Jurišom žena na Svetu goru, svetilište na sjeveru Grčke, nakratko je srušena hiljadugodišnja zabrana svemu što je ženskog roda da nogom stupi na teritoriju tzv. monaške republike.

Pet stotina demonstranata, medju njima i veći broj žena, prodrli su na manastirsku teritoriju u znak protesta zbog navodnog prisvajanja javnih površina.

Sve se desilo brzo i neočekivano, ali ne iz prvog pokušaja. Razjareni demonstranti su u ponedeljak ujutru, 7. januara, nasilno prodrli nekoliko metara na manastirsku teritoriju smatrajući da imaju pravo na ovakvo ponašanje jer se monasi, po njihovim rečima, ne drže pravila i stavljaju se iznad zakona. Stanovnici nekoliko okolnih sela su, naime, već odavno nezadovoljni jer smatraju da su manastiri na Svetoj gori lokalnom stanovništvu nezakonito oduzeli oko 8.300 hektara šume i zemljišta.

Da izazov bude veći, u gomili demonstranata koji su prodrli na "svetu zemlju" bilo je i desetak žena. Iako je policija odmah intervenisala, iako nije bilo nasilja, iako su nezadovoljne ljude uz mnogo galame uspeli da primoraju da se povuku, ostaje činjenica koju su monasi najteže primili: na teritoriju Svete gore kročile su žene, čime je prekršena hiljadugodišnja zabrana. Naime, prema crkvenom propisu iz 1045. godine, svim ženama, svemu što je ženskog roda, čak i životinjama, zabranjen je pristup na teritoriju "manastirske republike".

Srpska carska lavra Hilandar nije bio na meti protesta nezadovoljnih grčkih meštana koji su prodrli na teritoriju monaške republike. Grčka štampa ističe da su se demonstranti bunili protiv manastira Kutlumuš, Vatoped, Ksenofont i Dionizijat, koji su su im, kako kažu, nezakonito prisvojili zemlju. Inače, po grčkom ustavu broj pravoslavnih manastira na Atosu ograničen je na 20 u kojima danas živi oko 1.500 monaha.

Pristup ženama na Svetu goru zvanično je zabranio vizantijski car Konstantin Monomah 1046. godine. U hrisovulji (carskoj povelji) koja se do danas poštuje na Svetu goru je zabranjen pristup "…bilo kojoj ženi ili ženki životinjske vrste, dečacima i evnusima, bilo kome ko je golobrad…" To je učinjeno i iz praktičnih razloga kako bi se monasima koji su svoj život posvetili Bogu obezbedio neophodan molitveni mir sa što manje iskušenja.

Ipak, ovo strogo pravilo kroz istoriju je više puta kršeno, najčešće u vreme velikih epidemija, ali i tokom grčkog ustanka kada su se mnogobrojne žene i deca krili po svetogorskim gudurama.

Po pravoslavnom predanju Presveta Bogorodica je zbog bure umesto na Kipar ladjom pristala na istočnu obalu Svete gore gde se danas nalazi manastir Iviron. Ona je svojim boravkom blagoslovila ovo mesto i poručila: "Blagodat Božija neka bude na mestu ovom i na onima koji ovde borave s verom i pobožnošću čuvajući zapovesti Sina i Boga mojega…"

Od tada se Sveta gora naziva još i "Bogorodičin vrt ili perivoj" i na ovom poluostrvu su počeli da se podvizavaju monasi i da se otvaraju manastiri. Zvanično prvi muški manastir, Veliku lavru, na Atosu osnovao je sveti Atanasije Atonski 963. godine.

Inače, Sveta gora nije jedina pravoslavna svetinja na koju žene nemaju pristup. U pravoslavni manastir Svetog Save Osvećenog, nedaleko od Jerusalima, u kojem je Sveti Sava srpski dobio na dar velike svetinje patericu i dve ikone "Trojeručicu" i "Mlekopitateljnicu", žene i dan-danas ne mogu da udju.

Istorija Svete gore, ipak, beleži posete žena. Zna se da je u zimu 1347-1348. godine zbog kuge u Hilandaru boravila Jelena, žena cara Dušana. Jedina žena koja je dobila dozvolu da stupi na Atos bila je Mara Branković, ćerka srpskog despota Djurdja Brankovića, žena sultana Murata. Zbog dobročinstva prema Crkvi njoj je bilo omogućeno da obidje manastire Svetog Pavla, Zograf i Hilandar.

U hronikama hilandarskog igumana Danila Drugog, koji je branio manastir od opsade odmetnutih katalonskih plaćenika od 1307. do 1310. godine, piše "da je glad na Svetoj gori bila tolika da su deca umirala majkama na grudima".

Takodje, u vreme gradjanskog rata u Grčkoj u sastavu partizanskih jedinica koje su ušle na Svetu goru bilo je žena. Za otvaranje Svete gore ženama svojevremeno se zalagala i grčka ministarka kulture Melina Merkuri, ali njen predlog nije prošao u parlamentu.

Politika