znači…

Ili više baš ništa ne znači?

Politika