Muškarci i žene koriste različite djelove mozga za razmišljanje

U trećem smo milenijumu, ali i dalje se smatra da postoje „muške" i „ženske" profesije. Takav stav posebno važi za matematiku. Za tvrdnju da su muškarci sposobniji od žena i da se polovi međusobno intelektualno razlikuju nekad je korišćen argument da je muški mozak veći od ženskog. Samim tim žene su smatrane manje inteligentnim. Zbog toga je nežniji pol dugo „bio" glas da su manje sposobne da se bave matematikom i da „mentalna gimnastika" pripada muškom svetu.

Međutim, tek danas su naučnici u mogućnosti da bolje objasne ljudski mozak, pa samim tim i muški i ženski način mišljenja. Ta razlika između polova veoma je osetljiva i izaziva brojne kontroverzne rasprave.

Tokom godina, zahvaljujući brojnim ispitivanjima, poznavanju anatomije i testovima koji su vršeni na životinjama, naučnici sa sigurnošću mogu da tvrde da su mozgovi muškaraca i žena jedva primetno, ali – različiti.

Zahvaljujući magnetnoj rezonanci, danas ljudski mozak može lako da se proučava. Tako je otkriveno da ženski i muški mozak različito funkcionišu tokom razmišljanja. Ipak, naučnici iz ovog otkrića ne izvode nikakve zaključke: „Ovo znači da konačno imamo alat u rukama da počnemo da tražimo odgovore na brojna pitanja", rekla je dr Sali Šajvič, naučnik Medicinskog fakulteta Univerziteta Jejl. „Treba biti veoma obazriv i stalno imati na umu da smo tek na početku", dodala je.

Dr Sali Šajvič i njen suprug Benet Šajvič, neurolog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jejl, sa timom svojih kolega, pomoću magnetne rezonance posmatrali su mozgove 19 muškaraca i žena kojima je dat zadatak da čitaju i pokušaju da rimuju reči bez značenja. Tada su otkrili da su muškarci i žene koristili različite delove mozga tokom razmišljanja.

Drugu studiju je nedavno obavio dr Ruven Gur sa kolegama sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Pensilvanija. Oni su zaključili da se mozgovi muškaraca i žena ne razlikuju dok se odmaraju, osim dela mozga koji reguliše osećanja. Taj deo kod muškaraca ima jaču aktivnost nego što je to slučaj kod žena, kod kojih reaguje tek simbolično.

Daljim ispitivanjima je dokazano da vežbe kojima se razvija znanje mogu uticati na strukturalne promene u mozgu. Naučnici su to zaključili ispitujući dvadesetšestogodišnjeg matematičara. Raznim testovima su otkrili da je njegova siva moždana masa u levom prednjem i nižem parijetalnom delu mozga značajno uvećana u odnosu na osobe sa kojima je poređen. Pored toga, morfometrijskom analizom pokazalo se da je razvijenost sive moždane mase povezana sa matematičkim razmišljanjem.

Bilo bi veoma interesantno, ali mozgove antičkih Grka sa mozgovima Rimljana ne možemo da uporedimo. Stari Grci su imali čitav niz matematičara i filozofa, a njenim začetnikom može se smatrati Pitagora. Za razliku od njih, Rimljani nisu pokazivali nikakvo interesovanje za ovu oblast. Matematika je razvijana dalje u helenizmu, a zatim u Aleksandriji. Ovaj grad, koji je sazidan u roku od nekoliko godina, podignut je 331. godine. Sagrađen je u obliku pravougaonika i sve ulice u ovom gradu sekle su se pod pravim uglom. Takav oblik je zapravo imitirao hlamidu – purpurni ogrtač koji je nosio Aleksandar Veliki, tokom svojih osvajanja, pa i u pohodu na Egipat.

Iz ovog grada potiče i prva žena matematičar – Hipatija, koja je živela od 370. do 415. godine. Bila je kći Teona, koji je smatran najučenijim čovekom svog doba. Hipatija je bila dobar filozof koliko i matematičar, a uz očevu pomoć postala je i vrstan govornik. Ljudi su dolazili iz drugih gradova da je slušaju i uče od nje. Mnogi istoričari Hipatiju smatraju ne samo odličnom matematičarkom i naučnikom, već i ženom od velikog znanja. Pisala je brojne radove, a predavala je i filozofiju i matematiku. Brojni slušaoci su dolazili na njena predavanja zaintrigirani njenim znanjem, ali i – lepotom.

Hipatija je bila prva žena koja je imala snažan uticaj na matematiku. Međutim, slobodna i nezavisna nikako nije odgovarala ondašnjem novom moralnom poretku koji je sve više zaokupljao Aleksandriju. Hrišćanstvo se u to doba sve više širilo, a u poslednjoj deceniji četvrtog veka izbio je sukob između dve religije. Godine 415, dok se vraćala kući, masa ljudi, huškana od aleksandrijskog patrijarha, napala je njena kola, izvukla je iz njih i bacila na zemlju. Svukavši sa nje odeću, odvukli su je u neko svetilište. Mučili su je školjkama naoštrenim kao žilet i na kraju je spalili. Ipak, posle 17 vekova njeni radovi su ostali upamćeni, mada ne i sačuvani.

Godine 1971. godine osnovano je međunarodno Udruženje žena u matematici. Cilj ove neprofitne organizacije je da ohrabri dame koje žele da se bave ovom naukom. Udruženje ima oko 4.100 članova, ali, iako je namenjeno prvenstveno lepšem polu, prima i muške članove.

Politika