Radosno srce je zdravije srce, zaključak je ispitivanja koje je sprovedeno nad 3.000 odraslih osoba u Britaniji.

Prema tom istraživanju, koje je predvodio dr Endru Steptou sa londonskog Univerzitetskog koledža, osobe boljeg raspoloženja imale su manji nivo hormona "kortisol", koji se naziva i "hormonom stresa", koji može izazvati povećan krvni pritisak, gojaznost i pad imunog sistema.

Rezultati studije, objavljeni u Američkom časopisu za epidemiologiju, takođe pokazuju da žene koje pokazuju više pozitivnih emocija imaju manji nivo dva protenina u krvi – "C-reaktivnog proteina" i "interleukina 6" – koji signaliziraju na opštu upalu organizma, a čije hronično prisustvo vremenom dovodi do srčanih smetnji, pa čak i do raka.

Zbog svega toga istraživači smatraju da vesele osobe imaju veći zdravstveni potencijal od onih koji su pod stalnim stresom ili su u stalnom neprijateljskom ili pesimističkom raspoloženju, ali se uzroci toga i dalje ispituju.

Jedna od mogućnosti je da veseli ljudi vode mnogo zdraviji život, ali je studija pokazala da to nije baš uvek slučaj. "Zbog toga tražimo veću biološku povezanost između vesele prirode i zdravlja", rekao je Rojteru Steptou.

Tokom istraživanja, dr Steptou i njegove kolege su od 2.873 ispitanika šest puta dnevno uzimali uzorke pljuvačke, zajedno sa izjavom o tome kako se osećaju u tom trenutku – srećno, uzbuđeno ili zadovoljno.

Sledećeg dana učesnicima u anketi meren je nivo "C-reaktivnog proteina" i "interleukina 6". Rezaultati su pokazali da su i muškarci, i žene koji su rekli da su radosni imali manji nivo kortizola tokom celog dana, čak i kada su bili prisutni određeni izazivači njegovog porasta, kao što su uzrast, kilaža ili pušenje. Kod žena, ali ne i kod muškaraca, pozitivne emocije su dovodile do smanjenja "C-reaktivnog proteina" i "Interleukina 6". Uzroci različitosti zbog pola, međutim, nisu utvrđeni.

Steptou je objasnio da je veza između radosti i kortizola bila poznata iz nekih ranijih manjih studija, ali da je veza sa "C-reaktivnim proteinom" i "Interleukinom 6" tek sada dokazana. Sada kada se zna da je srećniji čovek – zdraviji čovek, ostaje pitanje kako da budemo srećni, a time i zdraviji. Steptou, međutim, nema pravi odgovor na to pitanje i tvrdi da su sreća i radost produkt spleta okolnosti i prilika u kojima ljudi žive.

"Mi možemo samo da pomognemo ljudima da prepoznaju ono što im popravlja raspoloženje i što ih čini zadovoljnim i da im preporučimo da provode mnogo više vremena u tome", rekao je on.

Blic