Placevi na Mjesecu, gdje već oko tri miliona Zemljana podsjeduju imovinu, poskupili su za 40 odsto, pa se sada prodaju za devet dolara po hektaru!

Prema oceni stručnjaka, čije mišljenje prenosi ruska agencija RIA Novosti, cena placeva na Mesecu je rasla od 1997. do 2001. godine, a od 2002. do 2003. je padala, da bi od 2005. ponovo počeo "mesečev bum".

Početkom ove godine, cene su bile ponovo niže i iznosile šest dolara po hektaru.

Trenutno najveći deo kupljene teritorije na Mesecu pripada Evropljanima, a najveći broj kupaca je iz Nemačke. Iza njih su Švedjani, Britanci i Poljaci.

Sve je počelo 1980. godine kada je Amerikanac Denis Houp, koji živi u Gardnervilu, Nevada, zapao u nevolje. On se, posle burnog razvoda, gubitka posla i mora dugova našao na granici očaja.

No, sve se promenilo u jednoj jedinoj noći kada je pogledao u Mesec i setio se predavanja na univerzitetu u Oregonuskog koledža, na kojem je razmatrano pravo svojine.

Houp je proučio sporazum UN iz 1967. godine i uočio da se u njemu ne pominju pojedinci i firme. Odmah je podneo zahtev katastarskom birou u San Fransisku da mu se prizna vlasništvo na svim planetama i Mesecu sa izuzetkom Zemlje.

Houp tvrdi da je dokaz validnosti njegovog zahteva činjenica da zvanični Vašington, Moskva i UN nisu reagovali na njegov zahtev za vlasništvo.

Prodaja parcela na Mesecu unosan je posao za kalifornijske firme od kojih je najveća, "Lunarna ambasada" čiji osnivač i vlasnik je Houp, prošle godine prodala zemljišta na Mesecu u vrednosti više od milion dolara.

Do sada je na Mesecu kupljeno oko 410 miliona hektara. Stručnjaci, medjutim, tvrde da tapije koje izdaje "Lunarna ambasada" nemaju pravnu valjanost.

Uprkos tome, ogroman broj ljudi već "poseduje" placeve na Mesecu i Marsu. Na tom spisku su i neke velike korporacije čiji pravnici procenjuju da će tapija za parcelu na Mesecu pružiti mogućnost za izbegavanje poreza u budućnosti.

Plac na Mesecu kupili su i Ronald Regan, Džimi Karter, članovi raznih kraljevskih porodica i oko 500 milionera, uglavnom holivudskih zvezda poput Toma Henksa, Nikol Kidman, Toma Kruza, Džona Travolte, Harisona Forda, Džordža Lukasa, Mika Džegera, Klinta Istvuda, Arnolda Švarcenegera i Denisa Hopera.

"Mesečeve agencije" otvaraju se i u Rusiji, Ukrajini, Moldaviji i Belorusiji, a vlasnici placeva na Mesecu su i više od 10.000 gradjana Zajednice Nezavisnih Država. Medju njima su Oleg Basilašvili, Aleksandar Rozenbaum, Jurij Ševčuk, Oleg Garkuša i Ilja Lagutenko, kao i kosmonaut Viktor Afanasjev.

Kada će vlasnici "ući u posed" svojih placeva, to se još ne zna, ali se zna da postoji plan osvajanja Meseca.

Ruska kosmička agencija predvidja da do 2015. godine realizuje automatski bespilotni let prema programu "Luna-Glob", da u periodu od 2016. do 2025. na Mesec lansira automatski aparat, a posle 2026. biće izvedeno iskrcavanje na Mesec. Od 2007. do 2032. godine, trebalo bi da na Zemljinom prirodnom satelitu bude ustanovljena stalna baza.

Plan Džordža Buša o osvajanju kosmosa uključuje slanje automatske sonde na Mesec 2008. godine, novo iskrcavanje posade na Mesec 2015. godine i, u perspektivi, uspostavljanje baze odakle bi bili izvedeni letovi ka drugim planetama Sunčevog sistema, počev od Marsa.

Evropska kosmička agencija (EKA) planira da pošalje posadu na Mesec izmedju 2020. i 2025. godine.

Tanjug/MONDO