Godina na izmaku je najtoplija u istoriji naše planete, mada se to, na prvi pogled, ne bi moglo tako lako zaključiti u ovom mjesecu, kada mraz i snijeg obavijaju i Evropu i Sjevernu Ameriku.

Na početku godine, bila je prava vrućina pa su stručnjaci konstatovali da je to bio najtopliji januar u istoriji Zemlje, s temperaturom u proseku za 0,85 stepeni Celzijusa iznad normalne za to doba godine.

Ovo je prvi put od 1880. godine, kada su počeli da se beleže rekordi, da je prosečna planetarna temperatura bila toliko iznad normale za svaki mesec pa su meteorolozi ocenili da je 2007. bila dosad najtoplija godina na severnoj hemisferi.

Prema analizi meteoroloških podataka u SAD, koju je napravila agencija Asošijeted Pres, američke meteorološke stanice su ove godine zabeležile 263 rekorda visokih temperatura. Tako je Velika Britanija imala najtopliji april za poslednjih 348 godina, premašivši za 0,61 stepen Celzijusa rekord postignut 1865. godine.

Medjutim, nisu samo temperature bile neobične ove godine. Bilo je i drugih retkih meteoroloških pojava. Tornado je u avgustu pogodio Njujork, a u junu je ciklon harao Bliskim Istokom. Najveća američka jezera su presušila pa je Atlanta morala da brine o zalihama vode za piće, u Južnoj Africi je pao prvi veliki sneg za poslednjih 25 godina, a na francuskom ostrvu Reunion u Pacifiku, 600 kilometara istočno od Afrike, za samo tri dana je palo 393,7 cm kiše po kvadratnom metru, što je svetski rekord.

Naučnici smatraju da se individualni vremenski rekordi ne mogu pripisati globalnom zagrevanju, a najpoznatiji evropski ekspert za klimatske promene, Fil Džouns, direktor centra za klimatska istraživanja na Univerzitetu Ist Anglija u Velikoj Britaniji procenjuje da se uticaj čoveka na klimatske promene najbolje vidi u načinu na koji do njih dolazi i na kojim lokacijama.

Naučnici procenjuju da je najgora i najzabrinjavajuća stvar u 2007. godini dramatično zagrevanje Arktika, svetskog "frižidera", što je dovelo do za sada nevidjenih količina otopljenog snega.

Izgleda da je 2007. upravo godina u kojoj su klimatske promene potresale termometre, a oni koji su upozoravali da to počinje da se dešava su iznenada postali priznati i hvaljeni. Tako je bivši američki podpredsednik Al Gor dobio Oskara za svoj dokumentarni film "Neprijatna istina", a Nobelovu nagradu za mir je podelio sa Medjuvladinim panelom o klimatskim promenama – medjunarodna organizacija koja okuplja više hiljada naučnika.

Proteklog leta, talas visokih temperatura je pogodio celu Evropu i odneo više desetina života. Što se kiše, pak, tiče – nje je bilo ili premalo ili previše.

U avgustu je više od 60 odsto teritorije SAD bilo pogodjeno sušom. Presušivanje glavnih američkih jezera dovelo je do toga da je u novembru Atlanta imala probleme sa vodom za piće, u maju južna Florida, dok je Los Andjeles zabeležio najsuvlju godinu u svojoj istoriji. Australija, ionako suv kontinent, takodje je zabeležila najtežu sušu za poslednjih 100 godina, pa je globalno zagrevanje postalo pitanje izborne kampanje. Suprotno tome, rekordna količina kiše je pala u Kini i Velikoj Britaniji.

Američka savezna država Minesota je prošla gore od ostalih. Prvo je ispaštala tokom juna i jula zbog suše da bi u avgustu pala nezapamćeno visoka količina kiše. U samo jednom martovskom danu, južna Kalifornija je pogodjena olujnom kišom, gradom i snegom, uz izuzetno jak vetar.

Kasnije, minule jeseni, ista američka savezna država je pogodjena serijom požara apokaliptičnih razmera.

AP/Tanjug